Mediji na srpskom i albanskom na Kosovu: Ima li saradnje i zašto ne dovoljno?

Foto: KoSSev
Foto: KoSSev

Da li i zašto ne postoji poverenje između redakcija koje izveštavaju na srpskom i albanskom na Kosovu? Ima li saradnje, ili je samo reč o pojedinačnom pomaganju kolega, postoji li inicijativa da se unapredi i čvršće povežu dva medijska ekosistema na Kosovu i šta je neophodno da se uradi da bi se to dogodilo?

Na ova pitanja, odnosno o ovoj temi govorilo se na jučerašnjoj debati „Različitim medijskim platformama do boljeg razumevanja među zajednicama“ u organizacji KoSSev portala, koja je održana u prostorijama Barabar centra u Prištini.

Zajednički susret novinara različitih redakcija koji izveštavaju na srpskom i albanskom obeležio je razgovor o već pokrenutim inicijativama za saradnju, poput podkasta „Aequitas“ koji zajednički vode urednica RTV Kim, Zorica Vorgučić i urednik ATV, Ljeart Hodža (Leart Hoxha).

U nastavku se govorilo o tome kako unaprediti saradnju, ali i o problemima sa kojima se novinari suočavaju u svom radu, uključujući i o onim koji su im zajednički.

Kako do informacija? Netransparentnost S.Liste, sadašnje vlasti u Mitrovici i centralnih institucija

Ljeart Hodža, urednik televizije ATV kazao je da veliki problem za novinare, a posledično za javnost, predstavlja „zatvorenost“ Srpske liste.

„Ukoliko bi Srpska lista bila otvorena prema medijima, mnogo više bi postojalo spremnosti nekih redakcija na Kosovu da se pozabave i gledaju opštine na Severu kao ravnopravne sa ostalima“, kazao je.

Naglašava da je na delu „potpuni bojkot“ Srpske liste prema, kako albanskim, tako i srpskim redakcijama na Kosovu.

Sa Hodžom se složila urednica Radija KiM, Zorica Vorgučić.

„To je zaista strašno. Za tih 10 godina dok su bili na vlasti ja nisam imala priliku da dobijem izjavu od Gorana Rakića koji je do nedavno bio šef Srpske liste. Aktuelnog predsednika, Zlatana Eleka, sam snimila samo jednom“, dodaje Vorgučić, ukazujući i na to da ova stranka selektivno, odnosno, većinu medija ne poziva na svoje konferencije za štampu.

Srpska lista, međutim, još od novembra 2022. godine, odnosno nakon napuštanja institucija, ne vrši vlast u opštinama na Severu Kosova. Pozicije gradonačelnika preuzeli su Albanci – pobednici na lokalnim izborima 2023. godine koje su Srbi bojkotovali.

Urednica KoSSev-a, Tatjana Lazarević, primećuje sličnosti u ophođenju dveju garnitura prema medijima.

„Mogu da kažem da apsolutno na isti način prolazimo sa novom vlašću u Severnoj Mitrovici, mrtva trka po transparentnosti između prethodne priče sa Srpskom listom i ovoga što se danas dešava“.

Hodža, međutim, ukazuje na nedostatak komunikacije i centralnih vlasti sa medijima, sa čim se takođe slaže Vorgučić.

„Od kada je (kosovski premijer) Aljbin Kurti na vlasti, on nijednom nije gostovao ni u jednom mediju koji izveštava na srpskom jeziku… Nemoguće je raditi kada nemate sagovornike“, zaključuje Vorgučić.

Naglašava da novinari srpskih redakcija jedino mogu da postavljaju pitanja kosovskom premijeru na konferencijama za štampu, međutim:

„Često se dešava da na pojedinim konferencijama za štampu nema prevoda“, dodala je Vorgučić, navodeći da i kada ga ima, on je „jedva upotrebljiv“. Sa druge strane, pohvalila je kosovsko predsedništvo, navodeći da je prevod dobar.

Politička agenda u medijima, novinari da ne podstiču nacionalističke, već brane građanske vrednosti

Urednik Radija Goraždevac, Darko Dimitrijević, kazao je na debati da je „jako izazovno“ biti kritičan prema vlastima, pogotovu u Beogradu.

„Često naiđete i na otvorene pretnje, možda ne javne, ali se uvek preko nekih kanala dešavaju. Verujem da se sa time suočavaju svi nezavisni novinari koji rade na Kosovu, a posebno u srpskim sredinama“, naveo je.

Dimitrijević tvrdi da je u većim medijima – kako u Beogradu, tako i u Prištini, veoma zastupljena politička agenda.

„Poražavajuće je kada vi čujete novinara da koristi reč ‘takozvano’ – nezavisno da li je reč o ‘takozvanom Kosovu’, ‘takozvanoj Kosovskoj policiji’. Sve češće to možemo da čujemo u Prištini, kada mnogi novinari koriste reč – ‘takozvana Kancelarija za Kosovo i Metohiju’“, to nije novinarski rečnik“, podcrtao je Dimitrijević.

Naglašava da prorežimski mediji u Beogradu „otvorenije nastupaju kada je u pitanju odbrana vlasti“, ali i kaže da se „određeni mehanizmi“ koriste i kako bi se promovisala vlast u Prištini, „bez ikakvih osnova i kritičke svesti“.

Konstatuje da je na medijima da zapravo budu prvi u odbrani građanskih vrednosti, ali i kaže – „mi ne samo da smo u zadnjim redovima, nego često podstičemo nacionalističke vrednosti“.

Od poverenja do saradnje

Osim toga, poručuje da je važno da se podstiče i stekne poverenje između novinara koji izveštavaju na srpskom i albanskom.

„Jako je važno da imamo poverenje u smislu proizvodnje i produkcije programa – sve ostalo nas vuče u etničku distancu u medijskom izveštavanju. To je važno ako želimo da gradimo vrednosti demokratije i građanskog društva na Kosovu. Mediji tu imaju najveću ulogu“, zaključuje Dimitrijević.

Iako postoje primeri individualne saradnje novinara koji izveštavaju na srpskom i albanskom, izostaju inicijative veće međuredakcijske saradnje, a potom i institucionalne.

Predsednik Udruženja novinara Kosova, Džemalj Redža (Xhemal Rexha), slično kao i Dimitrijević, ukazuje na nedostatak poverenja, odnosno poručuje da je to jedan od razloga izostanka većeg stepena saradnje.

A kao jedan od razloga za nedostatak poverenja vidi dijametralno suprotne izveštaje pojedinih reakcija na albanskom i srpskom o istom događaju, odnosno temi.

„Kada izađemo na teren, mi smo odlični jedni sa drugim, ali zato krajnji proizvod na televiziji, portalu, ne zavisi samo od pojedinaca na terenu, već od uredničkih politika. Verujem da to sutradan utiče na lične odnose novinara na terenu. Oni su pratili isti događaj, ali imate dve konotacije, dva skroz različita jezika, na primer – Prva TV ili ATV“, kazao je.

Redža je, međutim, ukazao na pozitivne primere odnosa i saradnje novinara iz srpske i albanske zajednice, podsetivši na dešavanja u Zvečanu 29. maja prošle godine.

„Imali smo izuzetnu solidarnost između albanskih i srpskih novinara, kada smo bili tri sata blokirani u kafiću, a kada su nam srpske kolege ponudile da nas premeste na neko sigurnije mesto“, naveo je.

Redža: I novinari iz albanske zajednice kritikuju pristup kosovske vlade Severu

Redža konstatuje da, osim novinara iz srpske zajednice, i oni iz albanske „kritikuju“ vlast u Prištini u vezi sa pristupom Severu Kosova, ali i objave kosovskog ministra unutrašnjih poslova.

„Ima kritika i prema statusima Dželjalja Svečlje gde on automatski proglasi ljude krivim čim ih uhapse, kao da da je uhapšeni već osuđen, kao da ministar hapsi čoveka, podiže optužnicu i zatim ga osudi“, kazao je Redža, navodeći da takav način govora ne bi trebalo da koriste političari.

Potrebna je inicijativa za saradnju novinara iz Beograda i Prištine, a ne prenošenje narativa političkih centara

Urednik i novinar Gazeta Express, Besnik Veljija (Velija), poručio je na jučerašnjoj debati da je neophodno da sami novinari pokrenu inicijativu kako bi unapredili saradnju sa kolegama iz druge zajednice.

„Mislim da na Kosovu nedostaje inicijativa samih novinara kako bi došlo do veće saradnje sa kolegama novinarima u Srbiji u korist novinarske zajednice“, kazao je Veljija.

Tvrdi da su medijski izveštaji neretko jednostrani.

„Kosovski novinar izveštava samo o kosovskom političkom narativu, a novinari u Srbiji, što se tiče pitanja Severa, uzmu samo narativ zvanične politike Beograda“, poručuje ovaj novinar.

Kaže da je potrebno da se novinari međusobno gledaju kao kolege, a ne kao „Srbi i Albanci“, a sam je naveo primer njegovog nedavnog samoinicijativnog putovanja u srpske gradove i razgovora sa srpskim kolegama, odakle nosi pozitivno iskustvo.

Primer da ima i udruženja koje okuplja i srpske i albanske novinare

Tokom jučerašnje debate prisutnima se obratila i direktorka Asocijacije nezaviznih elektronskih medija na Kosovu (AMPEK) Ardita Zejnulahu.

Poručila je da Asocijacija kojom upravlja okuplja i medije televizijske i radio forme, koji izveštavaju na srpskom i na albanskom, svedočeći da saradnja postoji.

Ujedno je pokrenula pitanje, odnosno založila se za to da ovi mediji postanu deo Udruženja novinara Kosova, a ne da se dele na albanske i srpske organizacije.

Marinković: Mediji nekada bili korektivni faktor, a političari pazili šta govore

Govoreći o situaciji u Srbiji, Miodrag Marinković iz organizacije „Casa“, čiji je deo centar „Barabar“, poručuje da su mediji nekada imali „korektivni karakter“, ali i da se on „gubi“ 2012. godine, „jer je u srpskom društvu instaliran potpuni monopol nad glavnim medijima“.

„Imali smo društvo u kojem su politički predstavnici bili jako oprezni povodom toga šta govore u medijima, a mediji su imali ulogu da otkrivaju afere i time iniciraju sudske procese. Sećam se perioda pre 2012. godine, mediji su imali korektivni karakter u društvu u kojem su medijske priče uticale na elektorat, a elektorat je kažnjavao one političke elite koje nisu radile svoj posao kako treba“, naveo je.

A danas:

„U medijskom prostoru istina nije važna, ona se diktira i kreira u nekim centrima i nameće se velikom broju ljudi, što intelektualce dovodi do ludila i motiviše ih da pobegnu što dalje odavde. Novi Zeland nije suviše dovoljno daleko, kakve stvari mi gledamo na televiziji“, zaključio je Marinković.