Godinu dana od zabrane uvoza srpske robe. Na gubitku i građani i kosovska privreda

Robu iz Srbije zamenili artikli iz drugih zemalja u regionu (Foto: Kim)
Robu iz Srbije zamenili artikli iz drugih zemalja u regionu (Foto: Kim)

Danas je godinu dana je od kako su kosovske vlasti zabranile uvoz srpske robe. Povod za ovu odluku bilo je hapšenje trojice kosovskih policajaca od strane srpskih vlasti. Umesto prehrambenih proizvoda iz Srbije koji su dominirali na Kosovu, na rafovima prodavnica u Gračanici i drugim sredinama poslednjih godinu dana mogu se naći artikli iz zemalja regiona.

Do hapšenja kosovskih policajaca došlo je nakon krize na severu Kosova zbog ulaska albanskih gradonačelnika u četiri većinski srpske opštine na severu uz pratnju kosovskih specijalaca. Najveći sukob dogodio se krajem maja u Zvečanu. Siutacija je dodatno eskalirala pošto su srpske vlasti uhapsile trojicu kosovskih policajaca. Odgovor kosovske vlade bio je zabrana uvoza srpske robe.

Roba iz Srbije zamenjena proizvodima drugih zemalja iz regiona

Iako su kosovski policajci ubrzo oslobođeni, prehrambena roba i hemijski proizvodi još uvek ne stižu iz Srbije. Robu iz Srbije koja je dominirala na Kosovu, zamenili su proizvodi iz Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Turske…

„Ima jedno 20 % robe koja je iz Bosne, Hrvatske. Dakle, Hrvatska, Bosna, a sve ostalo je sa Kosova. Ima turskih proizvoda dosta. To je kosovski dobavljač. Tako poručujemo, to imaju jednostavno, to je u ponudi“, kaže Olivera Maksimović, prodavačica u „Jugomarketu“ u Gračanici.

Na pitanje šta kažu kupci, Olivera kaže da se i dalje raspituju kada će biti robe iz Srbije.

„Ovde u prodavnici obično kupci postavljaju pitanja „Kad će da bude robe, a zašto nema robe?“, a svima je poznato – situacija je takva da smo mi jednostavno u getu, prvo što se robe tiče a drugo da ne nabrajam. Znamo svi“, kaže Olivera.

Građanima nedostaju proizvodi iz Srbije

Međutim, ističe da razlike u kvalitetu nema previše. “Pa da vam kažem, ne primećuje se neka razlika da im nešto nedostaje, svi su se navikli na ovu robu. Jednostavno, to što ima… Navikneš se na takav život, a možemo samo da pričamo, proizvodi nisu tako loši”.

Građani sa kojima smo razgovarali kažu da im roba iz Srbije jako nedostaje. “Neostaje, prvo prehrambeni proizvodi, pa kućna hemija, nedostaju preparati za poljoprivredu. Sve je to ovde nešto novo, falš, bez efekta”, kaže Gorica Dimitrijević iz Gračanice.

Tamara Marković kaže da roba ne nedostaje samo Srbima, već i Albancima. “Smatram da je tako i za albansku zajednicu, da su i oni koristili te proizvode, ne samo mi. To je žalosno što politika utiče na takve stvari da samo građani ispaštaju“.

Odluka se ne odnosi na svu robu

Zabrana se ipak ne odnosi na sve proizvode iz Srbije. Građevinski i repromaterijal stižu, kao i žitarice.

“Priština pravdajući to kaže da je odluku donela iz bezbednosnih razloga. Međutim, mi znamo da se i danas uvoze sirovine iz Srbije za nastavak proizvodenje na Kosovu. Malo je nelogično da pšenica ne smeta iz bezbednosnih razloga, a na primer, da spomenemo Jaffa keks, Medeno srce, smetaju i predstavljaju bezbednosni rizik”, kaže Saša Sekulić iz Asocijacije privrednika Gračanice.

Saša smatra da je odluka isključivo političke prirode i da je štetna, ne samo po građane, već i privredu Kosova. “Protiv odluke su se pre više meseci oglasili i iz Američke privredne komore, ali i Privredne komore Kosova, mnoga udruženja, mnogi albanski nezavisni analitičari traže jer ta odluka je donela svima štetu i privrednicima Srbima i Albancima i celom stanovništvu Kosova”, napominje on.

Sekulić ističe da je roba koja se na Kosovo dovozi iz udaljenijih zemalja regiona utiče i na cene, pa su kako kaže osnovne životne namirnice porasle za 20 do 30%.

Šahini: Nerazumna i štetna odluka

Iz Alijanse za biznis Kosova odluku vlade smatraju nerazumnom. „Nije to sve do robe. Problem je što je ovaj problem podignut na politički nivo. Jer zabrana uvoza robe iz Srbije, to je bila osveta kosovske vlade zbog tih policajaca koje su tamo uhapsili. Evo sada mi uvozimo robu iz Albanije, zbog tog nedostatka robe iz Srbije, iz Makedonije i ostalih država. Međutim, ima dosta kosovskih firmi koji su radili, koji su bili predstavnici srpskih proizvoda na Kosovu i oni sada više ne rade to, ili su zatvorili svoju delatnost. Evo godinu dana te zabrane koja je besmislena“, kaže direktor Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini.

I Šahini se slaže da štetu trpe i privrednici i potrošači. „Tako da sad zbog toga i zbog drugih stvari Vlade Kosova, mi skoro godinu dana živimo pod sankcijama evropske zajednice i imamo jako velike štete. Stale su investicije EU prema Kosovu, imamo gubitke oko 300 miliona na godišnjem nivou zbog njih, razne projekte od IPA fondova, infrastrukturno i administrativno, i to je već to, mi trpimo i tamo i ovamo, ali ponovo – ja tu odluku gledam kao političku i kao osvetu prema Srbiji“, kaže Šahini.

Šahini smatra da ova odluka može biti ukinuta samo uz pritisak međunarodne zajednice ili promenom vlasti na narednim izborima.

“Kapital mora da krene tamo i ovamo bez ikakave zabrane. Isto roba, isto građani. Evo mi sad kroz Srbiju prolazimo sa kosovskim tablicama bez ikakvog problema, iz Srbije ovamo, ali ne može da dolazi neka roba. Mi nemamo domaću prozivodnju, mi uvozimo iz drugih država.  Ukoliko treba nekome stvarno treba da se da zabrana za uvoz robe, onda bi trebalo da kosovska vlada preduzme prema Bosni i Hercegovini jer mi i dalje ne možemo da idemo u Bosnu bez vize ili oni kod nas, sa Srbijom možemo da idemo bez ikakvih problema. Vlada Kosova to ne gleda ekonomski već gleda politički“, ističe Šahini.

“Srbi nisu podigli glas, a kosovski privrednici su se tiho usprotivili”

Na pitanje zašto kosovski privrednici nisu bili glasniji u protivljenju ovoj odluci Vlade, Šahini napominje da se ni Srbi a ni predstavnici kosovskog biznisa nisu previše bunili, iako su oštećeni.

„Usprotivili su se tiho, jer ne mogu neko da kažu sad – „E, mi hoćemo srpski proizvod“, kao Albanci.  Građani Srbi na Kosovu nisu baš podigli toliko glasa i oni su prihvatili to. Međutim, kada bi srpski narod malo više tražio svoj proizvod sigurno bi imao podršku i od strane biznisa, da to stvarno bude kako treba“, naglašava on.

Prema podacima Alijanse za biznis Kosova tokom 2022. godine robna razmena između Kosova i Srbije bila je blizu 450.000.000 evra, a u godini kada je odluka o zabrani uvedena oko 250 miliona. S obzirom da je Srbija izvozila značajnije nego Kosovo, tako su i njeni gubici veći. Istovremeno, uvoz sa Kosova u Srbiju je takođe smanjen.