Podkast sa Milivojem Mihajlovićem: Strah kao oružje – Kako mediji manipulišu javnošću o Kosovu?

U medijima često možemo čuti analize i komentare novinara i političkih analitičara o događajima na Kosovu. Ipak, malo je onih koji dublje razumeju suštinske odnose između Srba i Albanaca na Kosovu. U intervjuu sa Milivojem Mihajlovićem, pomoćnikom generalnog direktora Radio-televizije Srbije, razgovarali smo o trenutnoj politici Beograda prema Kosovu i koliko su građani informisani o pravim dešavanjima.

Milivoje Mihajlović, pomoćnik generalnog direktora Radio-televizije Srbije, rekao je u podkastu Radio Goraždevca da građani Srbije nisu dobro informisani o politici Beograda prema Kosovu.

“Suštinski, građani nisu informisani dobro, pošteno niti potpuno o politici Beograda prema Kosovu. Ta politika je na neki način politika obmane,” rekao je Mihajlović.

Mihajlović je istakao da je politika Beograda prema Kosovu prikazana kroz medije na način koji skreće pažnju sa stvarnih dešavanja.

“Mediji prikazuju Kosovo kao žižu interesovanja vlasti, dok se prava politika Beograda prema Kosovu prikriva,” dodao je on.

Prema njegovim rečima, stvarne posledice ove politike najviše osećaju Srbi koji žive na Kosovu.

“Mediji su saučesnici u prljavom poslu predaji interesa Srba i Srbije na Kosovu. Ako je politika vlade Srbije da se Kosovo preda kosovskoj vladi, onda to treba pošteno reći ljudima koji žive na Kosovu.”

On je naglasio da su informacije koje građani Srbije dobijaju kroz mainstream medije filtrirane i da ne odražavaju stvarnu situaciju na terenu.

Na pitanje o tome koliko građani znaju o suštinskom životu na Kosovu, Mihajlović je odgovorio da građani u Srbiji nemaju sliku o suštinskom životu na Kosovu.

“U mejnstrim medijima imamo sliku koja prolazi kroz filtere Vlade Republike Srbije, dok se prave informacije nalaze u retkim medijima”, kazao je Milivoje Mihajlović.

On je istakao i da se priče o trošenju značajnih sredstava namenjenih Kosovu, kao i o problemima s kojima se suočavaju Srbi na Kosovu, retko pojavljuju u medijima.

Mihajlović je takođe upozorio na manipulacije i obmane koje se koriste kako bi se građani držali u neznanju.

“Imamo izgradnju straha kod Srba na Kosovu. Deset godina imamo svakog meseca po nekoliko puta u raznim medijima ‘sprema se oluja na Kosovu’, zašto? Da bi neko u Srbiji rekao ‘sprečiću oluju’ i da bi ta priča o izmišljenoj oluji bila alibi za predaju tablica, Gazivoda i svega ostalog”, zaključio je Mihajlović.

Izmišljanje neprijatelja i širenje straha u medijima

Mihajlović je istakao kako se u medijima često izmišljaju incidenti i širi strah kako bi se manipuliralo javnošću i održavala atmosfera vanrednog stanja.

“Imali smo jedan politički rijaliti na televiziji Pink, kada je pričano o tome da je bio incident u Zubinom Potoku, da je taj incident prerastao u rat. Analitičari-piromani su pričali o tome da tamo krv potocima ide, da se u pozadini čuje pucnjava, rafalna paljba,” rekao je Mihajlović.

On je dodao da je, uplašen za svoje prijatelje, pozvao poznanika iz Zubinog Potoka koji mu je rekao da “ni ptice se nisu čule, ništa, tišina”.

Mihajlović je objasnio da takve lažne informacije služe za disciplinovanje publike i stvaranje atmosfere straha.

“Čemu to širenje straha? Disciplinovanje publike, da bi se sutradan reklo, ovo ćemo da izbegnemo, daćemo tablice, ili ne znam šta. Imamo vaspitavanje generacija tako da žive u konstantnom strahu,” rekao je Mihajlović, naglašavajući da je život u takvim uslovima kao život u vanrednom stanju.

Osvrćući se na širu političku situaciju, Mihajlović je istakao da se kroz medije stvara slika o neizbežnosti sukoba.

“Vi imate izvanrednu saradnju između centara političkih i ekonomskih moći u Beogradu i Prištini,” rekao je Mihajlović.

On je naveo primer kada je Hašim Tači imao problema sa demonstracijama koje je organizovao Kurti, otišao je na Gazivode, a Vučić je digao borbenu gotovost srpske vojske, što je Mihajlović nazvao “saradnjom”.

Mihajlović je zaključio da ovakva manipulacija medijima i politička igra najviše koštaju obične ljude, Srbe i Albance koji žive na Kosovu.

“Imamo jednu ravnotežu straha sa jedne i sa druge strane, jednu odličnu saradnju, samo da mi ostanemo na vlasti. Ko plaća taj ceh? Plaćaju Srbi koji žive na Kosovu, i Albanci koji žive na Kosovu. Žive u strahu, žive u mržnji,” rekao je on, upozoravajući da ovakva atmosfera može dovesti do nepredvidljivih i opasnih situacija.

Rani dani u novinarstvu i političke turbulencije

Osvrćući se na svoje početke u novinarstvu, Milivoje Mihajlović, opisao je političke i društvene turbulencije koje su pratile njegovu karijeru od samog početka.

“Počeo sam da se bavim novinarstvom osamdeset i treće godine profesionalno,” rekao je Mihajlović.

On je naveo da je taj period obeležila idejno-politička diferencijacija, kao odgovor na posledice albanskih demonstracija iz 1981. godine, koje su dovele do talasa iseljavanja i političkih potresa širom Jugoslavije.

Mihajlović je prisustvovao brojnim maratonskim sastancima komunista na pravnom fakultetu i univerzitetu, gde su se komunisti međusobno obračunavali.

“To se svodilo na obračun među komunističkim klanovima,” rekao je Mihajlović, dodajući da su kosovski Albanci tada izabrali Mahmuta Bakalija kao žrtvu, iako je on najmanje imao veze sa demonstracijama.

Mihalović se prisetio dana kada su nestali novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić. kako kaže, tog dana nije bio na Kosovu, a kada se vratio, sproveo je akciju traženja nestalih novinara.

“Ja nisam bio na Kosovu tog dana. Oni su dan pre toga bili na istom terenu u Orahovcu, vratili se, te večeri sam ja otišao na put, a oni su sutradan otišli na teren ponovo, urednik im je potpisao putni nalog da odu tamo i nestali su. Ja kada sam se vratio, sproveo sam neku akciju. Tražio sam ih jer nikada niko od stranih ili domaćih novinara, dok je postojao Medija centar nije išao na put po Kosovu, a da pre toga nisam pitao policiju i neke Albance da li je bezbedno. Vi znate kakvo je tada bilo vreme. To je bio prvi nestanak, to leto 1998. godine”, kazao je Mihajlović.

Takođe, spomenuo je hapšenje nekoliko stotina mladića koji su osuđivani na duge zatvorske kazne zbog ispisivanja parola “Kosovo Republika”.

Istakao je da su mnogi od tih osuđenih mladića kasnije postali članovi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

“Ti momci koji su tada osuđivani, kada su izašli iz zatvora posle petnaest godina, devedeset šeste, sedme, oni su napravili OVK,” rekao je Mihajlović.

Mihajlović je primetio da su se mnogi isti ljudi, koji su tada osuđivani, sada našli pred sudom u Hagu.

“Desetak imena koja su sada posle četrdeset godina u Hagu optuženi, su sa tog suđenja, to su ti isti ljudi,” dodao je on.

Kritikujući medije i način na koji su izveštavali tokom raspada Jugoslavije, Mihajlović je rekao da su novinari bili zatvoreni u svoje etničke separee i da su na ovaj ili onaj način navijali za svoje.

“Kad sam počinjao da radim, dobio sam od jednog kolege iz Kanade jedan savet, rekao mi je: ‘Ti nećeš moći ovde da opstaneš, moći ćeš da opstaneš jedino ako se ponašaš kao da izveštavaš iz Kambodže”, prisetio se Mihajlović.

Govoreći o svojoj dugoj karijeri, Mihajlović je naglasio značaj očuvanja profesionalnog i etičkog integriteta uprkos svim pritiscima.

“Možda je to bolja pozicija nego da se spuštate ispod profesije od koje živite i koja vam je na neki način etička odrednica životnog i profesionalnog puta,” zaključio je Mihajlović.

Upitan koje bi medije preporučio da potraži objektivne informacije o životu na Kosovu, odgovio da kada je reč o srpskom govornom području – preporučio bi KOSSEV, Radio Goraždevac i KIM radio, jer tamo ima “najviše korisnih i tačnih informacija”.

Razgovor vodila Jelena L. Petković.