U manastiru Visoki Dečani toržestvenim liturgijskim sabranjem obeleženo je dvadeset godina arhijerejske službe Njegovog preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog g.Teodosija.

Svetom arhijerejskom Liturgijom načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Mitropolit žički g. Justin uz sasluženje preosvećene gospode Mitropolita raško-prizrenskog g.Teodosija, Mitropolitta timočkog g. Ilariona, Mitropolita niškog g. Arsenija i Episkopa novobrdskog g. Ilariona, vikara Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija.

Takođe, Preosvećenom Episkopu sasluživalo je mnogibrojno prepodobno sveštenomonaštvo i časno sveštenstvo u molitvenom prisustvu velikog broja monaha i vernog naroda sabranog kako sa prostora Eparhije raško-prizrenske, tako i drugih Eparhija naše Svete Crkve.

Arhiepiskop i Mitropolit žički gospodin Justin na svečanom događaju povodom jubileja Mitropolita g.Teodosija održao je dirljivi govor koji je podstakao prisutne na dublje razumevanje i prihvatanje vere. U svom obraćanju, Mitropolit Justin je naglasio Hristovo prisustvo na zemlji, njegove muke i vaskrsenje, te neizmernu ljubav prema čovečanstvu koja je omogućila otvaranje vrata Carstva Nebeskog za sve verne. Govor je posebno osvetlio značaj Svetog Duha kao duše Crkve, i njegovu ulogu u življenju u skladu sa Hristovim učenjima.

Episkop Justin je izrazio duboku radost i zahvalnost što može čestitati Arhiepiskopu i Mitropolitu Teodosiju na ovom značajnom jubileju, podsećajući ga na vreme provedeno zajedno u duhovnom radu i prevazilaženju ljudskih slabosti. Istakao je koliko nam je Gospod potreban i koliko svi tražimo njegovo prisustvo u životima, posebno u teškim trenucima.

„On je došao na zemlju da nam pomogne da shvatimo i prihvatimo jevanđelje, da prepoznamo njega i da ga primimo, da se u njemu radujemo i 33 godine on je sa nama bio, boravio, isceljivao, patio sa nama, vaskrsavao, učio i pripremao rod ljudski za najveću tajnu, ne samo da ga spasi tako što će da vaskrsne prvo on a preko nejga da otvori vrata i kapiju neba da bude otvoreno i za nas, nego je otišao i dalje u ljubavi svojoj. Primio je naše izranavljeno telo, ugruvano na svoja pleća, uzeo prirodu ljudsku osim greha i pri svome vaznesenju ostavio je da sedne sa desne strane Boga oca. Ispunio je sve ono zbog čega je i došao. Aostalo je samo jedno da ispuni jer je rekao judejcima koji su bili okupljeni kada se vaznosio da nas neće ostaviti sirote. Poslaće duha svetoga, umolće oca da duh sveti bude ovde sa nama do kraja sveta i veka. On je taj koji daje smisao, crkvu, daje dušu crkvi svojoj a crkva Božija jeste telo Hristovo a mi smo svi članovi te crkve. Velika mi je radost da mogu svome bratu i večnome sabratu da čestitatm na ovom velikom jubileju i da ga podsetim da sam i ja jedno vreme bio sa njim trudeći se da prevaziđem ljudske slabosti i uz pomoć bratije i sa bratijom da dušu svoju pripremim za željnika Hrista. To nije završen proces, on još traje i što više živimo vidimo koliko nam još fali Gospod, koliko tražimo Gospoda”, rekao je u besedi Mitropolit Justin.

Ovaj događaj je bio povod za refleksiju o privremenim mukama koje doživljavamo na zemlji, ali i o neprolaznoj radosti i nadi u Carstvo Nebesko koje počinje već ovde i sada za sve verne. Mitropolit Justin je istakao da Mitropolit Teodosije, kao dobar pastir, vodi svoje stado prema višim merama rasta u Hristu i prizvao Božji blagoslov i blagodat na njega, uz želju da i dalje uspešno vodi verni narod.

“On vaš pastir neprekidno je ovde sa vama u svim teškim trenucima do dana današnjeg sa svojom bratijom, sa sveštenstvom, sa ljudima koji znaju šta smo i ko smo i šta nas čeka posle svega ovoga. Ove muke privremene koje su teške ponekada su samo privremene i to je sve prošlost za nas. Z nas ovde i sada već počinje carstvo nebesko. To carstvo želim visokopreosvećenom Mitropolitu Teodosiju. Da još mnogo godina napasa slovesno stado a da time i sebe uzvisuje i postavlja u meru visine rasta Hristova kao dobar pastir a dobar pastir zna i poznaje svoje. A Duh Sveti koga očekujemo-on ne daje blagodat na meru, on daje smisao svemu. Ne može se primorati, on zna gde će i kome će se pokazati i u kome će se useliti i kome će dati blagodat i blagoslov. Taj blagoslov, tu silu Božansku prizivam na Vas dragi vladiko. Vi ste pohvala i ponos naše svete crkve, to moram da izjavim zato što Vas znam dosta vremena, mnogo smo bili zajedno i mnogo smo toga pretrpeli ali znamo da nas očekuje još i više od toga”, besedio je Mitropolit Justin.

U zaključku, Mitropolit žički Justin je izrekao molitve za sve okupljene, pozivajući na zajedništvo u veri i ljubavi prema Bogu, sa nadom da će nas Gospod primiti u svoje Carstvo zajedno sa svetiteljima i ugodnicima našega roda.

“Posle svega toga neka Gospod Bog kada dođe vreme sve nas njegove svedok i učenike i sledbenike primi tamo gde je on, Presveta Bogorodica, Sveti Jovan i svi sveti ugodnici roda našega. Molitvama Svetoga Stefana Dečanskog i svih ugodnika neka budu sa nama da nas vode i rukovode do carstva nebeskoga. Živeli nam mnogo godina i Bog Vas čuvao”, zaključio je u besedi Mitropolit žički Justin.

Tokom današnje liturgije u čin protosinđela proizveden je otac Kirilo, sabrat manstira Visoki Dečani i nastojatelj manastira Svetog Jovana u Velikoj Hoči kod Orahovca.