Kidnapovani u Orahovcu: Sudbina dvojice Srba i dalje nepoznata

Foto: Porodične arhive
Foto: Porodične arhive

 Danas, 22. juna se navršava 25 godina od kidnapovanja dvojice orahovačkih Srba: Gradimira Majmarevića i Siniše Vitoševića. Njihova sudbina do današnjeg dana nije rasvetljena.

Kidnapovani na putu ka vinogradu

Gradimir i Siniša su tog 22. juna 1999. godine otišli do vinograda, dvesta metara udaljenog od poslednjih srpskih kuća u gornjem delu Orahovca. U kućici kraj vinogarada Gradimir je držao živinu i psa pa su pošli da ih nahrane. Otišli su Sinišinim automobilom. Po tadašnjim izjavama porodice najverovatnije ih je KFOR zaustavio da ih legitimiše, jer drugačije se ne bi zaustavili.  Istog dana je porodica obavestila vojnike KFOR-a, ali nisu ništa preduzeli. Po ranijim svedočenjima sada pokojne supruge Gradimira Majmarevića, Veske, ona je imala saznanja da su ih tri nedelje držali u Vatrogasnom domu u donjem delu Orahovca.

Nataša Ugrenović: Ne znamo ništa o ocu ni posle 25 godina

Gradimirova ćerka Nataša Ugrenović je za naš portal izjavila da ništa pouzdano o svome ocu ne zna ni posle 25 godina.

“Verujte mi da ne znam šta više da kažem. Niko nam više ništa nije javio za tatu, poslednje što smo saznali je ona vest iz izveštaja Dika Martija da je bio žrtva trgovine organima i on i Cile(Siniša) koji je kidnapovan sa njim. Idem svake godine na pomen 17. jula kada je parastos svim stradalima iz opštine Orahovac i tad se osećam kao da sam došla na mesto gde je sahranjen. Ne znamo gde je, ne znamo ko ga je odveo, ne znamo ko ga je ubio, niko ništa ne zna. Ako ih ne pominjemo, kao da ih nije ni bilo, verovatno to hoće oni koji su nam naneli ovo zlo. I sada kada nas iz Udruženja zbog nečega zovu to više nisu neke nove informacije. Stalno pričamo o tome šta se desilo, kako su nestali, prisećamo se tih dana, događaja, beleži se i snima da ostane pisani trag da su postojali, da su bili očevi, braća, sinovi”, ispričala je Nataša.

“Razočarana sam u našu državu”

Nataša kaže da je razočarana u svoju državu koja ne preduzima ništa povodom pitanja nestalih Srba.

“Razočarana sam u našu državu, vlast koja ne preduzima ništa povodom pitanja nestalih Srba. Kada se ratuje poziva mlade da daju svoje živote braneći državu, a posle… Ja sam izgubila i brata 1998. godine. Moj brat Aleksandar Majmarević je dao život u 26-oj godini. Ostavio je svoju mladost u porti naše crkve, naše ulice, pored svoje kuće. I dan danas počiva tu, a šta je država učinila za njega kao borca, ništa. Nadam se samo u pravdu Boga. Naša porodica je pretrpela veliku žrtvu, ostali smo samo ja, brat i sestra. Bogu hvala, sada svi imamo svoje porodice. I majka nas je napustila sa patnjom za svojim sinom i traganjem za mužem, već tri godine nije sa nama. Nama koji patimo, tragamo za svojima ostaje samo to da se molimo za njihove duše, da ih Gospod Bog nastani u Carstvo nebesko i da im večiti mir”, ispričala je Nataša za Radio Goraždevac.

Tog dana sahranjeno telo kidnapovanog Pante Grkovića

Tog 22. juna 1999. godine je u crkvenoj porti sahranjeno telo starca Pante Grkovića, kidnapovanog iz svoje kuće u donjem delu Orahovca 16. juna. Pantu je supruga identifikovala. Tela još trojice Srba koji su sa Pantom istog dana iskopani iz grobnice u Brnjači, nije niko mogao da identifikuje.

Pantino telo je doneo KFOR u crnoj plastičnoj vreći, i sahranjen je bez sveštenika, koji nije mogao niti smeo iz Velike Hoče da dođe.