Sud odbacio optužnicu protiv poslednjeg optuženog u vezi sa ubistvom Ivanovića

Foto: KoSSev
„Tužilaštvo nije ispoštovalo rokove za podizanje optužnice, od početka istrage protiv okrivljenog. Rešenjem o proširenju istrage od 12.04.2019. godine i do podizanja optužnice 27.12.2023. prošlo je više od četiri godine. Tačnije prošlo je 4 godine, 7 meseci i 8 dana…“, navodi se u odluci Suda kojom je odbačena optužnica protiv Milana Mihailovića, poznatog po nadimku „Popi“, piše danas Kallxo.

Milan Mihailović – ‘Popi’, navodi se u tekstu Kallxo, je bio poslednji optuženi od strane Specijalnog tužilaštva kao pripadnik kriminalne grupe koju je predvodio Milan Radoičić, u vezi sa ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića.

Tokom razgovora u Specijalnom tužilaštvu, Mihailović je 08. marta prošle godine negirao da je bio u Severnoj Mitrovici u vreme ubistva Ivanovića. Negirao je i da je dobio zadatke od Radoičića i kazao da ne zna imena koja se spominju u vezi sa slučajem ubistva Ivanovića.

Pred sudom 12. marta ove godine izjasnio se da nije kriv za krivična dela iz optužnice „učešće ili organizovanje kriminalne grupe” u vezi sa krivičnim delom „ometanje dokazivanja ili službenog postupka”, „zastrašivanje”, „falsifikovanje isprava”.

Sud je optužnicu koja je protiv njega podignuta 27.12.2023. godine utvrdio nezakonitom jer je ceo proces bio neblagovremen, piše danas Kallxo, a prenosi KoSSev.

Prema dosijeu u koji je ovaj portal imao uvid, sud je utvrdio nezakonite procesne radnje Specijalnog tužilaštva prema ovom licu, jer se prema zakonskim odredbama istrage moraju završiti u roku od dve godine i mogu se produžiti za još jednu godinu.

Dakle, piše dalje ovaj medij, predviđeno vremensko ograničenje od ukupno tri godine za istragu je prekoračeno.

Sud je utvrdio da je od donošenja odluke o proširenju istrage do podizanja optužnice prošlo više od četiri godine.

Zakonik o krivičnom postupku predviđa da se u slučaju obustave istrage, ona više ne računa ni u vreme za sprovođenje istrage niti u vreme zastarevanja..

Iz spisa se, piše dalje Kallxo, vidi da je Sud tražio od Tužilaštva da dostavi odluku kojom je obustavljena istraga protiv „Popa“, ali tužilaštvo nije dostavilo nikakav dokument koji bi dokazao da je istraga obustavljena.

Dosije otkriva da je za Milana Radoičića došlo do obustave istrage, ali ne i za Mihailovića.

„Sud je, u nastojanju da izvrši potpunu i objektivnu reviziju slučaja, zatražio od tužilaštva odluku o obustavi istrage protiv optuženog Milana Mihailovića, iako se isti ne nalazi u spisima predmeta. Tužilac je putem mejla obavestio sud da poseduje dokaze o podnošenju odluke o obustavi istrage od 21.11.2019, za obustavu istrage protiv okrivljenog Milana Radoičića, dok za optuženog Milana Mihailovića takav dokument od tužilaštva nije dobio“ – navodi se u ovom dosijeu od 02.07.2024. godine.

Osim što je Sud utvrdio da nije bilo obustave istrage, Tužilaštvo nije podiglo optužnicu tri meseca nakon istrage, kako je to predviđeno zakonom.

„S obzirom da u ovom krivičnom predmetu istrage nisu obustavljene, tužilaštvo je bilo dužno da u roku od tri meseca nakon istrage podigne optužnicu. Pošto su istrage započete 12.04.2019, morale su biti završene do 12.04.2022. Prema ovom roku, optužnica je morala da se procesuira u toku iste godine (2022). Obrađena je tek 27.12.2023“, opisano je u spisu, piše Kallxo.

To nije sve.

Sud je nakon istraživanja slučaja utvrdio da čak ni rešenje o proširenju istrage nije sadržalo krivična dela za koja je podignuta optužnica.

Od strane specijalnog tužioca Burima Čerkinija podignuta je optužnica za krivična dela „učestvovanje ili organizovanje kriminalne grupe“ u vezi sa krivičnim delom „ometanje dokazivanja ili službenog postupka“, „zastrašivanje“ i „falsifikovanje isprava“, dok su istrage, prema sudu, bile za krivična dela „učešće ili organizovanje kriminalne grupe”, „ugrožavanje osoblja Ujedinjenih nacija i osoblja u vezi sa njima”, „izazivanje opšte opasnosti” i „teško ubistvo”.

U rezimeu odluke sudije Ljutfija Šalje, opisano je da je zbog ovih radnji tužilaštva, optužba podneta van bilo kog zakonskog roka – „nezakonita i bez osnova da se nastavi sa meritornom revizijom u ispitivanju činjeničnog stanja“.

Na kraju, sud je zaključio da se za krivično delo „pretnje“ protiv ovog lica, uporedo vodi krivični postupak u Sudu u Mitrovici i da je optužnica za ovo krivično delo protiv njega, koja je podignuta 13.02.2023, sada u fazi pregleda.

Poslednji uhapšeni u vezi sa ubistvom

Mihailović je uhapšen 20. oktobra 2022. godine, iako tražen još od 2019. godine.

Prema Tužilaštvu u Prištini, uhapšen je tada takođe zbog sumnje da je kao pripadnik organizovane kriminalne grupe, aktivno učestvovao u izvršenju krivičnog dela „Učešće ili organizovanje organizovane kriminalne grupe“ vezano za krivično delo „Teško ubistvo“ – za ubistvo Olivera Ivanovića.

U trećoj optužnici po kojoj se vodi postupak u slučaju ubistva Olivera Ivanovića, pored šest imena, spominju se Milan Radoičić i Zvonko Veselinović – koji su označeni kao vođe kriminalne grupe koja se dovodi u vezu sa ubistvom ovog srpskog političara.

Istraga za Veselinovićem započela je u aprilu 2019. godine, kada je na listu lica za istragu dodato i ime Milan Mihailović.

U decembru 2021. je obelodanjena lista američkog ministarstva finansija sa 13 biznismena i ljudi sa Severa koji su se našli pod američkim sankcijama, a među njima su i imena sa optužnice, odnosno imena koja se spominju u optužnici za ubistvo Olivera Ivanovića: Milan Radoičić, Zvonko Veselinović, Žarko Veselinović, Željko Bojić, Marko Rošić i Milan Mihailović.

Nakon hapšenja u oktobru 2022, već u martu 2023. godine Mihailović je pušten, prethodno negirajući ono za šta se tereti.

Potom je Specijalno tužilaštvo 27. decembra 2023. godine podiglo optužnicu protiv njega i tereti ga za četiri krivična dela.

Prema optužnici, Mihailović je optužen za „učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi, ometanje dokaznog ili službenog postupka, pretnje i falsifikovanje dokumenata“.

U optužnici se navodi da je on, od 2014. godine, kao pripadnik organizovane kriminalne grupe zajedno sa Nedeljkom Spasojevićem, Markom Rošićem, Silvanom Arsović i Radetom Basarom, delovao pod rukovodstvom Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, sa određenim ulogama i u međusobnoj saradnji u dužem vremenskom periodu, „pri čemu je svaki od okrivljenih izvršio konkretne inkriminišuće radnje za potrebe pomenute grupe, u čijem slučaju je usled delovanja ove grupe došlo do ubistva, sada pokojnog Olivera Ivanovića“.

Navodi se da je on 2. marta 2019. godine u Mitrovici, dok je bio u toku krivični postupak za neke od optuženih, uticao na jednog anonimnog svedoka kako bi ga podstakao da odbije da svedoči u prethodnom postupku.

Navodi se i da je Mihailović 25. oktobra 2021. godine ozbiljno pretio službenom licu, istražitelju Kosovskog policijskog inspektorata (PIK). Mihailović je tada, uprkos aktivnom nalogu za hapšenje, intervjuisan od strane Kosovske policije u Mitrovici i pušten je, i iz tog razloga je PIK započeo istragu protiv policijskih zvaničnika koji su ga „pustili da ode“. Mihailović je navodno tada uputio pretnje ovom istražitelju.

Takođe, Mihailović je optužen da se 19. oktobra 2022. godine u Mitrovici, dok su ga policijske jedinice hapsile po nalogu suda lažno predstavljao kao Zvezdan Andrejić, za šta je imao falsifikovane isprave.

Međutim, prilikom iste provere pronađena je lična karta Republike Srbije, falsifikovana na ime Zvezdan Andrejić, ali sa njegovom fotografijom, koju je koristio da ga ne bi uhapsili.

Inače, pre nešto manje od 20 dana Osnovni sud u Prištini osudio je Marka Rošića, Nedeljka Spasojevića, Dragišu Markovića i Žarka Jovanovića za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, na ukupno 22 godine zatvora i novčane kazne. Silvana Arsović i Rade Basara su oslobođeni.

Najnovija informacija je da je za Rošićem, koji je dobio najstrožu kaznu (10 godina zatvora i 10,000 evra), kosovsko pravosuđe raspisalo poternicu jer je utvrđeno da se od dana kada je ova presuda izrečena, čemu nije prisustvovao – on nalazi u bekstvu.