Od januara do novembra prošle godine, Kosovskoj policiji prijavljena su 73 incidenta usmerena ka verskim objektima i imovini, od čega se 49 odnosi na muslimanske, a 22 na objekte SPC, dok je u dva slučaja meta bila rimokatolička imovina. Većina slučajeva je klasifikovana kao krađa ili pokušaj krađe i u nešto manjem broju kao pretnje, neovlašćeno uklanjanje spomenika i zaštićenih objekata, uništavanje imovine, navodi se u najnovijem izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama.

Hram Hrista Spasa, tužba i zabrana bogosluženja

U ovom izveštaju se podseća na to da je Kosovska policija u maju prošle godine ponovo sprečila sveštenstvo SPC da služe liturgiju u, kako navode, „spornoj crkvi“ – hramu Hrista Spasa u Prištini.

„Kako je saopšteno iz SPC, policija je 24. maja drugu godinu zaredom sprečila sveštenstvo SPC u tome da služi liturgiju povodom pravoslavnog Vaznesenja u spornom hramu Hrista Spasa u Prištini. SPC je saopštila da je policija jedan dan unapred upozorila crkvene zvaničnike da služba neće biti dozvoljena, navodeći kao razlog zabrinutost za bezbednost i da su verske službe u crkvi zabranjene, dok je u toku proces povodom tužbe Univerziteta u Prištini protiv SPC iz 2019″.

Stejt department podseća na argumente Univerziteta, odnosno da se crkva navodno nalazi na univerzitetskom zemljištu, ali i to da je još 1991. godine tadašnja vlast donirala zemljište SPC.

Univerzitet zahteva rušenje nedovršenog, ali osveštanog crkvenog objekta, dodaju iz Stejt departmenta.

„SPC je u izjavi za javnost rekla da tužba ne bi trebalo da sprečava korišćenje imovine koja je u katastru (nacionalnom registru nepokretnosti) označena kao imovina SPC, kao što je Crkva Hrista Spasa. SPC je saopštila da je takvom zabranom prekršena zakonska zaštita slobode okupljanja i bogosluženja“, navodi se u izveštaju.

Još jednom o zemlji Visokih Dečana

Stejt department i u svom izveštaju za 2023. godinu ukazuje na nesprovođenje odluke kosovskog Ustavnog suda kojom se manastiru Visoki Dečani priznaje vlasništvo nad 24 hektara zemlje.

„U maju (2023) je predsednica Vjosa Osmani rekla da bi sprovođenje ranijih odluka sudova u vezi sa spornom manastirskom imovinom ‘moglo stvoriti izuzetno opasan presedan’“, navodi se.

Sa druge strane, poručuju da su se predstavnici američke ambasade sastajali sa zvaničnicima kosovske vlade, te da su od njih zahtevali da se odluka sprovede.

Iako je od 2016. godine odbijala da sprovede odluku Ustavnog suda, kosovska vlada je, međutim, sredinom marta ove godine, na pritisak međunarodne zajednice, a s ciljem članstva Kosova u Savet Evrope, to učinila, odnosno pozvala katastarsku agenciju da zemlju upiše.

Stejt department podseća i na to da je Srpska Pravoslavna Crkva i tokom 2023. godine „ograničila svoj angažman“ sa kosovskom vladom.

Savet za sprovođenje i praćenje (IMC) koji je odgovoran za arbitražu u sporovima između SPC i kosovske vlade u vezi sa Specijalnim zaštićenim zonama (SPZ) i drugim pitanjima o zaštiti verskog i kulturnog nasleđa SPC, se nije sastajao tokom 2023:

„Delom zbog nastavka protesta SPC zbog toga što vlada nije sprovela odluke Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani i aranžmana iz 2020. godine između IMC i opštinskih vlasti Dečana uz posredovanje Italije, koji bi dozvolio izgradnju puta koji povezuje Dečane sa Crnom Gorom, i poseban lokalni put u okviru SPZ“, ocenjuju iz Stejt departmenta.

Deportovanje zbog „neutvrđenog“ kršenja Zakona

Stejt department u svom izveštaju ukazuje i na deportovanje sveštenika SPC u Severnu Makedoniju oktobra prošle godine zbog, kako navode, „neutvrđenog kršenja Zakona o strancima“:

Vlada je 20. oktobra deportovala oca Fotija, igumana manastira SPC Devine Vode u Zvečanu. Fotije (rođen kao Aleksandar Kostovski u Severnoj Makedoniji) je neprekidno boravio u zemlji od 2004. Vlada mu je oduzela boravišnu dozvolu, pozivajući se na odredbe Zakona o strancima koje se odnose na ‘javni red, državnu bezbednost ili javno zdravlje’, ali nije dala dalje detalje ili precizirala kako je Fotije prekršio taj zakon. Vlada mu je takođe zabranila ulazak u zemlju na pet godina“, navodi Stejt department u odeljku izveštaja naslovljenom – „Zloupotrebe koje uključuju diskriminaciju ili nejednak tretman“.

Podsećaju i na to da je Srpska Pravoslavna Crkva deportaciju ocenila kao „brutalno, proizvoljno i vansudsko proterivanje“.

„SPC je uložila žalbu i izdala saopštenje u kojem je deportaciju nazvala ‘brutalnim, samovoljnim i vansudskim proterivanje’ i pozvala se na odredbe Zakona o slobodi veroispovesti koje ne predviđaju proizvoljnu zabranu ulaska ili boravka sveštenstvu. SPC je takođe saopštila da je vlada redovno odobravala Fotiju produženje boravišne dozvole, a on je nedavno položio test Ministarstva unutrašnjih poslova za imigrante. Na dan kada je deportovan, Fotije je imao termin kod imigracionih vlasti u Prištini gde je očekivao da dobije kosovsku ličnu kartu i petogodišnju boravišnu dozvolu, navodi SPC“.

„Kosovarizacija“ SPC

Stejt department dalje ukazuje na zabrinutost SPC u vezi sa tim što su visoki kosovski zvaničnici, uključujući kosovskog ministra kulture, omladine i sporta, Hajrulaha Čekua, nazivali SPC ili „pravoslavna crkva“ ili „crkva“ umesto punim imenom.

„SPC je saopštila da takve izjave vladinih zvaničnika smatra negiranjem identiteta SPC i pokušajem ‘kosovarizacije’ SPC“, navodi Stejt department.

Podsećaju i na izjavu kosovskog premijera, Aljbina Kurtija, iz jula meseca prošle godine – da navodno „Srbija koristi kola hitne pomoći za krijumčarenje oružja u pravoslavne crkve na Kosovu“. Ukazuju i na reakciju SPC – „da Kurtijeve izjave „otvoreno podstiču etničku i versku netrpeljivost“.

„SPC je izdala saopštenje u kojem odbacuje Kurtijeve navode, dodajući da je Kurti „nastavio sa zapaljivim izjavama, koje otvoreno podstiču etničku i versku netrpeljivost protiv srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“, navodi se u izveštaju.

Banjska

Izveštaj se bavi i oružanim sukobom grupe Srba i pripadnika Kosovske policije u Banjskoj prošle godine.

„U septembru je naoružana grupa Srba napala Kosovsku policiju u Banjskoj, opštini Zvečan, ubivši jednog policajca i ranivši dvojicu. Grupa je potom nasilno ušla u obližnji kompleks manastira SPC Banjska i nekoliko sati se sukobljavala sa policijom, uključujući i sa manastirskog imanja. Iguman SPC i oko 40 hodočasnika iz Srbije pronašli su zaklon u manastiru dok grupa nije pobegla“, naveli su.

Podsećaju na to da su potom policija, KFOR i EULEX ušli u manastir, te da su tamo zatekli nepovređene pripadnike SPC i hodočasnike, ali i pričinjenu štetu na kapiji i vratima konaka.

Tadašnji potpredsednik Srpske liste, Milan Radoičić, preuzeo je odgovornost za organizovanje, vođenje u učešće u napadu.

Njega su vlasti u Srbiji uhapsile 3. oktobra, pušten je dan kasnije, a istraga je u toku, konstatuje Stejt Department.

Svečlja o umešanosti SPC i demantiji

Stejt department podseća na to da je SPC osudila napad na policiju, ali i da se oglasila povodom izjava zvaničnika kosovske vlade, javnih ličnosti i izveštavanja medija koji su SPC označili kao navodnog saučesnika u napadu.

U izveštaju se ukazuje konkretno na izjavu kosovskog ministra unutrašnjih poslova, Dželjalja Svečlje da postoje „indicije da je bilo direktnog učešća“ manastirskog osoblja.

„SPC je 25. septembra saopštila da ‘ni EULEX, ni policija nisu pronašli ništa što bi moglo da ugrozi manastir’ i navela da su ‘vatreno oružje, pancire i delove opreme’ koji su otkriveni nakon napada ‘bacili naoružani pojedinci dok su se povlačili iz manastira’“.

U izveštaju se još jednom citira Svečlja, odnosno da je u oktobru, „uprkos demantiju SPC“, rekao medijima da „ne bi bio iznenađen da je manastir imao ulogu u napadu“, jer je „Srpska pravoslavna crkva uvek igrala destruktivnu ulogu za mir u regionu i bila deo hegemonističke politike Srbije“.

Saniranje štete

U izveštaju se ujedno ukazuje na pismo kosovskog ministra kulture, Hajrula Čekua, upućeno SPC, u kojem je ponudio da njegov resor sanira štetu na manastirskom kompleksu.

„U pismu se navodi ustavna obaveza vlade da štiti i promoviše versko kulturno nasleđe bez diskriminacije“, stoji u izveštaju.

Međutim, SPC je u odgovoru saopštila da „nije u stanju da prihvati mešanje kosovskih institucija u život naše Crkve i preuzimanje zaštite manastira Banjska“.

„SPC je rekla da je ponuda vlade ‘politički čin’, čiji je cilj da se ‘versko i kulturno nasleđe SPC… stavi pod političku kontrolu kosovskih institucija’, kao i da se ‘degradiraju naše osnovne verske slobode i prava i kulturno prisvajanje naših crkava i manastiri’“, dodaje se u izveštaju.

SPC je ujedno saopštila da će samostalno sanirati štetu.

Stejt department, međutim, ukazuje i na medijske izveštaje o tome da se „samostalnim popravkama“ navodno krši zakon, jer je neophodno ovlašćenje Zavoda za zaštitu spomenika kosovske vlade.

„SPC je kazala da ‘Ahtisarijev plan (koji je bio osnova za kosovsku nezavisnost i poslužio za stvaranje kosovskog pravnog okvira) navodi da SPC treba da ima ‘punu diskreciju u pogledu upravljanja, rekonstrukcije i pristupa svojim prostorijama’“, dodaje se.

Incidenti i napadi na imovinu SPC

Izveštaj se bavi i incidentima usmerenim na verske objekte, uključujući i na imovinu Srpske Pravoslavne Crkve.

Pozivajući se na navode SPC, Stejt Department navodi da su neki od incidenata, uključujući i jedan tokom Vaskrsa, bili verski i etnički motivisani.

„SPC je saopštila da policija nije reagovala ili nije htela da reaguje povodom krivičnih dela sa ‘verskim ili nacionalističkim’ elementima. Predstavnici policije saopštili su da sve slučajeve koji se odnose na kulturno ili versko nasleđe tretiraju prioritetno i u skladu sa zakonima na snazi“, navodi se.

Pozivajući se na podatke policije, Stejt deprtment navodi da su primljeni izveštaji o 73 incidenta usmerena na verske objekte u periodu od januara do novembra prošle godine.

Od januara do septembra 2022. godine registrovana su 64 ovakva incidenta.

Od ukupnog broja „na meti je bilo 49 muslimanskih imanja, 22 imanja SPC i dva katolička“.

„Policija je većinu incidenata (51) klasifikovala kao krađu ili pokušaj krađe, a ostatak kao pretnje, neovlašćeno uklanjanje spomenika i zaštićenih objekata (svi muslimanski) van Kosova, ili uništavanje ili oštećenje javne imovine, groblja ili leševa. Predstavnici policije su rekli da su sve slučajeve koji se odnose na kulturno ili versko nasleđe, uključujući međuetničke incidente, tretirali prioritetno i u skladu sa zakonima na snazi“, navodi se u izveštaju.

Kao jedan od primera ovakvih incidenata, Stejt department izdvaja slučaj koji se dogodio tokom pravoslavnog Uskrsa, kada su zapaljena vrata crkve Svetog Pantelejmona u Prizrenu.

„Policija je privela i potom pustila trojicu osumnjičenih, svi maloletnici, koji su priznali incident. Istraga je nastavljena krajem godine“, dodaje se u izveštaju.

Put kroz groblje

Izveštaj se bavi i izgradnjom puta u severnom delu Kosovske Mitrovice, tokom koje je oštećeno staro gradsko groblje.

„SPC je saopštila da namerno skrnavljenje grobova SPC u zemlji ‘intenzivno traje’ više od dve decenije. Politička partija Srba na Kosovu – Srpska lista, koja nije deo vlade, tvrdi da je vlada naredila da se uništi groblje SPC. Ministarstvo administracije lokalne samouprave (MALS) je saopštilo: ‘Ne postoji odluka vlade… ili opštine za takav posao’ i MALS ‘finansira samo izgradnju kuća, a ne putnu infrastrukturu’“, navodi se u izveštaju, uz konstataciju da je „Vlada obustavila rad zbog istrage“.

Osim ovog, u izveštaju se spominju i druga groblja na Kosovu, odnosno prenose navodi SPC i Srba – da u mnogim opštinama sa većinski albanskim stanovništvom, lokalne vlasti nisu obezbedile adekvatno održavanje.

„Policija nije osigurala dovoljno obezbeđenja, dozvoljavajući povremene akte vandalizma, kao što je prijavljeni slučaj skrnavljenja na groblju SPC u Orahovcu 18. decembra“.

Džufka i obijanje crkve

Stejt department je u svom izveštaju zabeležio i novembarski incident u selu Rakitnica u opštini Podujevo.

Tada je albanski državljanin koji se predstavlja kao sveštenik, obio crkvu Svetog Arhangela Mihaila u ovom mestu i održao službu, uz navode da je to sada Albanska pravoslavna crkva.

Pozivajući se na navode SPC u izveštaju se navodi da su 28. novembra upali u crkvu „’samoproglašeni i prevarantski sveštenik Džufka’ i nekoliko drugih lica, uključujući i opštinsko osoblje Podujevo“.

„SPC je saopštila da ‘ovo krivično delo predstavlja još jedno u nizu koje ima za cilj uzurpaciju duhovnog i kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, da efektivno ’albanizaciju’ ili ’kosovarizujući’ naše duhovno i kulturno nasleđe“.

Čak se i podseća na to da je Kosovska policija u Podujevu odbila da procesuira krivičnu prijavu SPC za provalu, te da je ista podneta tužilaštvu u Prištini.

Restauracija crkve bez konsultacija?

Nove kritike SPC, sada na račun vlasti u Prištini, usledile su 24. decembra, a povodom resturacije crkve u selu Vinarce u Južnoj Mitrovici od strane kosovskog ministarstva kulture.

„SPC je saopštila da je ministarstvo namerno proglasilo lokaciju, na koju SPC polaže pravo, kao ‘katoličku crkvu’, dodajući da SPC nije konsultovana u vezi sa restauracijom. SPC je saopštila da se ne protivi rekonstrukciji svojih lokaliteta…ali se oštro protivi upotrebi navodne rekonstrukcije kao izgovora za preuzimanje srpskog pravoslavnog kulturnog i verskog nasleđa i promenu identiteta zarad istorijskog revizionizma“, navodi se u izveštaju Stejt Departmenta o verskim slobodama na Kosovu za 2023.