Srbi nisu zadovoljni političkim pravcem kojim Kosovo trenutno ide. Srbi više od drugih zajednica na Kosovu ne veruju da njihov glas može nešto da promeni, odnosno da su izbori mehanizam za promene, a smanjeno je interesovanje i za političke proteste. Ono što su za njih glavni problemi jesu siromaštvo, ali i urbani prostor, kao i međuetnički odnosi. Upadljivo najmanje imaju i veru u pozitivan efekat Sporazuma o normalizaciji, a i najmanje se osećaju bezbedno, rezultati su redovnog UNDP-ijevog istraživanja javnog mnjenja.
U pitanju je istraživanje „Javni puls“, koje je ova agencija UN sprovela za april i maj 2024, a predstavila u četvrtak. Obuhvatilo je stavove preko 1.300 ispitanika iz svih trideset i osam opština na Kosovu, uključujući urbana i ruralna područja i sve zajednice na Kosovu.
Koliko su ispitanici zadovoljni ključnim institucijama na Kosovu, ali ne i političkim pravcem kojim Kosovo ide
Kosovskom vladom zadovoljno je 53,3% ispitanika, što je povećanje od 11,5 procentnih poena u odnosu na istraživanje sprovedeno na jesen prošle godine, za više od 35 odsto povećano je zadovoljstvo i radom Skupštine 52.1%, a skočilo je zadovoljvsto i u predsednika Skupštine, Gljauka Konjufcu.
Nivo zadovoljstva radom Vjose Osmani, prema rezultatima ovog istraživanja iznosio je 69% u maju 2024. godine, u odnosu na 56.2% u novembru prošle.
Uprkos porastu zadovoljstva radom ključnih institucija, istraživanje je pokazalo da je samo 36,33% ispitanika zadovoljan političkim pravcem kojim Kosovo trenutno ide. Iako mali procenat, veći je u odnosu na novembar, kada je taj procenat iznosio 23,9%.
Najveći udeo nezadovoljnih političkim smerom na Kosovu bio je očekivano kod Srba – samo je 5,7% njih pokazalo zadovoljstvo. Štaviše, procenat je smanjen u odnosu na jesen (10,4% u novembru).
Smanjen broj onih koji smatraju da je korupcija u velikoj razmeri prisutna u javnim institucijama, ali je ima
U proseku, 19,9% ispitanika smatra da je korupcija velikih razmera prisutna u javnim i međunarodnim institucijama na Kosovu, što, prema ovom istraživanju UNDP-a, pokazuje smanjenje od 5,15 procentnih poena u odnosu na novembar (tada je broj zabeležen na 25%).
Ispitanici smatraju je Kosovska policija najmanje korumpirana javna institucija na Kosovu, a one koje su najkorumpiranije su – sudovi, carina i KEDS:
„Policija Kosova (12.4%) je percipirana kao najmanje korumpirana institucija, zatim međunarodne organizacije (13.7%), obrazovanje (13.8%) i opštine (15.9%). Kao najkorumpiranije institucije smatraju se sudovi (36.5%), carina (35.3%) i KEDS (22.4%)“.
Kod Srba opada interesovanje za proteste iz političkih razloga, kod Albanaca skače
Srbi takođe više nisu toliko, kao ranije, spremni da iz političkih razloga protestuju.
„Etnički raščlanjeni podaci pokazali su smanjenje spremnosti na proteste širom kosovskih Srba i drugih kosovskih zajednica. Ukupno 28,6% kosovskih Srba (30,5% u novembru 2023) i 18,4% ostalih kosovskih zajednica (23% u novembru 2023) bilo je spremno da protestuje iz političkih razloga“, navodi su u ovom istraživanju.
Sa druge strane, među kosovskim Albancima je zabeležen porast spremnosti na protest u odnosu na novembar 2023.
Povećanje poverenja Albanaca u izbore kao mehanizam za promene, i pad među Srbima
Ukupno 39,4% veruje da njihov glas može da promeni situaciju na Kosovu u istraživanju javnog mnjenja u maju 2024. godine.
To, podaci su istraživanja, predstavlja povećanje od 6,6 procentnih poena u odnosu na novembar 2023. kada je ovaj broj zabeležen na 32,8%:
„Dok 25,6% smatra da njihov glas ne može da promeni situaciju na Kosovu, 33,3% smatra da donekle može, a 1,7% je izjavilo da ne zna da li njihov glas može da promeni situaciju na Kosovu (u odnosu na 36,3%, 27,9% i 3%, respektivno)“.
Podaci su takođe pokazali povećanje poverenja kosovskih Albanaca u izbore kao mehanizam za promene, i pad među Srbima i ostalim zajednicama na Kosovu.
„Ukupno 41,3% kosovskih Albanaca (35,5% u novembru), 20% drugih kosovskih zajednica (30,5% u novembru) i 5,2% kosovskih Srba (7,6% u novembru 2023), veruje da njihov glas može da doprinese promeni. Ukupno 24,7% kosovskih Albanaca, 44,8% kosovskih Srba i 34,2% ostalih kosovskih zajednica izjavilo je da ne veruje da njihov glas može da dovede do promena“, pokazalo je ovo istraživanje.
Ispitanicima je postavljeno i pitanje o verovatnoći glasanja ako se centralni izbori održe uskoro, gde se takođe uočava razlika između mišljenja između Albanaca, drugih zajednica i Srba.
„Podaci su pokazali da bi ukupno 81% ostalih zajednica (76,5% u novembru), 76% Albanaca (73,9% u novembru) i 54% Srba (64,78%) verovatno glasalo u slučaju da se izbori održe uskoro“.
Siromaštvo, nezaposlenost, cene – centralni problemi kod zajednica, kod Srba i urbani prostor i međuetnički odnosi
Kada je reč o najhitnijim problemima sa kojima se Kosovo trenutno suočava, podaci novog istraživanja javnog mnjenja pokazali su da su to i dalje siromaštvo (16.6%), nezaposlenost (16.3%) – sa manjim poboljšanjem i jednog i drugog, i cene osnovnih namirnica (12.7%). Potom slede zdravstvene usluge i životna sredina.
Kod Albanaca preovladava kao problem – nezaposlenost, a siromaštvo je rangirano kao glavni problem za Srbe i ostale zajednice.
Ujedno, kao drugi centralni problem za Srbe su i – urbani prostor i međuetnički odnosi, a to je označilo 13.8%, odnosno 13.3% ispitanika.
Ipak, rezultati istog ovog istraživanja, pokazali su pozitivan porast percepcije ekonomskog pravca Kosova.
U odnosu na prethodni puls javnosti kada je njih 20,20% bilo zadovoljno u kom smeru Kosovo ide kada je reč o ekonomiji, sada njih 27,3% izjavilo da su veoma zadovoljni ili zadovoljni tim pravcem. Ali je u odnosu na sada 27,3 odsto zadovoljnih, 36,8% izjavilo da su nezadovoljni.
Najmanji porast zadovoljstva ekonomskim pravcem je kod Srba.
„Podaci pokazuju da je 44,2% drugih kosovskih zajednica veoma zadovoljno ili zadovoljno ekonomskim pravcem, u odnosu na 26,8% kosovskih Albanaca i 11% kosovskih Srba. Podaci iz maja 2024. pokazali su povećanje zadovoljstva ekonomskim pravcem među svim etničkim grupama, u odnosu na novembar kada je 28,8% ostalih kosovskih zajednica bilo zadovoljno ekonomskim pravcem, a sledi ih 19,5% Albanaca i 7,6% Srba“.
Samo je 20,20% ispitanika imalo povoljna očekivanja u vezi sa ukupnim prihodima svoje porodice šest meseci od kada je sprovedeno ispitivanje javnog mnjenja, a po etničkoj pripadnosti:
„20,3% kosovskih Albanaca imalo je povoljna očekivanja u vezi sa ukupnim prihodima svoje porodice šest meseci od kada je sprovedeno istraživanje javnog mnjenja, samo 6,1% ostalih kosovskih zajednica i 5% kosovskih Srba izjavilo je isto“.
Takođe, veći broj Albanaca (13%) ocenio je da su trenutni uslovi poslovanja povoljni u odnosu na druge zajednice (7,2%) i Srbe (2,8%).
„Ukupno 11,7% kosovskih Albanaca, 9,4% kosovskih Srba i 6,3% ostalih kosovskih zajednica ocenilo je trenutne uslove zapošljavanja kao povoljne. Dok je 15,7% kosovskih Albanaca imalo povoljna očekivanja u pogledu uslova zapošljavanja, ukupno 7,9% ostalih kosovskih zajednica i 5,7% kosovskih Srba oseća isto“, podaci su istraživanja.
Srbi se manje osećaju bezbedno
Takođe, mali je procenat Srba koji se na ulici oseća bezbedno od nasilja i kriminala. Štaviše, taj se procenat među srpskom zajednicom smanjio u odnosu na javni puls u novembru. Suprotno njima, Albanci se osećaju bezbednije.
„Podaci su pokazali su da se veći broj kosovskih Albanaca (85.3%) i drugih kosovskih zajednica (83.2%) u odnosu na kosovske Srbe (31.9%) osećao bezbedno kada su napolju na ulici. U odnosu na podatke iz novembra 2023. godine, podaci su pokazali povećanje percepcije o bezbednosti među kosovskim Albancima za 4,5 procentnih poena i povećanje od 3,2 procentna poena među ostalim kosovskim zajednicama. Zabeleženo je smanjenje percepcije kosovskih Srba o bezbednosti za 5,7 procentnih poena u odnosu na novembar 2023. godine kada je ovaj broj iznosio 37.6%“, pokazalo je istraživanje.
Veći broj muškaraca (31,2%) u odnosu na žene (23,4%) je bio veoma zadovoljan ili zadovoljan ekonomskim pravcem kojim Kosovo ide. Podaci raščlanjeni po etničkoj pripadnosti pokazali su da je 44,2% drugih kosovskih zajednica veoma zadovoljno ili zadovoljno ekonomskim pravcem, u odnosu na 26,8% kosovskih Albanaca i 11% kosovskih Srba. Podaci iz maja 2024. pokazali su povećanje zadovoljstva ekonomskim pravcem među svim etničkim grupama, u odnosu na novembar 2023. kada je 28,8% ostalih kosovskih zajednica bilo zadovoljno ekonomskim pravcem, a sledi ih 19,5% kosovskih Albanaca i 7,6% kosovskih Srba.
Da li Sporazum o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije ima pozitivan efekat?
Ukupno 10,9% i 40,9% ispitanika potpuno veruje da će Sporazum o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije pozitivno uticati na život ljudi na Kosovu, za razliku od 16% i 42,9% u istraživanju koje je sprovedeno na jesen, podaci su UNDP-a.
Takođe, isti podaci pokazuju, ukupno 33,1% ispitanika izjavilo je da veruje da će Sporazum donekle imati pozitivan efekat, u odnosu na 22,8% u novembru.
Najmanje u to veruju Srbi:
„Podaci raščlanjeni po etničkoj pripadnosti pokazali su da 52,9% kosovskih Albanaca i 51,6% ostalih kosovskih zajednica ima pozitivan stav o Sporazumu, u poređenju sa 25,7% kosovskih Srba“.
Albanci više veruju da su nasleđe sukoba i kolektivne prošlosti profesionalno pokriveni u medijima
Puls javnosti je takođe pitao ispitanike o njihovoj percepciji o pitanjima tranzicione pravde.
Nešto više od 50 odsto njih smatra da Podaci istraživanja da nasleđe Kosova iz sukoba i kolektivne prošlosti nisu profesionalno pokriveni u medijima. U novembru je taj procenat iznosio 59,3%.
Samo 36,3% veruje da je nasleđe sukoba i kolektivne prošlosti profesionalno pokriveno u medijima:
„Raščlanjeni podaci po etničkoj pripadnosti su pokazali da veći deo kosovskih Albanaca (38%) veruje da su nasleđe sukoba i kolektivne prošlosti profesionalno pokriveni u medijima, u odnosu na kosovske Srbe (20,5%) i druge kosovske zajednice (23,2%)“.
