Danas se obeležava godišnjica progona najmanje 200.000 Srba iz Hrvatske u vojnoj akciji „Oluja“. U Srbiji se ovaj dan obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane. Udruženja podsećaju da porodice stradalih i nestalih gotovo tri decenije bezuspešno tragaju za istinom sudbine svojih najmilijih.
Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na nepriznatu Republiku Srpsku Krajinu usled čega je proterano oko 200.000 Srba.
Na evidenciji Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, kako je to nedavno Tanjugu potvrdio Savo Štrbac, nalaze se imena 1.903 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle nje, od čega 1.246 civila (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina.
Među žrtvama se nalazi 563 (30%) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.
Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.246 osoba lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 623 (35 %) lica, od čega 472 civila, među kojima je 241 žena.
Centralna manifestacija obeležavanje Dana sećanja na pogođene u Oluji održala se još juče u Loznici, odakle je srpski predsednik Aleksandar Vučić poručio da „neće više biti ni pogroma, ni progona, ni traktora. Garantujem vam kao predsednik Srbije da se to više neće nikada srpskom narodu nigde dogoditi“.
Porodice umorne od čekanja i lažnih obećanja
Udruženje porodica nestalih i poginulih „Suza“ i ove godine održalo je konferenciju za medije „Nemamo pravo na zaborav – 29 godina od pogroma srpskog naroda u Oluji“.
Na konferenciji su, pored ostalih, učestvovali predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović, zamenik komesara za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović, ćerke nestalog Petra Boromisa i predsednice Udruženja porodica nestalih i poginulih lica „Suza“ Dragana Đukić i Radmila Krstić.
Radmila Krstić i dalje traži oca Petra Boromisu koji je nestao 5. avgusta 1995. godine u rejonu Suva Međa. Sa još trojicom drugova zarobili su ih, kazala je, pripadnici 5. korpusa Armije BiH.
„Poslije tih nekih desetak godina smo ipak došli do saznanja na kom se, vidjeli smo, odnosno dobili CD na kojem se jasno vide četiri naša zarobljenika gdje su uhvaćeni i na brutalan način ubijeni i masakrirani“.
Iako postoje dokazi, Radmila i danas čeka pravdu i da na dostojan način sahrani oca koji se još vodi kao NN lice.
Nije jedina. Mnoge registrovane grobnice ni do danas nisu ekshumirane, kazali su u Udruženju „Suza“.
„Hrvatska, kao članica Evropske unije, jedina je zemlja u regionu koja ima poznata registrovana grobna mjesta, a neekshumirana i nakon tri decenije. Zašto? Samo zato što su u tim registrovanim grobnicama pokopani Srbi“.
Porodice nestalih kažu da su umorne od čekanja i lažnih obećanja, ali i da u rešavanju teških svojih problema, pomoć i podršku očekuju od institucija Srbije.
Hrvatske vlasti nisu spremne da sarađuju
Hrvatske vlasti opstruišu, i nisu spremne da sarađuju u potrazi za nestalim Srbima, kazao je na ovoj konferenciji predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljko Odalović.
„Postoji opstrukcija i još mnogo stvari s kojima se suočavamo u ovome što radimo i koje jasno govore da hrvatska strana nije spremna ne da se suoči sa zločinima koje je počinila, nego da jednu elementarnu civilizacijsku i humanitarnu temu stavi na dnevni red“, rekao je Odalović.
Na konferenciji je najavljen parastos, koji je danas služen u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.
A nakon službe, članovi ovog udruženja u prisustvu članova porodica žrtava i drugih pojedinaca, najavljeno je, uputiće se ka Tašmajdanskom parku, gde će na Spomen-obeležje poginulima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije položiti vence i cveće u znak sećanja na sve tragično stradale.
YIHR: Iza Hrvatske je barem 29 godina propuštenih prilika koje su mogle ponuditi drugačiji, bolji put u budućnost
U selu Strmica kod Knina juče je održana komemoracija svima koji su izgubili živote, domove i zavičaj tokom i u danima akcije „Oluja“. Obratili su se aktivisti Inicijativa mladih za ljudska prava.
U tom je selu, podsetila je ova organizacija, nedugo nakon početka operacije započelo pljačkanje i paljenje kuća, a ubijeno je, naveli su podatke Documente – centra za suočavanje s prošlošću, deset civila, a jedna se osoba još uvek vodi kao nestala.
Obratili su se aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava, najpre pročitavši citat iz izveštaja Amnesty Internationala objavljenog 1998. godine:
„Kršenja ljudskih prava počinjena za vreme i posle operacije ‘Oluja’ skoro pa su zaboravljena. Ako se ne poduzme akcija, velika većina počinitelja možda se nikada neće morati suočiti s zlodelima koja su počinili, a žrtve možda nikada neće pribaviti pravdu za počinjena dela, a postoji i opasnost da činjenice budu zauvek izgubljene za sećane. Postoji ozbiljna opasnost da će hrvatske vlasti drugima pokazati da ako se do kraja izdrže napadi i kritike, međunarodna zajednica vremenom izgubiti interes i početi se baviti drugim pitanjima. Ovo je citat iz izveštaja Amnesty Internationala objavljenog 1998. godine. Mi danas živimo tu stvarnost na koju je izvještaj upozoravao. Iza Hrvatske je barem 29 godina propuštenih prilika koje su mogle ponuditi drugačiji, bolji put u budućnost“.
Aktivistkinja iz Hrvatske je poručila da je njena odgovornost, kao, kako je kazala, pripadnice naroda u čije se ime kontinuirano, već gotovo 3 decenije ignoriše, relativizira ili poriče stradanje i patnja onog etnički drugog, da bude tu i seća se sa svima ostalima.
„Zaboravom svi gubimo, bez obzira na etnički identitet s kojim se poistovećujemo ili s kojim nas se poistovećuje. Naša je dužnost – kao pripadnika nove, posleratne generacije – biti onaj, ponekad tihi i slabo primetan, ali uporan glas koji osigurava da činjenice ne budu potpuno izgubljene za sećanje. Znam da je boriti se protiv zaborava teško, ali želim verovati – verujem – da je skrivati istinu još teže“, poručila je.
Dužnost je, istakla je, stajati i ponusiti izvinjenje:
„Koje zaslužujete, a za koje su naši politički predstavnici preslabi. Oprostite u moje ime, u ime mladih, ali još više, u ime onih koji bi trebali stajati na mom mestu i čije bi izgovorene reči imale puno veći značaj“.
Ovo je obraćanje podelio na mreži X YIHR Srbija.
Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije: Pogrom trajao četiri dana, a posledice ostale i danas
„Sećanje na ‘Oluju’ nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama. Naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove“, poručila je danas komesarka Nataša Stanisavljević.
Komesarijat, kazala je, odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima a da je u ovoj godini namenjeno više od 400 miliona dinara za jedinice lokalnih samouprava za zbrinjavanje izbegličkih i interno raseljenih porodica. Do danas je pomogao ukupno 53.445 porodica koju su dobili neku vrstu pomoći, a od toga je 40.155 porodica izbeglica iz bivših Republika SFRJ.
„U ovom trenutku u stanju potrebe, odnosno nisu u mogućnosti da sami reše svoje stambene potrebe, je još skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica“.
Broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Republici Srbiji je, prema njihovim podacima, oko 28.000 porodica, a iz BiH oko 12,000.
„Stambeno je zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, dok je ekonomski osnaženo 23.286 porodica/domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti. Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila preko 600.000 ljudi, a još uvek je u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine. Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Republiku Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN“.
Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što, prema saopštenju Komesarijata, predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.
„Nikada se nećemo složiti sa Republikom Hrvatskom po pitanju Pogroma koji se desio tokom Oluje koju oni slave kao svoju ratnu pobedu a u kojoj su proterali sopstvene građane, opustošili čitave krajeve koji su danas prazni“, istakla je komesarka.
„Uvek ćemo podsećati i njih i međunarodnu zajednicu da je sama priroda ovog zločina anticivilizacijska i antievropska i da je nedopustivo da bude nekažnjena i osuđena što predstavlja sramotu i jednih i drugih s obzirom da za ovaj zločin i etničko čišćenje još niko nije odgovarao“.
FHP: Odluka da se državna komemoracija operacije „Oluja“ ove godine održi 3. avgusta u Loznici – gruba politička zloupotrebu stradanja Srba iz Hrvatske i njihove patnje
FHP je uoči Dana sečanja na „Oluju“ ocenio da su hrvatske vojno-policijske snage u toj akciji i posle nje počinile „rasprostranjene i sistematske zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti i njegovom imovinom“.
Ove godine upozorili su da nijedna žrtva te akcije u Srbiji „i dalje ne može da ostvari svoja prava jer postojeće zakonsko rešenje, osim što ne zadovoljava potrebe žrtava, diskriminiše žrtve koje su nastradale van teritorije Srbije“.
„To civilne invalide i porodice žrtava ‘Oluje’ lišava finansijske, zdravstvene i psihosocijalne podrške institucija“, stoji u saopštenju.
Fond je ocenio i da državna manifestacija kojom je juče obeleženo stradanje Srba u akciji „Oluja“ 3. avgusta u Loznici predstavlja „grubu političku zloupotrebu stradanja Srba iz Hrvatske i njihove patnje“.
„Umesto uspostavljanja dostojanstvenog dana sećanja na žrtve, vlast godinama unazad državnom komemoracijom s neumesnim dramskim rekonstrukcijama ratnih događaja vulgarizuje sećanje na stradale. Oglušujući se o potrebu za mestom sećanja, vlast lokacije komemoracija uslovljava svojim političkim interesom. Tako je ovogodišnja komemoracija iskorišćena u svrhu obračuna s građanima Loznice koji protestuju protiv uredbe Vlade o rudarenju litijuma“, ocenio je FHP.