Isti vizni režim važiće za ceo Balkan od polovine oktobra kada su u pitanju putovanja u zemlje Šengen zone. Poslednji, formalno i administrativno, neophodan korak da bi, pretežno, Srbi sa Kosova konačno dočekali priliku da slobodno putuju gotovo da nikoga nije uzbudio. Pomalo čudno, budući da se radi o onima koji su do sada bili izopšteni iz procesa vizne liberalizacije.

Izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević je u razgovoru za Kim radio naveo da je u pitanju jako dobra vest.

„Mahom se tu radilo, naravno, o građanima sa mestom prebivališta na Kosovu. Oni su, zapravo, duže od 10 godina, možda čak i 15, bili isključeni iz režima putovanja, odnosno mogućnosti da slobodno putuju širom Evropske unije. Napokon je ta petnaestogodišnja nepravda faktički ispravljena i to je jako dobra vest“, rekao je on.

Srbi na Kosovu primećuju da je odluka Evropskog saveta ministara zakasnila. Naime, Kosovo je početkom godine dobilo bezvizni režim. To je za posledicu imalo pribavljanje kosovskog putnog dokumenta od strane jednog broja Srba.

Građani sa kojima su novinari Kim radija razgovarali početkom septembra, rekli su da će bezvizni pasoši značiti „svakako za one koji imaju para da putuju, za one koji nemaju – apsolutno ništa“.

Sumornim tonovima šire slike, bez obzira na isti vizni režim, svakako doprinose i gotovo svakodnevni politički, bezbednosni i drugi problemi na Kosovu.

Glasne prozivke, pa pomirljiva reakcija zvanične Prištine

Već je od jeseni 2023. godine, kada se prvi put čulo da može doći do liberalizacije viza za imaoce pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, bilo mnogo negativnih tonova iz Prištine. EU je optuživana za duple standarde i otežavanje integracije srpske zajednice na Kosovu.

Najviši kosovski zvaničnici, ali i opozicija, mesecima su poručivali da je reč o nezakonitim dokumentima. Očekivano, opozicija je zbog ove odluke kritikovala vladu Aljbina Kurtija. Predstavnici vlasti na Kosovu su upirali prstom u Evropsku uniju.

„Međutim, kada je u praksi ispravljena višegodišnja nepravda što se imalaca tih pasoša tiče, sve to prolazi u tišini. Siguran sam da danas na Kosovu postoje neke prioritetnije teme, a da je to pitanje sklonjeno sa dnevnog reda. Pokušaj da se ukaže na nepravdu i duple standarde, kako su to tada albanski zvaničnici nazvali, propao je. EU je prepoznala da će, zahvaljujući najnovijoj odluci, jedina grupa koja je bila izopštena iz viznog režima napokon imati priliku da slobodno putuje“, kazao je Miodrag Milićević za Kim.

Bura u čaši

Odluka Saveta ministara Evropske unije pred kraj jula da definitivno ukine vize onima koji poseduju srpske pasoše izdate od strane Koordinacione uprave u Beogradu ipak je izazvala omanju buru u medijima na albanskom jeziku na Kosovu. Gotovo da nije bilo redakcije koja se ovom temom nije bavila.

Pažljivijem posmatraču političkih prilika na Kosovu ipak neće promaći činjenica da je glavni sagovornik kosovskih medija po pitanju te odluke EU bio Klisman Kadiju (Kadiu), savetnik potpredsednika Vlade Kosova Besnika Bisljimija. On je tih dana poručivao da „srpski pasoš koji izdaje Srbija i dalje ostaje nelegalan“.

„Odluka Evropske unije ne poništava činjenicu da ti pasoši i dalje ostaju nezakoniti, potpuno kršeći teritorijalni integritet i suverenitet naše države pa su, samim tim, neprihvatljivi za Republiku Kosovo. Te pasoše naše vlasti i dalje neće priznavati“, rekao je on.

Ni Kadiju, ali ni mediji koji izveštavaju na albanskom jeziku nisu pomenuli da Kosovo ne priznaje pasoš Republike Srbije, bez obzira na to da li ga je imaocu izdao nadležni lokalni ogranak MUP-a ili Koordinaciona uprava iz Beograda.

Ponešto o odluci Saveta EU u vezi sa pasošima Koordinacione uprave imao je da kaže i Bekim Kupina, savetnik predsednice Kosova Vjose Osmani. Kljan Kosova je tako 22. jula preneo njegove navode da „Republika Kosovo ne preuzima nikakvu odgovornost za bilo koje kršenje zakona koje nosioci ovih nezakonitih dokumenata mogu da počine u šengenskoj zoni“.

Prema njegovim rečima, „ova dokumenta koja sadrže neproverene informacije mogu nositi osobe koje mogu direktno da naruše red i bezbednost i u EU“. Kupina je dodao da odluka EU „podržava nelegalne strukture i da je u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Kosova, kao i sopstvenim standardima EU u oblasti vladavine prava“.

Ministarkina poslednja, ali „odluke o EU donosi EU“

Da protesti Prištine ne prođu samo na nivou savetnika, nevoljno se potrudila kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Grvala Švarc.

Ona je poručila da odluka Saveta ministara EU „ne samo da vodi na pogrešan put, već daje do znanja da neki akteri u Evropskoj uniji nisu toliko zainteresovani za bolju integraciju manjina, nealbanskih manjina, u ovom slučaju srpske manjine na Kosovu, već više rade na njihovoj podeli“.

Očekivano i iskusno, u izjavi „za unutrašnju upotrebu“ nije imenovala prozvane „neke aktere“.

„Mislimo da najbrža moguća integracija svih građana Republike Kosovo u pravne strukture, opremljenih legalnim dokumentima u svim sferama, vodi ka boljoj atmosferi i prostoru za sve njih i za sve nas, odnosno za većinu i manjinu naših građana. Dakle, ne ćutimo, ne ustručavamo se da i dalje pozivamo da se takvi pogrešni koraci, po našem mišljenju, ne ponove“, kazala je ona i zaključila svoje izlaganje sa: “Ali, moramo biti svesni da odluke o EU donosi EU, a ne Republika Kosovo“.

Putuvanja nisu prioritet

„Srpska zajednica na Kosovu je u poslednjih 36 meseci, a i duže, pod velikim pritiskom“, rekao je za Kim radio Miodrag Milićević.

„Niz događaja je uneo ne samo zabrinutost, već i opšti nemir kod srpske zajednice koja je u moru svih tih problema orijentisana ka unutrašnjim potrebama. A to, složićete se sa mnom, putovanja nisu. Ona se vide kao komfor, a to sada, u ovom trenutku, nije neka potreba“, naveo je on.

Problematičan je i ekonomski trenutak srpske zajednice, ne samo zbog ukidanja dinara, već faktički i ukidanja radnih mesta, uprkos tome što će Republika Srbija nastaviti da finansira sve one koji su (bili) deo njenih institucija.

„Međutim, neizvesnost koja je nastala zbog zatvaranja lokalnih samouprava, pošte i drugih institucija, upućuje svakog od tih pojedinca koji su zaposleni u tom sistemu da se orijentišu ka nekoj vrsti traženja perspektive u narednom periodu. Nažalost, čini se da smo mi u ovom momentu u situaciji gde su svi navedeni problemi, od zatvaranja pošte, zabrane upotrebe dinara, itd. zaboravljeni na neki način. Tek se, s vremena na vreme, sporadično pojavljuju informacije o tome u javnosti. Ni jedan od kjučnih aktera nije ponudio značajno i održivo rešenje, kako bi se prevazišli ti problemi“, kazao je Milićević.

On ne očekuje brzo smirivanje usijane političke situacije na Kosovu.

„Tek početkom naredne godine neka od ovih pitanja će doći na dnevni red. Pitanja lokalnih samouprava sigurno neće biti razmatrana pre sledeće jeseni. To sve znači da nas tokom godine dana čeka veoma turbulentan period, makar što se političkih dešavanja na Kosovu tiče“, naveo je izvršni direktor NVO Aktiv.

Noviteti i obavezna prijava, a kasnije i dozvola za putovanje

Miodrag Milićević je u razgovoru za Kim radio sugerisao da još jedan detalj u vezi budućih putovanja „kvari sreću“ zbog liberalizacije viza.

„Ono što zabrinjava sve imaoce pasoša jeste naredna najavljena mera koja će stupiti na snagu 10. novembra. Ona će podrazumevati dodatnu papirologiju i opet će komplikovati taj proces, tako bar običnim građanima izgleda ponovo taj ulazak i izlazak iz Šengen zone“, kazao je on.

Naime, Evropska unija modernizuje prelazak svojih granica i uvodi elektronske sisteme za kontrolu putnika. Prvi konkretni koraci biće preduzeti 10.11.2024. godine. Tada će sa radom početi elektronski sistem EU za prijavu ulaska i izlaska (EES). On predviđa da se pre svakog polaska na put u EU putnik prijavi ispunjavanjem onlajn formulara.

U okviru prijave biće potrebno unošenje osnovnih podataka (ime, prezime, datum rođenja, broj pasosa i drugo), vreme ulaska i izlaska iz EU i eventualnih podataka o zabrani putovanja, učešću u ratovima i slično. Prijava je obavezna pre svakog putovanja i potpuno je besplatna.

Prilikom prvog ulaska u EU od početka rada ovog sistema putnici će morati da službenicima na prelazu daju biometrijske podatake (otisak četiri prsta desne ruke i sken zenice oka).

EES je samo deo sistema kontrole granica. On će, zapravo, biti finalizovan na leto sledeće godine. Tada bi trebalo da počne sa radom ETIAS – novi sistem izdavanja dozvola za ulazak u EU.

U pitanju je dozvola za put koju će putnici tražiti preko interneta pre putovanja. Važiće tri godine ili do isteka pasoša, a koštaće sedam evra.

Uspešna prijava za put i dobijanje dozvole, naravno, nisu garancija da će putnik stići na planirano odredište. Ali, tu nema nikakvih izmena, niti novosti u odnosu na već postojeća pravila.