U jačanju manjinskih jezika, možemo biti ponosni na poboljšanja koja smo učinili u situaciji koju smo nasledili. Pod našim upravljanjem, rešili smo pitanje prevoda u Skupštini kojeg nije bilo na srpskom jeziku, počeli smo da prenosimo sastanke vlade uživo i na albanskom i na srpskom jeziku, i obezbedili smo da saopštenja za javnost iz kabineta premijera budu, po prvi put od proglašenja nezavisnosti, objavljena na oba zvanična jezika istovremeno, pohvalio se danas Aljbin Kurti.

Kosovski premijer učestvovao je na sastanku o pokretanju projekta Saveta Evrope „Promovisanje socijalne kohezije jačanjem prava manjina i manjinskih jezika na Kosovu“.

Konferencija kojom zvanično počinje primena ovog projekta, održana je danas u nekadašnjoj Univerzitetskoj, a sada Nacionalnoj biblioteci u Prištini.

Započela je sa pesmama koje su recitovali njihovi mladi autori iz albanske, romske i srpske zajednice.

Anđelija Vučinić je u svojoj pesmi „Zemlja mira“ poručila: „U zemlji mira gde se nižu dani, svi su ljudi srećni bez mira i rani, svetlo se širi, u srcima gori, u ovom predelu smisao se lako stvori. Razumeju se ljudi među sobom, otvoreno jedne druge pitaju šta nije u redu sa tobom. Poštovanje pokazuje delima, to ih čini jedinstvenima i celima…“ 

„Glavni ciljevi projekta su podizanje svesti o pravima nacionalnih manjina i promovisanju pomirenja i društvene kohezije na različitim nivoima društva“, poručili su iz Saveta Evrope.

U najavi događaja, poručili su da će on okupiti ključne lokalne i međunarodne aktere, uključujući Kancelariju za dobro upravljanje, Kancelariju ombudsmana, predstavnike Saveta Evrope i organizacije civilnog društva, u okviru diskusije o važnosti komunikacije između zajednica u multietničkom društvu i kako bi se istražila uloga manjina u postizanju društvene kohezije.

Uvodne govore održali su kosovski premijer Aljbin Kurti, a od međunarodnih predstavnika, to je bila Ema Lančner (Emma Lantschner), međunarodna ekspertkinja iz Savetodavnog komiteta za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina, Jeroen Šokenbruk (Schokkenbroek), direktor Odeljenja Saveta Evrope za jednaka prava i dostojanstvo, te Merien Henesi (Mary Ann Hennessey), šefica Kancelarije Saveta Evrope u Prištini.

Osim pesnikinje iz srpske zajednice, učestvovala je i Jovana Radosavljević, izvršna direktorka NVO „Nova društvena inicijativa“, koja je govorila na panelu „Zajedno u raznovrsnosti: Uloga manjinskih grupa u oblikovanju evropskih društava“.

---

Inače, kosovska vlada koja je prenosila uživo ovaj događaj, prenos je prekinula nakon dela izlaganja prvog govornika – Naima Ćaljaja, ombudsmana Kosova.

Kurtijeva oda poštovanju manjinskih prava

Kršenje Zakona o jeziku, ali i drugih prava, na koje osim svakodnevnog svedočenja građana nealbanske, posebno srpske nacionalnosti, ukazuju brojni izveštaji i izjave, za kosovskog premijera u govoru koji je dostavio medijima nije bilo vidljivo. Naprotiv.

Pohvalio se prevodima iz skupštine, sa sednica vlade, prevodima saopštenja, utrostručenim budžetom za Kancelariju poverenika za jezike, nameri da formira pri svom kabinetu i Kancelariju za kontrolu i harmonizaciju jezika.

Kada je u pitanju promocija i poštovanje prava srpske manjine, kako je to navela vlada u saopštenju, lista je dugačka: Od verifikacije diploma prištinskog univerziteta izmeštenog na Sever Kosova, te „pravnim osnovom“ i za verifikaciju diploma srpskih srednjih škola do povraćaja zemlje Visokim Dečanima.

Stoga se tema projekta „Promovisanje socijalne kohezije jačanjem prava manjina i manjinskih jezika na Kosovu“, uklapa, kako kaže Kurti, u „ono okruženje koje je on na Kosovu stvorio“.

„Projekat koji nas danas ujedinjuje, jačanje manjinskih prava i jezika – uklapa se u okruženje koje smo stvorili i imaće svoj uticaj zbog sistema na kojima smo radili i unapređivali ih tokom našeg upravljanja“.

„Rešili smo pitanje prevoda“

U nastavku je i izlistao kako je sve njegova vlada unapredila poštovanje jezika manjinskih zajednica.

„Možemo biti ponosni na poboljšanja koja smo učinili u situaciji koju smo nasledili. Pod našim upravljanjem, rešili smo pitanje prevoda u Skupštini kojeg nije bilo na srpskom jeziku, počeli smo da prenosimo sastanke vlade uživo i na albanskom i na srpskom jeziku, i obezbedili smo da saopštenja za javnost iz Kabineta premijera budu, po prvi put od proglašenja nezavisnosti, objavljena na oba zvanična jezika istovremeno“.

Povećanje budžeta za postojeću kancelariju i otvaranje nove za jezike pri kabinetu premijera

Utrostručio je budžet, tvrdi, Kancelarije poverenika za jezike za projekte sa civilnim društvom koji obezbeđuju primenu Zakona o upotrebi jezika.

„Doneli smo Vladinu Odluku o formiranju Kancelarije za kontrolu i harmonizaciju jezika koja će povećati broj prevodilaca za srpski jezik i obezbediti, uz pomoć Ambasade Švajcarske zajedno sa OEBS-om, da imamo tačne verzije zakona i podzakonskih akata na oba službena jezika. Iz Kancelarije za pitanja zajednica pri Kabinetu premijera od prošlog proleća šaljemo dvonedeljni bilten koji obuhvata mogućnosti Vlade i naših partnera, koji je dostupan na albanskom, srpskom, bosanskom, turskom i romskom jeziku i ide za preko 1,000 nevećinskih aktivista i drugih staratelja“, kazao je.

Penzionisanjem dvojezične generacije gubi se prevoditeljski kapacitet između srpskog i albanskog jezika

Da ne bude da je bilo samo pohvala, ipak, priznaje da ima još posla, jer penzionisanje dvojezične generacije na Kosovu – gubi se prevoditeljski kapacitet između albanskog i srpskog jezika.

„Moramo da zadržimo ove jezičke veštine u razvoju, zarad konkurentne privrede i kohezivnog društva“, kazao je na ovom događaju Kurti.

Kurti se danas obratio i na srpskom koji tečno govori, pa, kako je istaknuto u saopštenju kosovske vlade, na bošnjačkom, te ponovo na albanskom.

Napredak nakon preporuka Savetodavnog komiteta, među primerima i zemlja Visokih Dečana

Još je napredaka u ovom pogledu nabrojao, kako je kazao, nakon preporuka Savetodavnog komiteta Saveta Evrope. Među njima je i sprovođenje odluke Ustavnog suda za Manastir Dečani.

„Sa verifikacijom diploma Univerziteta u Severnoj Mitrovici i pravnim osnovom koji smo stvorili za verifikaciju diploma srednjih škola iz škola u kojima se nastava izvodi na srpskom jeziku; Sa uređenjem da registracija bude što inkluzivnija za naše nacionalne manjine, sa radnim mestima u Kosovskoj agenciji za statistiku za svaku nevećinsku zajednicu i skoro 500 mesta za pripadnike nevećinskih zajednica kao popisivači i nadzornici, tako da svaka porodica može imati popisivača iz svoje zajednice; Sprovođenjem odluke Ustavnog suda za Manastir Dečani i poslednjeg sastanka Saveta za sprovođenje i praćenje“, kazao je.

Tu je, dodao je, i formiranje međuinstitucionalne radne grupe za prijavljivanje i prevenciju ranih brakova u zajednicama Roma, Aškalija i Egipćana.

„Ona je dobila široku podršku zajednica, civilnog društva, lokalnih i centralnih institucija, kao i međunarodnim partnerima“, istakao je Kurti.

Povećana je i, tvrdi, podrška centrima za učenje, a unapređeni i udžbenici dostupni bosanskim i turskim studentima.

Revidiran je sistem socijalne pomoći, koji neproporcionalno koriste nevećinske zajednice:

„11% porodica prima socijalnu pomoć iz srpske zajednice, a još 14% je iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana“.

Edisonova sijalica koja sve obasja ili romantična sveća koja po nešto i ne otkrije

Inače, Kurti je današnji govor započeo sa podsećanjem na to da je baš na današnji dan Tomas Edison testirao prvu sijalicu, kao simbol da je baš danas dobar dan za otpočinjanje novih projekata. Svoj je govor završio rečima:

„Kada zapalim sveću u sobi, atmosfera deluje romantično, ali nešto je vidljivije, a nešto se možda ne vidi. Kada se električna sijalica uključi, svi postaju vidljivi u prostoriji i pojavljuju se zajedno. Vidljivi jedni drugima; vidljivo svima“.

Od zakona do prakse

Srpski i albanski jezik su zvanični jezici na Kosovu, a postoji i Zakon o upotrebi jezika, uz Ustav Kosova u kojem je inkorporiran tzv. Ahtisarijev paket koji se posebno tiče zaštite srpskog naroda.

Nasuprot onom što se opisuje kao dobar zakonski okvir sa snažnim mehanizmima zaštite za Srbe, realnost na terenu pokazuje značajna odstupanja od poštovanja ovih zakona.

Izveštaji međunarodnih organizacija, poput Evropske komisije i Saveta Evrope beleže upravo da postoji nedostatak dosledne primene zakona koji garantuju upotrebu srpskog jezika u institucijama. U nekim izveštajima se navodi da se srpski jezik ne koristi u dovoljnoj meri u javnim institucijama, što otežava pristup uslugama za srpske građane.

Srpski zvaničnici, aktivisti i novinari često ističu da se suočavaju s problemima prilikom korišćenja srpskog jezika u administraciji (uključujuči policiju i sudstvo), političkom učešću i medijskom radu i izveštavanju. Brojni su izveštaji o situacijama kada su dokumenti i informacije dostupni samo na albanskom jeziku, a prema svedočenjima, kršenje prava na jezik je svakodnevica u brojnim sferama života i rada.

U svedočenjima se često spominju problemi srpskih građana u komunikaciji s institucijama, kao i nedostatak obrazovnih materijala na srpskom jeziku.

Srbi na Kosovu izražavaju zabrinutost zbog marginalizacije svog maternjeg jezika i njegovog ćiriličnog pisma. Upravo uklanjanje ćirilice je očigledno i u zamahu postupanja trenutnih centralnih i lokalnih vlasti, dok se u delu društva i medija širi odijum prema ćirilici kao „neprijateljskom simbolu“.

Kada je u pitanju poštovanje drugih prava aktuelnih manjinskih naroda na Kosovu, i u ovoj sferi postoje brojni izveštaji i svedočenja o kršenju njihovih prava, potpuno suprotno od onog što javno govore i promovišu kosovske vlasti.

Osim kršenja prava na jezik, ukazuje se i na diskriminaciju i marginalizaciju u pristupu obrazovanju, zdravstvenim uslugama i zapošljavanju, u javnoj administraciji, pristupu pravdi, sa naglaskom za imovinsko-pravne odnose. Postoje izveštaji i svedočenja o situacijama kada su Srbi onemogućeni da se efikasno brane u pravnim postupcima.

Pitanje bezbednosti je takođe jedna od tema na koju se žale Srbi na Kosovu, ali ona ima posebno oprečno tumačenje u Prištini i uopšte, u društvu kosovskih Albanaca.

Neuspeh da dovrši poslednji korak za ulazak u Savet Evrope

Inače, Kosovo ni ove godine nije uspelo da uđe u Savet Evrope uprkos naporima i Prištine, ali pre svega međunarodnih partnera i tome da im je preostao bio poslednji finalni korak – da ministarski komitet glasa ZA, odnosno da se pitanje članstva uvrsti u dnevni red, što se nije dogodilo, nakon što je izveštaj za njihov prijem prethodno odobren u Odboru za politiku i finansije, kao i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Veliko žaljenje za to što se to nije dogodilo listom su izražavali međunarodni akteri. Od kosovskih vlasti zahtevalo se da pošalju evropski nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom svom ustavnom sudu na ocenu, a što Priština nije uradila, čak ni do današnjeg dana.