Usvojen je paket za proširenje za 2024. godinu, potvrdio je odlazeći visoki predstavnik EU, Žozep Borelj na konferenciji za štampu. Govoreći o odnosu Beograda i Prištine, naglasio je da put ka EU zavisi od napretka u dijalogu, ali i da, na žalost, pitanje sprovođenja Ohridskog sporazuma nije rešeno. Naglasio je da se dijalog tiče normalizacije odnosa, a ne priznanja, odnosno, „ako ga bude, biće ga na samom kraju“.

Borelj poručuje da je Evropska komisija „puno toga činila u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine“.

„Rešili smo pitanje uzajamnog priznavanja tablica, uspeli smo u tome da se ukinu izlazna i ulazna dokumenta, što omogućava građanima da slobodno putuju sa jedne teritorije na drugu. To su velika dostignuća, međutim nije ih bilo lako postići. Zaustavili smo 20 godina neregulisane energije na Severu Kosova“, kazao je Borelj.

Podsetio je i na prošlogodišnje zaključenje Ohridskog sporazuma, odnosno dogovoren Osnovni sporazum i aneks za implementaciju.

Borelj, međutim, kaže da „nažalost, pitanje sprovođenja još nije rešeno“.

On je naglasio da i za Srbiju i za Kosovo, sama dinamika proširenja, odnosno puta ka EU i njihov napredak prema dijalogu kojim upravlja EU u smeru normalizacije „mora ići ruku pod ruku“.

„Kada govorimo o napretku prema EU i dijalogu koji se vodi sve to zavisi jedno od drugog i naravno, to zahteva određene napore ali na kraju se ti napori isplate, pogotovu za građane. Nadam se da će Ohridski sporazum biti sproveden i da će dovesti do normalizacije i članstava u EU kasnije, ali ne može to da ide jedno bez drugog“, kazao je Borelj.

Ovo je dijalog o normalizaciji odnosa, ne možete da se ponašate kao da ste priznati od druge strane

Govoreći o samom Ohridskom sporazumu, Borelj je kazao da je sve učinjeno na način koji je prihvatljiv za obe strane.

Naglasio je da je dijalog koji se vodi u Briselu usmeren ka normalizaciji odnosa, a ne ka priznavanju.

„Morate shvatiti da se u ovom postupku ne radi o priznavanju. Priznanje, ako ga bude, biće na samom kraju, radi se o normalizaciji, a to je objektivan proces. Ne možete se ponašati kao da ste priznati od druge strane, jer to nije slučaj. Ne možemo želje pomešati sa stvarnošću. Mislim da smo bili vrlo jasni da moramo ići korak po korak, kako bismo uzeli u obzir zabrinutosti i ustavna ograničenja obeju strana“, kazao je Borelj.

Naglašava da su u jednom trenutku „stvari krenule nizbrdo“. Govoreći o preprekama, pomenuo je dešavanja u Banjskoj 24. septembra, mere uvedene Kosovu.

Sa druge strane, potvrdio je da je on lično u svom izveštaju predstavljenom letos preporučio da se mere ukinu.

„Predložio sam da se ukinu te mere, to je bila moja preporuka, ali je odluka na državama članicama, videćemo šta će na kraju učiniti, ali moj preporuka je bila jasna. Očekujem da Kosovo i Srbija razreše otvorena pitanja u okviru dijaloga“, naveo je Borelj.

Ne mogu da se održavaju odnosi sa Rusijom i očekuje članstvo u EU

U svom govoru Borelj se osvrnuo i na rat u Ukrajini.

„Rusija je pretnja Evropi i članstvo u EU je strateški izbor“, naglasio je. Sa druge strane, onima koji bi da održavaju odnose sa Rusijom poručuje da moraju da biraju.

„Ne možete održavati odnose sa Rusijom i pretvarati se da se ništa nije promenilo i očekivati da će vaša zemlja biti u EU. Treba birati ili jedno ili drugo“, kazao je Borelj, navodeći da su se kandidati kroz istoriju polako usklađivali sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

On precizira da su se neki partneri već u potpunosti uskladili sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Pomenuo je Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo, ali ne i Srbiju.

Upitan o neusklađivanju Srbije sa spoljnom politikom EU, Borelj je kazao da je Srbija kandidat za članstvo i da se usklađivanje odnosi i na „restirktivne mere“ prema Rusiji.

„Mi želimo da računamo na Srbiju kao na partnera kada je reč o načelima sigurnosti i prosperitetu i želimo da od Srbije dobijemo garanciju što se tiče strateškog smera zemlje. Bili smo jasni sa svim partnerima, uključujući i sa Srbijom. Odnosi sa Rusijom ne mogu biti takvi da se nastavi po starom, bez obzira na ruski napad na Ukrajinu. Produbljivanje odnosa sa Kinom je nešto što nas zabrinjava u trenutnom geopolitikom kontekstu“, kazao je Borelj.

Dodaje da je neophodno dalje raditi kako bi došlo do promene ritma usklađivanja sa EU.

„Na to insistiramo i mislim da će Srbija pre ili kasnije morati da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU. U protivnom će pitanje članstva biti ugroženo, ali postupak je u toku“, naveo je.

„Želimo nove države, ali i da smo sa njima zajednički snažniji“

Govoreći o usvojenom paketu za proširenje za 2024. godinu, Borelj je na konferenciji za štampu kazao da danas postoji 9 zemalja kandidata i jedan potencijalni kandidat za članstvo u EU:

„To pokazuje da je EU svojevrstan magnet koji privlači ljude i zemlje. Postepna integracija je napredovala, građani tih zemalja već imaju opipljivu korist u svakodnevnom životu od procesa proširenja kroz razne programe“, naveo je.

Borelj, međutim, ukazuje na neophodnost sprovođenja reformi, s ciljem individualnog jačanja kandidata za članstvo u EU.

„EU ne bi trebalo biti samo veća, već veća i snažnija. Veći možete postati, ali to ne znači nužno da ste snažniji. Želimo nove države, ali i da smo sa njima zajednički snažniji“, kazao je.