Nedavna prošlost za Srbe na Kosovu i Metohiji bila je bolna i složena. S obzirom na te događaje, još je poraznije razmotriti nepravednu sadašnjost koju je režim Aljbina Kurtija stvorio za Srbe na Kosovu i Metohiji, kazao je srpski ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, na sednici Saveta Bezbednosti UN, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o stanju na Kosovu.
Izveštaj pokriva period od 16. marta do 15. septembra ove godine. Detaljno su zabeleženi događaji na terenu, ali i ono što se događalo u procesu dijaloga.
Posebno se u izveštaju istakla situacija na Severu, koja je opisana kao i dalje napeta, uz mogućnost eskalacije, dok se za dijalog navodi da on stagnira.
Isto je u uvodnom delu obraćanja na ovoj sednici ponovila i šefica misije UN na Kosovu – UNMIK, govoreći posebno o zabrinutostima koje je na Severu Kosova u septembru čula, a u vezi sa odlukama Prištine o ukidanju dinara, a potom zatvaranje srpskih institucija, Pošta, banaka.
Kurti pojačava mere izolacije i marginalizacije srpske zajednice
Na početku svog obraćanja, predstavnik Srbije na ovoj sednici Marko Đurić osvrnuo na godišnjicu martovskog pogroma, koja se, kako kaže, „ne može zanemariti“.
„Prošlo je 20 godina od 17. marta 2004. godine kada je 28 nevinih ljudi ubijeno, a gotovo 1.000 ranjeno. To je bio drugi talas etničkog čišćenja Srba nakon 1999. godine, koji je doveo do prisilnog proterivanja 250.000 ljudi i uništenja više od 150 srpskih crkava, a 17. marta je uništeno dodatnih 40 srpskih pravoslavnih crkava“.
Nedavna prošlost za Srbe na Kosovu bila je, kaže „bolna i komplikovana“. A s obzirom na takvu prošlost i događaje, još je, dodaje, poraznije gledati današnju situaciju.
Kriv je, po njemu, Kurti, čiji režim „sistematski pojačava mere izolacije i marginalizacije srpske zajednice“.
„Nedavna prošlost za Srbe na Kosovu i Metohiji bila je bolna i složena. S obzirom na te događaje, još je poraznije razmotriti nepravednu sadašnjost koju je režim Aljbina Kurtija stvorio za Srbe na Kosovu i Metohiji. Otkako se Aljbin Kurti vratio na vlast, njegova administracija sistematski pojačava mere izolacije i marginalizacije srpske zajednice“.
Pozvao je prisutne da samo zamisle trenutnu situaciju Srba na Kosovu:
„Da ste u svojoj zajednici iznenada zabranjeni, da su vam penzije ukinute, a socijalna podrška obustavljena. Za Srbe na Kosovu i Metohiji ovo nije hipotetičko – to je upravo stvarnost sa kojom se danas suočavaju“.
„Svakodnevna stvarnost brutalne sile“
Osvrnuo se potom detaljno na akcije zatvaranja srpskih institucija na Kosovu, koje su sprovodile kosovske vlasti, navodeći da su osnovna prava Srba direktno ugrožena.
„U avgustu ove godine, teško naoružana specijalna policija upala je u poštanske kancelarije u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom, efektivno paralizujući svakodnevni život. Osnovna prava, poput prijave rođenja deteta ili pristupa socijalnim beneficijama na ravnopravnoj osnovi za sve, postala su gotovo nemoguća za ostvarivanje“.
Takođe, kazao je Đurić, nad Srbima na Kosovu samo u ovoj godini nasilje je „naglo eskaliralo“. Bilo je 90 napada i to „ciljano usmerenih na srpske pojedince i imovinu“.
„Nasilje nad Srbima naglo je eskaliralo. Samo u 2024. godini zabeleženo je preko 90 napada, ciljano usmerenih na srpske pojedince i imovinu, pri čemu nijedan počinilac nije izveden pred lice pravde. Uznemirujući incidenti koji uključuju decu posebno su šokirali naše zajednice. Nedavno je u Severnoj Mitrovici napadnuto dete od strane muškarca naoružanog noževima, što predstavlja 16. takav napad otkako je gospodin Kurti preuzeo funkciju“, kaže srpski ministar spoljnih poslova.
Tu je i, poručio je, svakodnevna brutalna sila na Severu Kosova i zastrašivanje građana ovog rejona koji sada kontroliše monoetnička policija.
„Na severu Kosova, srpsko stanovništvo suočeno je sa svakodnevnom stvarnošću brutalne sile, potpuno izvan svih postojećih sporazuma. Region kontroliše monoetnička policija lojalna Kurtiju, koja sprovodi politiku zastrašivanja, a ne brige“.
Koliko napada još moramo svedočiti pre nego što budu preduzete konkretne mere?
Za albanske gradonačelnike koji upravljaju opštinama na Severu Kosova, Đurić je u UN-u kazao da su „etnonacionalisti“, koje je nametnula „Kurtijeva administracija“.
„Pored svega, Kurtijeva administracija je nametnula etnonacionalističke albanske gradonačelnike, koji su ‘izabrani’ praktično bez podrške Srba i nemaju apsolutno nikakav legitimitet među zajednicama kojima bi trebalo da služe. Niti jedan procenat podrške, a ipak vladaju“, kaže.
Priština ne poštuje Briselski sporazum
Sa druge strane, naveo je Đurić, Priština odbija da poštuje Briselski sporazum, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština.
Osvrnuo se i na Kurtijeve i Svečljine izjave od pre par dana.
Kurti je, kaže, naveo da „ne planira da sprovede sporazum o ZSO“. To za Đurića nije samo odbacivanje obaveza preuzetih u dijalogu uz posredovanje EU, „već direktno omalovažavanje ovog Saveta i međunarodne zajednice“.
Dotakao se i kosovskog ministra unutrašnjih poslova, Dželjalja Svečlje.
Iako mu, kako kaže, nisu iznenađujuće njegove izjave da „administracija nema nameru da sprovede član 9 Briselskog sporazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u Kosovsku policiju na severu“, ipak misli da je takvo ponašanje „skandalozno“:
„I otvoreno potkopava godine dijaloga, bacajući sumnju na volju Prištine da izgradi mirnu budućnost. Ako se potpisani sporazumi mogu odbaciti i ismevati, koja osnova ostaje za poverenje i dijalog?“, upitao je.
Da stvar bude još gora, Đurić podseća na zabranu patrijarhu Porfiriju da poseti Pećku Patrijaršiju.
To je, tvrdi, kršenje ne samo verskih prava, već „vekovne srpske kulturne baštine“ i dokaz nedostatka poštovanja osnovnih prava i sloboda.
Povratak raseljenih Srba „opasna nada“
Nasilje, kaže, Đurić, usmereno protiv Srba dostiglo je „alarmantni nivo“. A za raseljene Srba sa Kosova, pema njegovim rečima, „povratak ostaje daleka i često opasna nada“.
Danas je samo 1,9% od 250.000 raseljenih Srba uspelo da se vrati kući, tvrdi.
„Hiljade porodica koje su napustile Kosovo 1999. godine i dalje žive u egzilu, a povratak znači suočavanje s ozbiljnim diskriminacijama i ličnim rizicima. Nedavni incidenti oslikavaju ovu tešku stvarnost. Srpski povratnici kao Žarko Zarić i Radovan Ristić su našli svoje domove vandalizovane i spaljene. Tri kuće u selu Novake bile su zapaljene“, naveo je.
Kaže da je ovo poruka srpskim porodicama „koje se usuđuju da se vrate“.
Lune terorista, a Svečlja građanin koji poštuje zakon?
Đurić tvrdi da je kosovski premijer, Aljbin Kurti postao „ogledalo onoga protiv čega se borio pre više od četvrt veka“.
U nekim elementima, dodaje, čak je i „nadmašio“ i „pretvorio se u pravog potlačivača, diskriminatora i podeljivača“.
Ministar spoljnih poslova Srbije potom se osvrnuo na Svečlju, pokazujući na sednici sliku prevrnutog vozila misije EULEX tokom protesta tada opozicionog pokreta Samoopredeljenje, pre više od deset godina.
Đurić tvrdi da je Svečlja poznat „po svojim nasilnim napadima na EULEX“, osvrćući se, sa druge strane, na hapšenja Srba sa Severa Kosova.
Pita se – Da li sada treba da prihvatimo, na primer, da je Milun Milenković Lune terorista, a da je Svečlja građanin koji poštuje zakon i čak prihvatljiv sagovornik?
Srbija, kaže, zahteva amenstiju i oslobađanje „svih političkih zatvorenika koje drži režim Aljbina Kurtija“.
Ne može, objašnjava, biti istinskog pomirenja niti potpune normalizacije dok više od, kako tvrdi, „80 političkih zatvorenika sa Kosova ne bude vraćeno kući svojim voljenima“.
„Svi se sećamo brojnih kolektivnih amnestija koje su dodeljene bivšim članovima OVK, čak i za zločine počinjene u Severnoj Makedoniji mnogo godina nakon rata na Kosovu, a kamoli šta se dogodilo na Kosovu“.
Međunarodnoj zajednici je poručio da je sada vreme za odlučujuće akcije.
Poruka za srpsku i albansku zajednicu
Imao je poruku i za albansku zajednicu na Kosovu. Srbija, kaže Đurić, nema problem sa njima, već sa delovanjem režima Aljbina Kurtija.
„Prepoznajemo vaše težnje za mirom i prosperitetom, kao što to činimo i za srpsku zajednicu. Pozivamo vas da odbacite politike podela i sukoba i da nam se pridružite u izgradnji budućnosti zasnovane na međusobnom poštovanju, bezbednosti i saradnji“.
S druge strane, Srbima na Kosovu je poručio da nisu sami, te da je Srbija uz njih.
„Niste sami. Srbija stoji uz vas u vašoj borbi za pravdu, dostojanstvo i sigurnost. Nećemo posustati u našoj podršci vašim pravima da živite u miru, da odgajate svoje porodice i da očuvate svoju baštinu. Nećemo dozvoliti da vaši glasovi ostanu nečujni i neumorno ćemo se zalagati za vaše pravo da živite slobodno i sigurno na zemlji vaših predaka. Svet mora da prepozna da vaša borba nije samo borba za teritoriju. Ona se tiče osnovnog prava da živite bez straha, s dostojanstvom i pravdom“, kazao je, između ostalog.
Imao je poruku i za prisutne na samoj sednici Generalne skupštine UN.
„Hoće li ova skupština održati vrednosti za koje se zalaže ili ćemo dozvoliti dalju eroziju ljudskih prava? Srbija ostaje odlučna u svojoj potrazi za stabilnošću, bezbednošću i mirom. Pozivamo ovaj Savet da ponovo potvrdi svoju posvećenost zaštiti svih zajednica na Kosovu, osiguravajući osnovne slobode i da one budu zaštićene“.
„Vaše ekselencije, dame i gospodo, težićemo zajedno ka budućnosti u kojoj Srbi i Albanci žive jedni pored drugih u međusobnom poštovanju. Izgradnja trajnog mira će zahtevati hrabrost, poštovanje prošlih obaveza i kultivisanje poverenja. Hoćemo li iskoristiti ovu priliku ili ćemo dozvoliti da podela određuje budućnost? Izbor je naš, a istorija će nam po tome suditi“, kazao je Đurić.
Gervala o Đuriću: Laž može da proputuje pola sveta, dok istina tek obuva cipele
„Šta smo morali da slušamo danas – toliko laži, da je prosto nemoguće da se debankuje svaka od njih u kratkom periodu. Laž može da proputuje pola sveta, dok istina tek obuva cipele“, poručila je Donika Gervala komentarišući izlaganje Ministra spoljnih poslova Srbije, Marka Đurića u Savetu bezbednosti UN.
Odbacila je sve njegove optužbe na račun Prištine o odnosu vlasti prema Srbima na Kosovu.
„Živimo u turbulentnnim vremenima. Manipulacija je postala glavni alat u u ratu protiv slobodnih demokratskih zemalja. Nema mesta na svetu koje se zove Kosovo i Metohija, to je Kosovo, Kosova, Republika Kosovo, Republika Kosova“, navela je.
