Iako Kosovo proizvodi sopstveni, tokom 2024. godine uvezlo je prerađeni ugalj iz drugih zemalja u vrednosti od šest miliona evra, podaci su kosovske carine, javila je Koha.
To je učinjeno nakon prestanka delatnosti kompanije „Kosovo ugalj“, koja ga je ranije nabavljala iz KEK-a i prodavala ga lokalnim preduzećima. Sada su ga neke privatne kompanije uvezle iz inostranstva.
Jedna od privatnih kompanija koja već tri godine otkupljuje ugalj iz Srbije je „Silkapor“ koji posluje u Kačaniku.
Ova kompanija ga koristi prerađenog za pečenje betonskih blokova koje proizvodi.
„Koristimo suvi ugalj i ne možemo da ga kupimo na Kosovu. Ranije smo kupovali od ’Kosovo uglja‘, sada ga KEK ne prodaje toj kompaniji i ne možemo da ga kupimo. Nabavljamo ga po većoj ceni u Srbiji“, rekao je Vedat Kaljisi, direktor „Silkapora“.
„Kosovo ugalj“ je bilo jedina firma sa licencom za prodaju prerađenog uglja na Kosovu, ali od juna 2022. godine ne radi jer radnicima nisu produženi ugovori.
Osnovana 2013. godine kao akcionarsko društvo u okviru Kosovske energetske korporacije, ova kompanija je nabavljala ugalj od KEK-a, prerađivala ga, a zatim prodavala.
Naim Miftaraj, koji je radio kao inženjer u „Kosovo uglju“, kaže da je raskid ugovora opravdan uticajem suvog uglja na zagađenje životne sredine.
„Radimo se sa dve vrste uglja: suvim ugljem i vlažnim ugljem koji se vadi iz rudnika. Rečeno nam je da suvi ugalj izaziva zagađenje, ali smo mogli da nastavimo aktivnosti sa vlažnim ugljem. Međutim, ugovor nam nije produžen i ostali smo bez posla“, rekao je Miftaraj.
Prerađeni ugalj se koristi za pečenje betonskih blokova i cigli, kao gorivo u visokim pećima za obradu metala, kao i za grejanje industrijskih i stambenih objekata.
Kosovo ima rezerve uglja veće od 10 milijardi tona, što je peto mesto u svetu po količini ovog energenta, zaključuje se u tekstu Kohe.
