Kosovo, Albanija i Hrvatska, odnosno njihovi ministri odbrane, potpisali su ove nedelje u albanskoj prestonici trilateralnu Deklaraciju o vojnom savezu.
Cilj ove deklaracije, kako je saopšteno, je unapređenje saradnje u jačanju odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vežbe, suprotstavljanje hibridnim pretnjama i jačanje strateške otpornosti, kao i pružanje pune podrške evroatlantskim integracijama i regionalnoj odbrani.
Istog dana potpisivanje ove vojne deklaracije, osudio je zvanični Beograd, uz poruku zabrinutosti zbog toga što je memorandum potpisan bez konsultacija sa Srbijom i zbog toga što je u njega:
„Direktno uključena struktura koja nema međunarodni legitimitet i koja predstavlja bezbednosnu pretnju po srpski narod i čitav region“.
Štaviše, srpski predsednik Aleksandar Vučić, sinoć je kazao da je memorandumom o saradnji u oblasti odbrane prekršen Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine.
Ovo je Vučić sinoć izjavio u Briselu, gde je razgovarao sa novim generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, a u vezi sa spomenutim memorandumom, poručio je da je siguran da o njemu nije bio obavešten ni NATO.
Osim što je naglasio da je ovim potezom Srbija „razumela poruke“, dodao je i to da su njime „oni otvorili trku u naoružavanju u regionu“.
Slično hrvatskom ministru odbrane koji je juče poručio da je „prošlo vreme kada je Zagreb pitao Beograda šta će i kako da radi“, danas je i tamošnji premijer, Andrej Plenković, reagovao na Vučićeve izjave.
„To su uobičajeni sporazumi, sporazumi na nivou ministara kada je u pitanju saradnja. Mislim da smo mi bili u poziciji, s obzirom na bilateralnu saradnju koju imamo sa Albanijom i sa Kosovom, da napravimo jedan takav dokument koji u suštini – pomaže njihove napore u reformama, za razmenu iskustava, zajednička saradnja“, kazao je ovaj premijer danas medijima u Briselu.
Dodao je potom da sporazum nije „neprijateljskog karaktera“.
„Dokument nije nikakvog neprijateljskog karaktera“, kazao je premijer Hrvatske.
Kaže da „razume da sada treba tražiti probleme negde dalje“, ali da ih „u ovom tekstu ih nema“.
Poručio je da su Hrvatska, Albanija i Kosovo dokument donele na osnovu svojih odluka i procena, a smatra da za to nisu ni trebali da pitaju, kako je kazao:
„Nikoga, pa ni Srbiju ni NATO“.
