Zvanični Beograd, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, oštro je reagovalo nakon što su juče Kosovo, Albanija i Hrvatska, tj. ministri odbrane, potpisali trilateralnu Deklaraciju o vojnom savezu u Albaniji.
Cilj ove deklaracije, kako je saopšteno, je unapređenje saradnje u jačanju odbrambenih kapaciteta i odbrambene industrije, povećanje interoperabilnosti kroz obrazovanje, obuku i vežbe, suprotstavljanje hibridnim pretnjama i jačanje strateške otpornosti, kao i pružanje pune podrške evroatlantskim integracijama i regionalnoj odbrani.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije oštro je osudilo formiranje ovog saveza. Naveli su da potpisani memorandum „neće prihvatiti ćutke“, te da će uputiti hitan zahtev ministarstvima spoljnih poslova Hrvatske i Albanije za „detaljno objašnjenje“.
„Posebno je uznemirujuće što se ovaj vojni savez formira bez konsultacija sa Beogradom, uz direktno uključivanje strukture koja nema međunarodni legitimitet i koja predstavlja bezbednosnu pretnju po srpski narod i čitav region“, naveli su iz MSP Srbije, govoreći o učešću Kosova.
„Otvoreno kršenje Briselskog sporazuma“
Osudu Beograda pratila je osuda Prištine. Danas su reagovali iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova, navodeći da izjavu srpskog MSP ne vide samo kao „agresivnu i preteću“, već i kao otvoreno kršenje Briselskog sporazuma.
„Ovakvo ponašanje je potpuno neprihvatljivo i predstavlja još jedno kršenje Briselskog sporazuma, koji jasno predviđa da Srbija neće opstruisati međunarodne odnose Kosova i da neće tvrditi da govori u ime Kosova u odnosima sa drugim državama i organizacijama“, naveli su.
Tvrde da Srbija, ovim izjavama, „podriva posvećenost izgradnji dobrosusedskih odnosa sa Kosovom“, te priznavanje kosovskih institucija i „pravnog okvira kao jedine važeće vlasti u našoj zemlji“.
Posebno su im zasmetali navodi da će Beograd, zatražiti objašnjenje o zaključivanju sporazuma Prištine sa Tiranom i Zagrebom:
„Retorika Srbije ispunjena je hegemonističkim tonovima, jer pokušava da se predstavi kao dominantna sila na Zapadnom Balkanu, zahtevajući objašnjenja od Hrvatske i Albanije – dve suverene države, obe članice NATO-a, a Hrvatska je takođe članica Evropske unije“, navodi se.
„Srbija najveća pretnja regionalnoj bezbednosti“
S druge strane, apsurdan im je, kako kažu, pokušaj da Srbija sebe predstavi kao „garant mira na Balkanu“, kada je, prema njihovim rečima, sve suprotno od toga.
„Nijedna država u regionu i šire nije doprinela destabilizaciji Zapadnog Balkana više od Srbije, što dokazuju istorijske činjenice i novija dešavanja. Od njenog direktnog učešća u agresorskim ratovima 1990-ih — koji su rezultirali genocidom i etničkim čišćenjem u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu — do stalnih pretnji, gomilanja vojske u blizini kosovskih granica i podrške kriminalnim i terorističkim mrežama koje deluju na severu Kosova“.
Tvrde da Srbija „ostaje najveća pretnja regionalnoj bezbednosti“.
Odbacili su navode i o neutralnosti Srbije. Tu izjavu vide kao „licemernu“, i to zbog, kako tumače iz Prištine, produbljivanja političkih i vojnih saveza sa Rusijom i Iranom.
„Dok je demokratski svet ujedinjen protiv agresije, Srbija nastavlja da se svrstava u red nedemokratskih zemalja koje aktivno rade protiv stabilnosti u Evropi i šire“.
„Umesto da daje agresivne i duboko obmanjujuće izjave, Srbija bi trebalo da se fokusira na poštovanje sporazuma za koje je tvrdila da prihvata, da napusti svoje hegemonističke ambicije i da preduzme stvarne korake da postane odgovoran akter u regionu – počevši od priznavanja nezavisnosti i suvereniteta Kosova“.
Arhiva 38. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije
I dok, kako kažu, Srbija drži predavanja drugima o miru i stabilnosti, pre svega mora da otvori svoju poverljivu ratnu arhivu „kako bi se njeni zločini suočili sa pravdom“.
„Konkretno, tajna arhiva 38. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, koja je počinila brojne ratne zločine i masakre na Kosovu, posebno u Drenici tokom 1998-1999, treba da bude javno objavljena, a odgovorni da odgovaraju pred zakonom. Bez pravde za žrtve, ne može biti istinskog mira i pomirenja u regionu“.
