„Srž naših protesta je upravo empatija. Počeli smo zbog tragedije u Novom Sadu i zbog žrtava za koje niko do danas nije odgovarao. Empatija je nit koja nas vezuje i gura kroz sve ovo vreme“, rekao je jedan od studenata na početku razgovora.
Kako navode, njihova poruka nije samo bunt, već poziv na buđenje celog društva.
„Čovek ne može da živi zdrav u bolesnom društvu. Niko od nas nije izolovan, svi činimo deo jednog mozaika. Budimo svesni toga“, poručuju studenti.
Govoreći o dosadašnjim protestnim šetnjama širom Srbije, ističu da su išli tamo gde se njihov glas teško čuje – upravo zbog medijskog mraka:
„Ljudi nas dočekuju raširenih ruku, bake izlaze da nas zagrle. Ne znaju nas, ali znaju zašto idemo. Režimski mediji pokušavaju da nas predstave kao nešto što nismo, ali ljudi na terenu vide pravu sliku“, kaže jedan od sagovornika.
Posebno su se osvrnuli na pokušaje diskreditacije u javnosti.
„Kada ostanu bez argumenata, kreću uvrede – da smo teroristi, fašisti, strani plaćenici. To nam samo potvrđuje da smo na pravom putu. Ne odgovaramo na uvrede – to bi značilo da ih priznajemo.“
Studenti su posebno ukazali na ćutanje javnog servisa.
„RTS je slep, gluv i nem na sve što se dešava. Kucali smo im na vrata više puta, pravili proteste ispred zgrade. Njihova tišina je sramna.“
U drugom delu razgovora govorilo se o humanitarnoj akciji pomoći meštanima Osojana, koji su nedavno pogođeni požarom. Studenti su bez mnogo razmišljanja odlučili da krenu na put i dostave pomoć.
„Nije bilo medijskih izveštaja o požaru u Osojanu, nismo to videli u vestima. Saznali smo preko prijatelja iz Kosovske Mitrovice. Spakovali smo se, pokupili donacije i krenuli – iz straha da niko drugi neće“, rekli su.
Kako navode, u Osojanu, ali i u Leposaviću i manastiru Gorioč, dočekani su „kao braća“.
„Kosovo i Metohija su nas dočekali kao što se Srbi oduvek dočekuju – sa gostoprimstvom, toplinom i iskrenošću. Nadamo se da ćemo sledeći put doći zbog nečeg lepšeg, a ne zbog požara“, poručuju studenti.
Na pitanje o budućnosti pokreta, ističu da je njihov cilj dalekosežan i da borba neće stati.
„Ovo nije borba za dnevnopolitičku korist. Ovo je borba da zakon ne bude stari šešir na čiviluku, nego da važi za sve. Želimo da ostanemo ovde, da živimo dostojanstveno. I ako treba – da promenimo državu, ne da iz nje odemo.“
Za kraj, poslali su i poruku slušaocima.
„Hvala ljudima u Osojanu, u Gorioču, u Leposaviću. Hvala na gostoprimstvu. Doći ćemo opet – i nadamo se da ćemo se sledeći put sresti uz osmeh, a ne zbog tragedije.“
