Programer kratkog filma DokuFesta, Samir Karahoda, ističe da ovogodišnji filmski izbor ostaje veran misiji festivala – prikazivanju stvarnosti, ljudskih prava i savremenih društvenih tema, uz stalnu potragu za novim glasovima i inovativnim načinima pripovedanja.
„Da, kao što ste videli, naš slogan je vezan za beskrajnu pohlepu i prazninu. Ne sećam se tačno kako tačno glasi slogan. Obično smo uvek fokusirani na stvarnost koja se dešava u svetu. Naši filmovi su uglavnom bazirani na ljudskim pravima, bez obzira da li je reč o igranom ili dokumentarnom filmu. Uvek naša selekcija ima veze sa ljudima, njihovim pravima, problemima i onim što se dešava u svetu. Naravno, uvek smo u potrazi za novim glasovima i novim oblicima pripovedanja. Trudimo se da naši filmovi ostvare dobru povezanost sa publikom uopšte”, kaže Karahoda.
Govoreći o impresivnom rastu DokuFesta tokom više od dve decenije postojanja, Karahoda podseća da je festival iz skromnih početaka prerastao u događaj svetskog formata.
„U poređenju sa prvim godinama, kada smo počeli početkom 2000-ih, festival je porastao više nego što smo očekivali. Kada smo počeli, imali smo samo jedno mesto prikazivanja u bioskopu ‘Lumbardhi’, a sada imamo devet lokacija. Na prvoj ediciji imali smo samo 13 filmova, svi su bili iz Kosova, a sada tokom ovog izdanja prikazujemo više od 250 filmova. Imamo više od 15.000 posetilaca tokom ovih dana, dok smo ranije imali samo 400 ili 500. Takođe, sada svake godine imamo više od 500 međunarodnih gostiju. To je velika razlika u poređenju sa prethodnim godinama, ali i sa drugim festivalima u Evropi“, rekao je Samir.
Kada su izazovi sa kojima se festival suočava, Samir Karahoda ističe infrastrukturne prepreke i odgovornost koja prati rast DokuFesta.
„Ovo je povezano i sa ranijim godinama kada nismo imali odgovarajuću infrastrukturu. Imali smo samo jedan bioskop, pa smo morali da napravimo još osam improvizovanih bioskopa. Kao što ste videli, to su uglavnom otvorene lokacije i razna mesta po gradu. Izazov je i to što je festival sada veoma veliki, pa osećamo veću odgovornost. Pošto imamo i mnogo međunarodnih i lokalnih gostiju, moramo da damo sve od sebe da sve funkcioniše kako treba“, kaže Karahoda.
Festival, osim što donosi ekonomski podsticaj gradu, ima i širi društveni cilj.
„Pored ekonomskog uticaja koji festival ima na grad, o čemu imamo statistiku iz prethodnih godina, naš glavni fokus je promocija filma kao sredstva za društvene promene — bilo ovde, bilo bilo gde u svetu. Takođe, mnogo radimo sa mladim talentima. Ove godine smo započeli novi projekat koji se zove Short Film Forum, gde pokušavamo da promovišemo kratki film kao alat za mlade autore da naprave svoje prve korake ka budućoj karijeri. Možda će neki od njih postati reditelji, jer imamo slične projekte već godinama, a iz tih inicijativa danas imamo priznate autore koji veoma uspešno rade na međunarodnom nivou“, rekao je programer kratkog filma na DokuFestu.
Pored profesionalaca iz filmske industrije, DokuFest svake godine okuplja i veliki broj volontera. Među njima je i Helena Dios, koja ove godine prvi put učestvuje u organizaciji festivala.
„Trenutno radim praksu u Prištini dva meseca i preporučili su mi da volontiram ovde. Malo sam se informisala o festivalu i pošto sam veliki ljubitelj filma, a nikada nisam bila na filmskom festivalu na pravi način, bila sam presrećna što sam dobila priliku ne samo da volontiram, već i da upoznam sve ove divne ljude i pogledam sve filmove,“ kazala je Helena.
Helena se priseća i jednog posebnog trenutka sa DokuFesta.
„Mislim da je to bilo kada mi je jedan reditelj prišao i pitao da pogledam jedan njegov film koji još nije imao premijeru i da mu dam svoje mišljenje. Planiram to da uradim narednih dana i osećam se kao da mi je pružena velika privilegija da se neko kreativan zainteresovao za moje mišljenje. Mislim da takvu priliku ne bih imala da nisam volontirala ovde“, rekla je Helena.
Dios ističe posebnu atmosferu festivala koja ga izdvaja od drugih u regionu – to je mesto gde se svi osećaju kao deo velike porodice.
„Nisam baš upoznata sa drugim festivalima u regionu, ali sam primetila da ovde postoji veoma bliska povezanost među ljudima koji rade na festivalu. Nije to sterilno okruženje kao na nekim drugim festivalima na kojima sam možda bila, već više liči na jednu veliku porodicu“, rekla je Helena Dios.
DokuFest nastavlja da bude mesto susreta umetnosti, zajedništva i društvenih promena, inspirišući kako profesionalce, tako i mlade talente i volontere.
