Ekonomista iz Prizrena, Šerif Krasnići, ocenio je za TV Prizreni da Kosovo, koristeći evro, trpi posledice monetarne politike nad kojom nema kontrolu.
„Mi kao korisnici evra nismo donosioci odluka, nemamo sopstvenu monetarnu politiku i samo se suočavamo sa posledicama odluka koje se donose na nivou Evropske unije. Možda je, kao suverenoj državi, upravo sada pravi trenutak da se preispita mogućnost korišćenja evra i da se počne sa emitovanjem sopstvene nacionalne valute“, rekao je Šerif Krasnići za TV Prizreni.
On je dodao da se nada smirivanju sukoba u svetu, što bi moglo dovesti do stabilizacije cena, ali je istakao problem obezvređivanja novca navodeći primer poskupljenja električne energije, čija je cena sa 6 centi po kilovat-satu skočila na 16 centi.
Slično razmišlja i Ismail Ramović, profesor gimnazije i politički analitičar iz Prizrena, koji je za Radio Astra istakao da je inflacija na Kosovu najvećim delom „uvezena“.
„Nismo uspeli da izgradimo sopstvene mehanizme za zaštitu tržišta i povećanje proizvodnje osnovnih životnih namirnica. Mi snažno osećamo posledice inflacije jer je ona, praktično, uvezena. Zavisimo od energenata koje ne proizvodimo i nemamo mogućnost da ih sami obezbedimo“, rekao je Ismail Ramović za Radio Astra.
Ramović je dodao da su globalni sukobi, poput rata u Ukrajini i krize na Bliskom istoku, doprineli naglom rastu cena nafte i transporta, što direktno poskupljuje robu koja stiže na Kosovo.
Uticaj na budžete porodica i život u manjim sredinama
Egzon Kastrati, poznavalac ekonomskih prilika iz Peći, za Radio Peja je naglasio da rast cena drastično menja prioritete građana.
„U praksi, rast cena je direktno uticao na blagostanje građana i porodica na Kosovu. Sve veći deo prihoda domaćinstava odlazi na osnovnu potrošnju, što znači da građani imaju manje mogućnosti za štednju ili investicije. Mnoge porodice primorane su da preispitaju svoje finansijske prioritete kako bi obezbedile osnovne proizvode“, rekao je Egzon Kastrati za Radio Peja.
Ekonomska situacija je posebno izazovna u manjim mestima poput Goraždevca. Cene u lokalnim prodavnicama u ovim sredinama često su nešto više nego u velikim gradskim marketima i tržnim centrima. Takve razlike u cenama dodatno opterećuju kućne budžete građana i pojačavaju osećaj inflatornih pritisaka, pa su stanovnici manjih sredina primorani da za veću kupovinu odlaze u grad, gde robu nabavljaju u velikim trgovinskim lancima po povoljnijim cenama.
Politički faktor i ekonomska kriza
Pravnik i politički aktivista Ćemailj Kurtiši ukazao je na to da su za produbljivanje krize odgovorni i politički akteri.
„Poslednjih godina inflacija je stalno prisutna, a pre nekoliko godina za istu sumu novca moglo se kupiti znatno više potrepština, dok danas za istu količinu proizvoda treba platiti i do tri puta više. Političari svojim neracionalnim potezima dodatno opterećuju ekonomsku situaciju, jer se na prvo mesto ne stavljaju interesi države, već lični i partijski interesi“, rekao je Ćemailj Kurtiši za Radio Astra.
Dok se građani suočavaju sa svakodnevnim „vaganjem“ o tome koje osnovne potrebe mogu da podmire, ekonomski stručnjaci poručuju da inflatorni pritisci ostaju ključna prepreka za stabilan ekonomski razvoj Kosova u bliskoj budućnosti.
