“Problem nije sam zakon, već sprovođenje ovog zakona”, rekao je Zeba u Prištini na jučerašnjoj prezentaciji izveštaja o upotrebi jezika na centralnom i lokalnom nivou koje su predstavili NVO Aktiv, odnosno Kancelarija Saveta Evrope u Prištini.
On je naglasio da slični izazovi postoje i u nekim drugim evropskim državama, uključujući i Italiju, gde takođe ima jaza između onoga što je propisano i onoga što se primenjuje u praksi. Prema njegovim navodima, nekoliko je ključnih problema.
Nedostatak resursa je posebno izražen u oblasti prevođenja i tumačenja dokumenata.
Zeba je dodao da je važno imati metodologiju prevođenja, odnosno da je neophodno razmotriti ne samo da li, već i kako prevoditi određene sadržaje.
Kao primer je naveo upotrebu “jednostavnog jezika” (Einfachdeutsch) u Južnom Tirolu, koji se koristi radi približavanja sadržaja onima sa slabijim znanjem jezika.
Najbolje prakse i preporuke
Mnogi građani ne traže usluge na svom jeziku, pa se one zato i ne pružaju, dodao je.
“Ako ljudi ne traže svoja prava, onda nema smisla ni pružati im usluge. Zbog toga je ključno podizati svest manjinskih zajednica i šire javnosti”, rekao je Zeba.
Iako veštačka inteligencija može da pomogne prevodiocima, on smatra da ljudski faktor i u tom poslu ostaje nezamenljiv.
Govoreći o iskustvima iz Evrope, Zeba je naveo primer Poljske, gde su lokalne vlasti pokrenule kampanje informisanja građana o pravu na usluge na manjinskim jezicima, što je povećalo njihovu upotrebu.
Na Kosovu, kako je dodao, postoje pozitivni primeri u radu Ustavnog suda i Ministarstva za zajednice i povratak, koji sistematski sprovode prevođenje svojih dokumenata.
“Važno je jačati komunikaciju između institucija i učenje jednih od drugih, jer Kosovo ima svoje specifičnosti. Najbolje prakse iznutra, iz samog sistema, posebno su dragocene”, kazao je Zeba.
“Pitanje prava i jednakosti”
Na kraju je naglasio da primena Zakona o upotrebi jezika ne treba da bude shvaćena samo kroz prizme administrativne obaveze ili straha od kazne.
“Ovo nije samo pitanje usklađenosti sa zakonom, već pitanje prava i jednakosti među ljudima”, zaključio je on.
Matija Zeba je istraživač u Institutu za prava manjina EURAC Research (Bolcano/Bocen). Doktorirao je međunarodne studije (Univerzitet u Trentu), magistrirao moderne jezike (Univerzitet u Padovi) i međunarodne odnose (Univerzitet u Trentu), a završio je i postdiplomske studije iz transnacionalne uprave (Sant’Anna School of Advanced Studies, Piza).
