Govoreći o suštini kampanje, Anamari Repić naglašava da, uprkos godinama medijskog i društvenog ukazivanja na nasilje nad ženama, promena u društvu gotovo da nema.
„Iako se o nasilju nad ženama govori godinama – i u medijima i u civilnom društvu – vidimo da se situacija u društvu malo menja. Kada sagledamo podatke iz poslednjih godina o nasilju nad ženama, shvatamo da je to poraz svih nas kao društva. Brojke su zastrašujuće, posebno kada je reč o nasilju sa smrtnim ishodom. Zato ne smemo da odustanemo – kao mediji, civilno društvo, građani. Ovih 16 dana aktivizma jeste simbolično podsećanje na obavezu svih nas da govorimo o problemu i da učinimo sve da se nešto promeni, da brojke više ne budu takve. Važno je dati glas žrtvama i objasniti simboliku – kampanja počinje na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, a završava se 10. decembra, na Dan ljudskih prava“, kazala je Repić.
Ona dodaje da se najveće prepreke u borbi protiv nasilja nad ženama najčešće javljaju upravo u momentima kada institucije zakažu. Uprkos prethodnim prijavama i upozorenjima, počinioci se često vraćaju i ponavljaju nasilje, što, kako ističe, jasno pokazuje da sistem nije reagovao na vreme.
„Najčešće prepreke vezane su za to što institucije često zakažu. U mnogim slučajevima se zna da je počinilac ranije bio prijavljivan, poznat nadležnim organima, pa se opet vrati i počini nasilje. To je jasan znak da sistem nije reagovao. Druga prepreka je to što se žrtva često ne čuje – njen glas i njena situacija nisu dovoljno u fokusu. Zato je važno govoriti o problemu, kako bi se sprečila sledeća žrtva. Ženama je potrebna podrška institucija, ali i društva u celini“, rekla je novinarka Anamari Repić.
Repić ističe da su novinarke danas posebno izložene različitim oblicima pritisaka i nasilja, kako na terenu tako i u digitalnom prostoru. Pored izazova koje nosi konzervativnije društveno okruženje, one se suočavaju sa fizičkim napadima, provokacijama, ali i sve učestalijim online nasiljem.
„Da, novinarke jesu dodatno izložene – i online i na terenu. Pored tradicionalnih problema u jednom konzervativnijem društvu, tu su fizički napadi, provokacije, ali i digitalno nasilje koje je sve prisutnije. Novinarke su često meta uvreda, pretnji i pritisaka u online prostoru. One su na terenu izložene isto kao i njihove kolege, ali kao žene često i više. Zato o tome moramo govoriti i izveštavati“, kaže Repić.
Na kraju, Anamari Repić poručila je mladim novinarkama da, uprkos izazovima digitalnog okruženja, ne zaborave da je teren suština novinarstva.
„Mlade novinarke su danas svesnije digitalnog prostora i rizika koje on nosi, ali je i dalje potrebno stalno učenje i nadograđivanje. Ono što bih im poručila jeste da je teren najvažniji deo novinarstva. Treba ići među ljude, razgovarati sa njima, izveštavati o njihovim sudbinama i tražiti pozitivne priče – ne kao promociju, već kao primeri uspeha i promena. Važno je govoriti o onome što funkcioniše, jer tako možemo postaviti pitanje zašto se i druge oblasti društva ne menjaju. Ne smeju se plašiti terena; teren je mesto gde se uči, raste i postaje novinarka“, rekla je novinarka Anamari Repić gostujući u jutarnjem programu Radio Goraždevca “Naše jutro”.
Zaključak je da kampanja „16 dana aktivizma“ nije samo simboličan period, već poziv na kontinuiranu odgovornost medija, institucija i društva u celini. Borba protiv nasilja nad ženama zahteva sistemske promene, podršku žrtvama i stalno podizanje svesti, dok je položaj novinarki dodatno ugrožen kako na terenu, tako i u digitalnom prostoru.
