Danas se obeležava 37. godišnjica „Štrajka rudara Trepče“, održanog protiv tadašnjeg režima Slobodana Miloševića, a u sklopu manifestacije „Nedelja Rudara“.
Kao i uvek na ovaj dan, oglasio se kosovski premijer, Aljbin Kurti.
„Parole ‘Kosovo Republika’ i ‘Trepča je naša’, ispisane 28. septembra 1983. godine u radničkoj menzi, bile su uvod u štrajk koji je okončan hapšenjem 15 rudara, dok je, 23. marta 1989, ‘Srbija ugušila autonomiju Kosova i otvorila put za uspostavljanje aparthejda’“, naveo je Kurti, iznoseći svoje viđenje događaja povodom godišnjice štrajka rudara Trepče.
Povodom godišnjice, poručuje:
„Da bismo odali počast doprinosu koji je kroz generacije dat državotvornosti Republike Kosovo, danas, 37 godina kasnije, podsetimo se štrajka rudara Trepče, sa pozivom ‘Kosovo Republika’.“
Govoreći o ranijim događajima, naveo je da su „28. septembra 1983. rudari Džavit Bajraktari i Šukri Miftari ispisali na zidovima radničke menze parole ‘Kosovo Republika’ i ‘Trepča je naša’“, kao i da su „17. novembra 1988. rudari Trepče pešačili od Starog Trga do Prištine, pozivajući na političko uvažavanje radničke klase“.
Za početak štrajka rekao je: „Dana 20. februara 1989. godine, oko 13 časova, rudari četvrte smene u Starom Trgu odbili su da izađu iz jame stupivši u štrajk glađu“, dodajući da su im se „pridružile i ostale tri smene, te je ukupno oko 1.300 rudara bilo u štrajku“.
Prema njegovim rečima, rudari su bili „zabrinuti za političku sudbinu Albanaca u Jugoslaviji i zbog uskraćivanja statusa Kosova kao autonomne pokrajine i ustavnog elementa u okviru te federacije“, te su „od 20. do 28. februara insistirali na svojih deset zahteva“, uključujući i to da se „pitanje Albanaca u Jugoslaviji razmotri i u Ujedinjenim nacijama“.
Govoreći o okončanju štrajka, Kurti je naveo da su 1. marta 1989. rudari izašli iz jame, rudnik je zatvoren, a 15 rudara uhapšeno i osuđeno na 14 meseci zatvora.
„Dana 23. marta 1989. Srbija je ugušila autonomiju Kosova, čime je otvoren put za uspostavljanje aparthejda na Kosovu.“
Iako zahtevi, kako je rekao, „nisu ostvareni“, Kurti smatra da je „štrajk rudara u Starom Trgu bio prvi masovni čin otpora koji je otvorio eru razaranja Jugoslavije pod vođstvom Srbije Slobodana Miloševića, period koji je kulminirao oslobođenjem Kosova u junu 1999. godine“.
Direktor Trepče: „Današnji datum nije samo datum, već istorija, žrtva i ponos“
Danas se, istovremeno, obeležava i Nedelja rudara, a tim povodom direktor Trepče Faton Ahmeti je u svom govoru, na svečanosti povodom 37. godišnjice Dana rudara, poručio da ovaj datum za Trepču „nije samo datum, već istorija, žrtva i ponos“, nazivajući Dan rudara simbolom izdržljivosti i dostojanstva radnika.
Obraćajući se rudarima i prisutnima, Ahmeti je predstavio rezultate poslovanja za 2025. godinu, za koje je naveo da su ostvareni zahvaljujući „teškom radu i posvećenosti zaposlenih“.
Prema njegovim tvrdnjama, u jedinici Stan Trg poslovni plan za 2025. godinu uspešno je realizovan. U eksploataciji rude ostvareno je 105 odsto plana, sa više od 153.000 tona. Proizvodnja koncentrata olova dostigla je 115 odsto plana, sa više od 5.200 tona, dok je proizvodnja koncentrata cinka realizovana u potpunosti, odnosno 100 odsto plana, sa više od 5.700 tona.
Kako je istakao, u poređenju sa 2024. godinom zabeležen je rast od preko 61 odsto u eksploataciji rude, više od 117 odsto u proizvodnji olova i preko 86 odsto u proizvodnji cinka.
Govoreći o imovinskim pitanjima, on je naveo da je tokom 2025. godine rešeno više od 95 odsto slučajeva nosilaca prava svojine, te da je, kako tvrdi, uspostavljeno puno upravljanje nad 1.258 hektara zemljišta u 11 opština, čija se vrednost, prema poreskoj proceni, procenjuje na više od 400 miliona evra. Prihodi od zakupa, prema njegovim rečima, povećani su za 116 odsto.
„Ovi rezultati su direktna zasluga vašeg rada. Trepča je jaka zato što je njena jama jaka“, poručio je direktor, zahvalivši se rudarima na posvećenosti i poverenju, uz čestitku povodom 37. godišnjice Dana rudara.
Vremeplov
Štrajk rudara je zvanično počeo u znak podrške smenjenom rukovodstvu Saveza komunista Kosova – Azemu Vlasiju i Kaćuši Jašari, a bio usmeren protiv novopostavljenog rukovodstva – Rahmana Morine i Ali Šukrije.
U jesen 1988. godine, Vlasi je, kao član tadašnjeg CK SKK, zajedno sa predsednicom kosovskih komunista, Kaćušom Jašari, došao u sukob sa tadašnjim rukovodstvom Srbije. Oni su se suprotstavili ustavnim i političkim promenama koje su podrazumevale ograničavanje pokrajinske autonomije. Azem Vlasi i Kaćuša Jašari ubrzo su smenjeni.
Bivši Titov omiljeni omladinac u to vreme uživao je široku podršku kosovskih Albanaca i počele su demonstracije širom Kosova. Kulminirale su upravo štrajkom rudara u Starom trgu. Rudari su se 20. februara 1989. zabarikadirali u rudarska okna, započevši štrajk glađu, zatraživši da Beograd odustane od promena u političkom sistemu na Kosovu.
Četiri dana od početka generalnog štrajka, rudare su 24. februara posetili član predsedništva SFRJ Stipe Šuvar i tadašnji lider CK SKS Slobodan Milošević i sa njima razgovarali u jami. Sa rudarima je kasnije razgovarao i Azem Vlasi.
Dan kasnije, Predsedništvo SFRJ odlučuje da pošalje dodatne snage reda na Kosovo, a na proširenoj sednici Predsedništva države, 26. i 27. februara, doneta je odluka da se na Kosovu uvede vanredno stanje.
U Cankarjevom domu u Ljubljani organizovan je takođe 27. februara, skup podrške albanskim rudarima na kojem je bio prisutan i slovenački predsednik Milan Kučan, koji se posebno istakao u pružanju podrške rudarima sa Kosova, uključujući i njegove posete terenu.
Rudari obustavljaju štrajk nakon što je Rahman Morina dao privremenu ostavku. Brojne domaće i međunarodne medijske ekipe sjatile su se u rudnik.
U javnosti će ostati zabeležene slike rudara kako napuštaju jamu, uz mnoštvo belih mantila koji ih pridržavaju da se rudari ne bi srušili, kako su javljali brojni mediji, od iscrpljenosti usled gladovanja i boravka pod zemljom.
Rudarima se pred kamerama drže povezi preko očiju kako ne bi oslepeli nakon sedam dana boravka u tami, smeštaju se u domove zdravlja, a sa Kosova šalju izveštaji o teškom stanju u kojem se rudari nalaze. Ipak, zabeležene su i slike da se na snimcima videlo više rudara sa sveže obrijanim licima.
Preko srpskih medija pušten je i navodni tajni snimak na kojem se vidi kako rudari jedu banane, a u lokalnoj javnosti počela su da kruže svedočenja iz rudnika o tome da su se rudari smenjivali, navodno izlazeći na alternativni izlaz iz jame, kako bi se kod svojih kuća i odmorili, te da su rudarima u jami navodno krišom dostavljani hrana i voda. U svet su, međutim, već otišle slike iscrpljenih rudara Starog Trga.
Dan kasnije, 28. februara, više od milion pristalica Slobodana Miloševića, na mitingu u Beogradu, zatražilo je hapšenje Vlasija. Ostaće upamćene rečenice iz mase – „Uhapsite Vlasija!“, i Miloševićevi odgovori: „Ne čujem dobro! … Biće uhapšeni!“
Federalna milicija je ugušila proteste na Kosovu, a Azem Vlasi, Aziz Abraši i direktor rudnika „Stari trg“, Burhan Kavaja, uhapšeni su početkom marta zbog „kontrarevolucionarne aktivnosti“. Vlasi je iz zatvora izašao u aprilu sledeće godine.
Skupština Kosova će pod pritiskom 23. marta usvojiti amandmane na Ustav SR Srbije, kojim je sužena autonomija Pokrajine. To je bio povod za nove nemire. Počinje serija demonstracija i dolazi do pucnjave u skoro svim gradovima na Kosovu. U Prištini ginu dva federalna policajca, a u Uroševcu se otvara i vatra na vojnike.
Na Kosovu se 27. marta uvodi policijski čas, a dan kasnije, Skupština SR Srbije donosi amandmane na republički Ustav kojima je smanjena autonomija SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Policijski čas se ukida tek 22. maja, nakon velikih nereda, čistke u kosovskim institucijama i izbora Miloševića za predsednika predsedništva SR Srbije na čuvenoj 8. sednici.
Neredi se u više mesta na Kosovu nastavljaju, sa mrtvim i ranjenim na obe strane. Potpredsednik tadašnjeg SIV-a, Aleksandar Mitrović, tvrdi da su Albanci iz snajpera pucali na svoje sunarodnike, optuživši Albaniju da pruža pomoć albanskim nacionalistima.
Početkom aprila na Kosovu se smenjuju stotine političara, radnika u institucijama i profesora zbog „ohrabrivanja nacionalizma“, a ubrzo će uslediti i hapšenja.
Konačno, 28. juna 1989, na Gazimestanu se odigrava istorijska proslava 600 godina od Kosovske bitke, tokom koje Slobodan Milošević drži govor pred oko 2.000.000 ljudi, koliko je procenjeno da se u bukvalnom smislu reči slilo na Kosovo Polje iz čitave Jugoslavije, ali i srpske dijaspore, dok su neke zapadne agencije izvestile o broju od 600.000. Istovremeno, putem ka Gazimestanu, Albanci, u dubokoj tišini, sedeli su iza zatvorenih kapija svojih kuća.
Defakto ustoličenje Miloševića za velikog srpskog vođu na Gazimestanu te 1989, odigralo se uz srpske srednjevekovne simbole – Kneževu večeru Milića od Mačve, liturgiju u Gračanici, parastos kosovskim junacima u Samodreži, putovanje moštiju svetog cara Lazara, takođe uz zasađivanje 600 topola, dok je na samo Kosovo polje, Milošević sleteo helikopterom.
„Sticajem društvenih okolnosti, ovaj veliki jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome, danas teško da odgovorimo na ono staro pitanje: ‘Sa čim ćemo pred Miloša’,“ jedna je od dve najcitiranije rečenice iz ovog Miloševićevog govora na Gazimestanu.
Albanski rudari će, potom, ponovo stupiti u štrajk početkom avgusta, zvanično zbog kašnjenja plata, za kojim će uslediti ponovo nove demonstracije, a sve pred suđenje tadašnjem najvećem albanskom lideru Vlasiju i još petnaestorici uhapšenih i u kojima je bilo žrtava.
U oktobru 1989. godine, kada bude počelo suđenje Vlasiju, u Srbiji će poslednji put biti dočekan „Voz bratstva i jedinstva“ iz Slovenije.
