Ovo je njegova reakcija nakon što se kosovski premijer, Aljbin Kurti, juče sastao u svom kabinetu sa liderom PDK-a, Bedrijem Hamzom, gde su, kako je navedeno, razgovarali o izborima za novog predsednika/cu.
Pored Hamze, Kurti će se danas sastati i sa liderom LDK-a, Ljumirom Abdiđikuom, u 14 časova.
Očekuje se da će tema biti ista.
Povodom ovih sastanaka, oglasio se i generalni menadžer Kosovskog demokratskog instituta, Eugen Cakoli (Cakolli).
„Izbor kosovskog predsednika je posao Skupštine. Zbog toga mi je čudno što se sastanci o ovoj temi održavaju u kabinetu premijera, kao da je reč o procesu Vlade“, istakao je Cakoli.
Sastanci o pitanju predsednika, dodaje, trebalo bi da se održavaju među liderima parlamentarnih partija, jer je u pitanju parlamentarni proces koji zahteva politički dogovor među parlamentarnim snagama.
„Upravo zato što je potreban širok parlamentarni konsenzus od 2/3 (bar u prva dva kruga), vreme je već odlučujuće. Najkasnije do 5. marta treba postići politički dogovor i uspešno izabrati predsednika. U suprotnom, ulazi se u situaciju kršenja Ustava, što praktično vodi zemlju ka novim parlamentarnim izborima“, zaključio je Cakoli.
Uskoro ističe rok
Inače, ostalo je još devet dana do isteka ustavnog roka u kojem treba da budu poznati kandidati za kosovskog predsednika.
Prema kosovskom Ustavu, izbor mora biti sproveden najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika, a u tom roku kandidati treba da budu poznati i njihove kandidature podnete..
Trenutna predsednica, Vjosa Osmani, izabrana je 4. aprila 2021. godine, a dužnost je preuzela dan kasnije.
Ona je nedavno najavila da će se kandidovati za još jedan mandat.
Kosovskog predsednika bira Skupština, a ne građani direktno.
Kandidature predlažu poslanici ili političke stranke, a za izbor u prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina poslanika (najmanje 80 od 120). Ako niko ne dobije tu većinu, organizuje se treći krug, gde je dovoljna apsolutna većina (61 glas).
Osmani je u prvom mandatu izabrana iz trećeg puta.
