Prvobitno, odnosno tokom jučerašnjeg dana, Kurti se sastao sa liderom PDK Bedrijem Hamzom.
Kurti se, kako je saopštila kosovska vlada, zahvalio Hamzi na saradnji prilikom glasanja u Skupštini o međunarodnim sporazumima.
„Hamza je izrazio spremnost za parlamentarnu koordinaciju u pitanjima od državnog i nacionalnog interesa“, saopšteno je iz vlade.
Fokus razgovora bilo je pitanje izbora predsednika Kosova, za šta je, kako su podsetili u saopštenju, ostalo još deset dana.
„Konstatovano je da je saradnja neophodna, budući da je za uspešno glasanje potrebna podrška najmanje dve trećine poslanika Skupštine“, saopštila je kosovska vlada.
Hamza: Ne podržavamo kandidature koje ne predstavljaju građansko jedinstvo
Da je sastanak održan, potvrdio je i lider PDK Bedri Hamza.
On je poručio da izbor predsednika nije pitanje samo jedne partije, „već svih nas kao izabranih predstavnika naroda“.
„Iz tog razloga danas sam se pozitivno odazvao pozivu g. Kurtija da razgovaramo o političkim dešavanjima i procesu izbora novog predsednika države“, saopštio je juče Hamza.
Lider PDK naglasio je da partija koju predvodi „nije bila prepreka državnim procesima“, ali je dodao da ne podržavaju kandidature koje „ne predstavljaju građansko jedinstvo, u skladu sa ustavnim duhom“.
„Nadam se da će doći do promišljanja kod onih koji imaju ustavnu odgovornost da predlažu kandidature sa širokom podrškom, izbegavajući kratkoročne partijske kalkulacije. Institucionalna stabilnost je od vitalnog značaja i mora se tako tretirati. Za nas je državni interes iznad svakog političkog kalkulisanja i taj standard odlučno branimo“, poručio je Hamza u objavi na Fejsbuku.
Kosovski premijer se danas, kako je i najavio, sastao i sa liderom LDK Ljumirom Abdidžikuom.
On je nakon sastanka izjavio da partija Samoopredeljenje, koju predvodi, nema „člana sa partijskom knjižicom koji teži funkciji predsednika“, te da, kako tvrdi, „isto važi i za PDK i LDK“.
„Zbog toga je potrebno pronaći posebno ime koje može dobiti dve trećine glasova ili da se politički subjekti međusobno dogovore o daljem putu“, kazao je on medijima, prenosi Ekonomia Online.
Da partija koju predvodi nema nijednog člana koji pretenduje na mesto predsednika, Kurti kaže da je potvrdio i na jučerašnjem sastanku sa liderom PDK Bedrijem Hamzom.
„Mi kao politička partija nismo imali kandidate iz svojih redova. Zato ubuduće ili treba da pronađemo posebno ime koje nam garantuje da će najmanje dve trećine poslanika biti u sali i glasati, birajući posebno ime na glasačkom listiću koji ubacuju u kutiju, najkasnije do 4. marta. Ili je druga mogućnost da se politički subjekti međusobno dogovore o daljem putu“, kazao je on, prenosi isti medij.
On je naveo da vladajuća većina trenutno ima 66 glasova, što je nedovoljno za potrebnu dvotrećinsku podršku, te da je za izbor predsednika neophodna znatno šira većina, zbog čega će, kako kaže, razgovori biti intenzivirani kako bi se pronašlo rešenje.
Istovremeno, kosovski premijer tvrdi da i opozicija deli stav da ove godine ne bi trebalo organizovati nove izbore.
„Utisak je da politički subjekti smatraju da, nakon četiri izborna procesa koja smo imali – dva lokalna u dva kruga i dva parlamentarna – ne bi trebalo da nas u 2026. godini, već u njenoj prvoj godini, zateknu novi izbori. Građani su glasali i birali češće nego ikada ranije tokom 2025. godine. Drugim rečima, maksimalno ćemo se truditi da izbegnemo izbore“, rekao je on.
Abdidžiku: Nismo razgovarali o konkretnim imenima
Nakon sastanka sa Kurtijem oglasio se i lider LDK Ljumir Abdidžiku, potvrdivši da je fokus razgovora bio na pitanjima od nacionalnog interesa, uključujući i proces izbora predsednika.
„Bio je to sadržajan sastanak o pitanjima od nacionalnog interesa za Kosovo, uključujući i pitanje predsednika. Bio je to dobar i koristan sastanak između dve političke partije – pitanje koje treba da uključi sve nas, uključujući i PDK i AAK“, izjavio je Abdidžiku medijima, prenosi Kallxo.
On je naveo da na sastanku nisu razmatrana konkretna imena, već, kako je rekao, način na koji treba doći do izbora budućeg predsednika.
„Nismo razgovarali o imenima niti o konkretnim predlozima. Najpre treba da izaberemo put. Postoje dva puta: ili klasičan politički dogovor, gde se stranke međusobno dogovore i odrede budućeg predsednika, ili konsenzus – gde se traži kandidatura izvan partijskog dogovora, a potom dolaze imena. Još je rano, iako imamo još devet dana“, rekao je on, prenosi isti medij.
