Na tribini organizovanoj u svečanoj sali jednog mitrovičkog ugostiteljskog objekta – jer je Rektorat Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) odbio zahtev za održavanje skupa u univerzitetskim prostorijama – profesori, pravnici, studenti i narodni poslanici upozorili su da potpuna primena Zakona o strancima, najavljena za 15. mart, ozbiljno ugrožava opstanak jedine srpske visokoškolske institucije koja funkcioniše po sistemu Republike Srbije na Kosovu.
Učesnici su istakli da je srpska zajednica dovedena „do zida“, da vlada „sindrom naučene bespomoćnosti“ i da bez aktivnog angažovanja nastavnika, studenata i jasnog pritiska iz Beograda Univerzitet neće opstati.
„Ako izgubite nastavni kadar, neće imati ko da radi studente… izgubićemo supstrat. Ako se ugasi, to će značiti preostali odlazak Srba sa KiM“, kazao je profesor Ustavnog prava na Pravnom fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Orlović.
„Ovde se zapravo radi o ljudima koji čine Univerzitet, to su profesori. Za svakog profesora potrebno je određeno vreme. Ako bi bili onemogućeni da rade, ne bi se mogle naći leteće zamene sa ljudima koji imaju kosovska dokumenta i predaju, recimo, pravo Republike Srbije.“
Orlović je proces „normalizacije“ ocenio kao kontinuitet koji je Srbe doveo „do zida“, podsetivši da se taj pojam koristi još od politike „standardi pre statusa“ i Briselskog sporazuma iz 2013. godine.
„Protivrečnost pojma normalizacije jeste upravo u tome što nikada nije jasno definisano šta ona zapravo znači“, kazao je, upozorivši da bi gašenje UPKM-a značilo „možda ne nagli, ali preostali odlazak Srba sa KiM“.
Strah, tišina i studentski protesti kao jedini glas otpora
Profesorica Filozofskog fakulteta Danijela Kulić opisala je atmosferu u kojoj živi srpska zajednica.
„Ovde vlada strah, tišina. Ljudi su anestezirani potpuno. To je sindrom naučene bespomoćnosti u kojoj ovaj narod živi od 2012 godine, a naročito od 2022 kada se sužava obruč oko cele zajednice, ne samo akademske i kada imamo niz događaja, od napuštanja institucija po direktivi naravno. Nakon toga imamo Banjsku. Albanski gradonačelnici preuzimaju opštine, zato što su ih Srbi bojkotovali. Dakle, mnogo toga je dovelo do ove situacije u kojoj smo mi sada“.
Podsećajući na niz događaja koji su išli na štetu srpskom narodu na Kosovu, istakla je i jednu svetlu tačku – studentske proteste u Srbiji kojima su se priključili i studenti uz pojedine profesore i na UPKM.
„Želim da iskažem dubok naklon studentima, koji su prvi izašli na ulicu u situaciji kada ste okruženi sa dva neprijatelja, svi znamo ko su – unutrašnjim i spoljašnjim neprijateljem“, poručila je Kulić.
Međutim, zabrinjava je upravo ta potpuna anesteziranost lokalne zajednice.
„Ono što je zabrinjavajuće je to što se građani sa ovog prostora – iz enklava i sa severa nisu priključili protestima. Da li zbog straha ili imaju druge razloge, to je sada posebna tema“, ukazala je dalje.
Da se pokrenemo iz blata
Govoreći o odnosu lokalne zajednice i Univerziteta profesor Jugoslav Gašić sa Medicinskog fakulteta istakao je realnost u kojoj se univerzitet i grad nisu razvijali u sinergiji:
„Da bismo se pokrenuli iz ovog blata u kojem se nalazimo – i Mitrovica kao grad, i Univerzitet, za ovih 24 godine nisu rasli ruku pod ruku. Niti je Mitrovica u punom kapacitetu prihvatila ovaj univerzitet kao deo svog organizma, niti smo mi sa Univerziteta prihvatili da je ovaj grad naš.“
Gašić je upozorio na to da mnogi profesori nakon završetka obaveza odmah odlaze za centralnu Srbiju, što prema njegovom mišljenju nije način da se brani univerzitet:
„Moramo da se pogledamo u oči i da kažemo da većina profesora sa ovog univerziteta, nakon što završi posao, seda u auto i odlazi za centralnu Srbiju. Gospodo, ne brani se tako ovaj univerzitet. Ako ćete odmah nakon jednog dana obaveza u Mitrovici da odete za Beograd, nećete ništa uraditi.“
On je dodao da su ljudi često odsutni ne zbog straha, već zbog ličnog interesa:
„A znate zašto nas nema? Ne iz straha, već zato što ljude interesuje samo dogovor sa aspekta ličnog dohotka – kako će nastaviti da primaju platu.“
U kontekstu integracije, koju je nazvao „eufemizmom za kosovarizaciju“, Gašić je apelovao na profesore i zajednicu da sinhronizovano deluju:
„Ako moje kolege misle da će u sklopu integracije gledati samo sa kojeg bankovnog računa će primiti platu, mi nećemo ništa uraditi. Moramo se, kao univerzitetski profesori, drugačije odnositi prema ovome ovde, a očekujem i da zajednica prepozna univerzitet i omogući da se povede sinhronizovana borba da se ovo odbrani.“
Crvene linije
Na tribini je posebno naglašeno pitanje crvenih linija i zajedničkog cilja.
„Slušao sam predavače – to su želje. Moja želja je da se srpska zastava vijori u centru Prištine – mogućnosti nisu takve“, kazao je Gašić dalje, najavljući potrebu za crvenom linijom.
„Da znamo šta možemo da uradimo, moramo da definišemo crvene linije, crvene linije su nešto ispod čega mi ne smemo da idemo“.
„Moramo da nađemo način kako ćemo se boriti, moramo da definišemo cilj, možemo da se razlikujemo u putu do tog cilja, ali cilj mora da je svima nama zajednički – jedino tako možemo nešto da uradimo“.
Profesorka Danijela Kulić predložila Kiparski model kao rešenje – autonomiju Univerziteta i zaštitu prava nastavnog kadra i studenata, sa jasnim pravnim okvirom ali u okviru srpskog sistema i međunarodnim nadzorom.
Kulić je prenela i utiske sa jučerašnjeg sastanka Izbornog veća: „Ono što je sve nas ohrabrilo nas na Filozofskom fakultetu, jeste činjenica su gotovo sve kolege imale mnogo toga da kažu, da kritički ukažu na sve one posledice koje će naravno doći ukoliko se ovaj zakon o strancima primeni.“
Rektoru su, kako je rekla, upravo jasno saopštene „crvene linije“: „Ostanak ovog univerziteta u sistemu Republike Srbije.“
Pravna uporišta postoje, ali se ne koriste
Advokat Dragutin Nenezić, koji se uključio iz Beograda putem linka, poručio je da postoje šanse da se odbrani univerzitet u Severnoj Mitrovici.
„Očigledno postoji i volja“, kaže, dodajući da je na raspolaganju za pravnu bitku.
Upozorio je na to da Univerzitet ima pravna uporišta u kosovskim propisima, UNMIK-ovoj regulativi, Ahtisarijevom planu i čak sporazumu Milošević–Rugova, ali da se ona sistemski ignorišu.
„Nije mi jasno zašto se institucionalno na ta uporišta ne oslanja sam Univerzitet, rektor i druge nadležne strukture.“
„Univerzitet, po mom mišljenju, uživa određena stečena prava koja mu se ne mogu suziti niti oduzeti, kako se to sada pokušava učiniti, za sada posredno, a verovatno će se u nekom trenutku pokušati i direktno. Nejasno je zašto se ta pravna uporišta ne koriste u većoj meri“
Pregovori u Briselu?
Međutim, Nenezić je istovremeno i izrazio jaku sumnju da se u Briselu vodi ozbiljne razgovori o Univerzitetu, dok se sa srpske strane ne brine o njegovoj dobrobiti:
„Mislim da se niko ne bavi Univerzitetom. Voleo bih da me neko ispravi.“
Upozorio je na to da bi eventualni dogovori mogli da budu predstavljeni kao uspeh, no u praksi će to biti samo „odlaganje neminovnog“, ograđujući se da takce procene ipak treba uzeti sa rezervom.
Novinar Branislav Krstić je takođe kazao da se vode razgovori i veruje da je „sve dogovoreno“, podsećajući i na Evropski sporazum, prema kojem je, kaže, predviđeno da dokumenta budu kosovska, čime su Srbi za drugačije delovanje dovedeni u pat poziciju.
„Ovo je neko dogovorio. U poslednja tri meseca aktivno se vode pregovori, razgovori uz moderisanje Evropske unije. Idu delegacije iz Beograda, borave u Prištini, zajedno se sreću u Švajcarskoj… Mi smo sada posledica nečega i nama je narod neobavešten i ukoliko budemo ‘srbovali’, doći ćemo u situaciju da će nam neko zaista ugasiti Univerzitet“.
Tri nivoa pritiska na Univerzitet
Naveo je tri nivoa pritiska – na ljude preko primene Zakona o strancima, imovinu, što se već vidi preko uručenog dopisa o iseljenju Fakulteta tehničkih nauka i sam status koji, prema njegovim rečima, trenutno nije neposredno osporen, ali i upozorava da postoje indicije da bi i to moglo uslediti.
Profesorima i studentima je poručio da uzmu stvar u svoje ruke, jer to ne mogu da očekuju od zvaničnog Beograda.
Aktivnija odbrana
Nenezić takođe poručuje da je sada najvažnije preći sa simboličnih aktivnosti – peticija i tribina, na aktivniju pravnu, civilnu i političku borbu za očuvanje Univerziteta.
Advokat Dejan A. Vasić naglasio je da sudbina Univerziteta mora da se odlučuje uz učešće ljudi koji žive i rade na ovim prostorima: „Voleo bih da pametni ljudi među nama da u tome, ako se o tome pregovara, učestvuju.“
„Otkad znam za sebe i otkad pratim politiku, ja se sećam da su nas uvek izdavali. Nekako zaneti svim tim izdajama koje su se desile prema nama, a za koje smo uvek krivili naša rukovodstva, čini mi se da smo mi, kao narod, izgubili svest o tome da trebamo da nađemo način kako da se sa tim sami borimo.“
Poručio je: „Proaktivno – da. Ali bih voleo da od tog proaktivnog bude nešto konkretno.“
Aleksandar Stojanović iz Srpskog nacionalnog foruma, koji je zajedno sa Momčilom Trajkovićem takođe pratio tribinu predložio je osnivanje radne grupe.
„Da bismo bili deo procesa, mislim da je potrebno stvoriti jednu radnu grupu ljudi koja će u budućnosti aktivno raditi i tražiti rešenje. I pogledati kosovsko i srpsko zakonodavstvo, koja su to sva moguća rešenja koja se mogu kreativno osporiti i kakve posledice ona nose“, kazao je.
Ne brane nas oni koji su se zakleli na kosovskom ustavu
„Nas može nas da brani samo onaj ko se nije zakleo na Ustavu tzv. Republike Kosovo“, poručila je profesorica Filozofskog fakulteta Valentina Pitulić.
Pitulić je održala svojevrsnu lekciju iz morala. Kroz kraći vremeplov o istoriji Univerziteta u Prištini, njegovom preseljenju i opstanku u severnom delu Kosova, ali i kroz sećanja na srpski narod i njegove borbe, podsetila je na snagu dostojanstva i istrajnosti.
„Čovek ako nije uspravan, postaje ništa. Ko izdrži do kraja – spasiće se“, podsetila je na poruke patrijarha Pavla koje je preneo profesorima u Univerzitetskom naselju u Prištiini ’99. Pitulić smatra da je i tadašnja akademska zajednica imala šanse da ostane u Prištini.
„Hajde da malo izdržimo, s novcem ili bez novca. Nemojte da nam to bude merilo da li ćemo ostati ovde.“
Taster za spas u Beogradu, a ne u Mitrovici
Narodna poslanica i advokatica iz Beograda Jelena Pavlović, koja je došla da podrži sunarodnike, poručila je da rešenje nije lokalno:
„Kome smeta Univerzitet koji je izmešten iz Prištine u Kosovsku Mitrovicu? Postoji jedan taster i on se nalazi u Beogradu.“
„Kome smeta Univerzitet koji je izmešten iz Prištine u Kosovsku Mitrovicu? Postoji jedan taster i on se nalazi u Beogradu.
Pozvala je da pre 15. marta „taj taster mora da se pritisne u Beogradu, ta stvar mora da se ogoli već jednom“.
„Ja znam koliko se reaguje na pritiske i koliko ljudi u Srbiji trenutno gotovo da ne zna šta se ovde dešava. Zato što im se priča kako je ovde sve sjajno, i to jeste odvratna politika. Vi prosto morate da izaberete dan, pre 15. marta, i taj taster mora da se pritisne u Beogradu, ta stvar mora da se ogoli već jednom“.
Skepticizam: Ćutali ste na ćaćizaciju Univerziteta i raniji dogovor
Na tribini je bilo i oprečnih mišljenja, opreznijih pitanja, i sumnji.
Novinar Branislav Krstić ocenio je da Univerzitet „nema kapacitete za otpor“ i da je srpska zajednica praktično prepuštena kosovskim organima:
„Mi nemamo kapaciteta na Univerzitetu da se odupremo bilo čemu.“
Podsetio je da je Zakon o strancima donet 2013. godine kao posledica Briselskog sporazuma i upozorio: „Beograd nas je ‘pustio niz vodu’.“
„Dakle, vi imate dekana, imate rektora, vi imate kompletnu strukturu na Univerzitetu koja vrši opstrukciju bilo kakvog otpora od strane srpske zajednice. Ovo je neko potpisao, ovo je neko dogovorio. Nama kosovske specijalne jedinice ulaze u tzv. paralelne opštine. Potpuno identično će se dogoditi ako uđu i na Univerzitet. Nema otpora. Zakon iz 2013. sada dolazi na naplatu, Univerzitet je bez kapaciteta za otpor“
„Beograd nas je pustio niz vodu, odnosno Kabinet predsednika Vučića“, podvukao je Krstić
Istoričar Miloš Damjanović bio je posebno kritički nastrojen na sam Univerzitet i profesore.
„Čast vam je što ste digli glas? Kada ste digli glas? Posle koliko vremena?“
“Ima li u ovoj sali Srba? Ima li neko u ovoj sobi da nije farisej? Književnik? Koje ste vi žrtve? Kada ste vi nosili krst? Kada ste snosili bilo kakve posledice za bilo koje vaše javno delovanje – kog naravno nije ni bilo.“
Optužio je akademsku zajednicu za korupciju i ćutanje pred „ćaćizacijom“ Univerziteta.
„Kada ste suprostavili ćacizaciji tog Univerziteta, kada su nameštenim konkursima dovodili tu diletante – kada su im poklanjali diplome? To je dovelo do urušavanja i institucionalnog i moralnog, i do koruptivnosti tog društva i do uništavanja apsolutno svih segmenata društva. Za posledicu imamo ovo što imamo danas!”
Predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac otvoreno je pitao: „Ko ćuti na ove probleme? Gde su ostali profesori?“ i upozorio da ćutanje vodi u „Jarinje i Rašku“.
„Šta tačno podrazumeva integracija Univerziteta? Šta možemo da uradimo da to zaustavimo ili sprečimo, a u najgorem slučaju – odložimo? Kome da se obratimo?“ zapitao se student Filozofskog fakulteta Dimitrije Rakočević.
Pružajući podršku prisutnim profesorima koji su digli glas, poručio je: „Potrebna nam zajednica koju mi studenti osećamo da nemamo.“
„Nama, sada, ovde, ne treba podrška – treba nam rešenje, a ako već rešenja nema, treba nam samo transparentnost“, smatra studentkinja Milena Jevtić.
Svojevrsnu lekciju iz morala održala je profesorica Filozofskog fakulteta Valetina Pitulić. Kroz kraći vremeplov o istoriji Univerziteta u Prištini, njegovom preseljenju i opstanku u severnom delu Kosova, ali i kroz sećanja na srpski narod i njegove borbe, podsetila je na snagu dostojanstva i istrajnosti.
„Čovek ako nije uspravan, postaje ništa. Ko izdrži do kraja – spasiće se.“
Govoreći o povlačenju iz Prištine 1999. i iskušenjima kroz koja je Univerzitet prošao, Pitulić je pokazala kako kolektivna snaga i vernost principima pomažu da se preživi i najteže vreme.
„Hajde da malo izdržimo, s novcem ili bez novca. Nemojte da nam to bude merilo da li ćemo ostati ovde.“
Profesorica je povezala istorijske događaje sa današnjicom, poručujući da živeti i raditi na Kosovu danas nije hendikep, već čast:
„Živeti danas na Kosovu i Metohiji nije hendikep. Živeti danas ovde je čast. Da se čovek zapita – čime sam zaslužio da budem ovde?“
„Morate da imate unutrašnju snagu. Mi nemamo drugu snagu nego da je tražimo u našim pesnicima, u precima, u svemu što jesmo.“
Studenti iz Beograda pružili podršku
Tribina je održana u punoj sali a pored porfesora Orlovića, poslanice Pavlović, posebnu podršku tribini, i pre svega kolegama studentima pružala je delegacija od par desetina studenata iz Beograda koja je došla u Mitrovicu.
Neki od njih su se takođe tokom tribine javljali za reč sa jakim porukama o očuvanju Prištinskog univerziteta u sistemu Republike Srbije na Kosovu kao i o samom Kosovu unutar Srbije.
Poruke studenata su bile različite, od toga da više ne postoji međunarodno pravo, uz osvrt na najnovije napade Izraela na Iran, preko zalaganja da se ne sarađuje sa kosovskim institucijama, do zahteva za konkretnim rešenjima zaštite ovog univerziteta.
