Uz veliki broj civilnih žrtava, oštećenje ključne infrastrukture i pretnje daljom eskalacijom, sukob sve više poprima karakter međunarodne krize sa potencijalom da poremeti globalnu bezbednost, energetsku stabilnost i diplomatske odnose velikih sila. Uprkos pozivima na prekid vatre, retorika i potezi glavnih aktera sugerišu da se region suočava sa periodom produžene neizvesnosti i rizikom od još šireg rata.
Sukob Izraela, Irana i njihovih saveznika dodatno je eskalirao tokom noći i jutra, uz istovremene vazdušne udare na Teheran, raketne napade Irana na američke i izraelske ciljeve, kao i širenje borbi na teritoriju Libana i Persijskog zaliva.
Prema navodima katarskog Ministarstva odbrane, dve iranske balističke rakete gađale su Katar. Jedna je presretnuta, dok je druga pogodila američku vazdušnu bazu Al Udeid Air Base, najveću američku bazu u regionu. Katarske vlasti saopštile su da nema poginulih ni povređenih.
Istovremeno, Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su započele deseti talas napada na Teheran od početka sukoba u subotu, uz tvrdnje da su pogođeni komandni centri, logistička infrastruktura i položaji povezani sa iranskom Revolucionarnom gardom.
Humanitarne posledice: Više od 1.000 civila poginulo u Iranu
Američka organizacija za ljudska prava „Human Rights Activists News Agency“ (HRANA) tvrdi da je od 28. februara u Iranu poginulo 1.097 civila, među kojima je 181 dete mlađe od deset godina. Broj ranjenih dostigao je 5.402, uključujući 100 dece.
Samo u poslednja 24 sata zabeležena su najmanje 104 napada. Prema navodima te organizacije, pogođene su vojne baze, medicinski centri i stambena naselja.
U isto vreme, snažna eksplozija odjeknula je u istočnom delu Teherana, nakon što je IDF objavio početak nove, proširene serije vazdušnih udara
Izrael: Deseti talas napada i obaranje iranskog aviona
IDF je saopštio da su započeti „opsežni napadi velikih razmera“ na ciljeve iranskog režima u Teheranu. Prema njihovim tvrdnjama, tokom noći pogođeni su komandni centri unutrašnjih bezbednosnih snaga i milicije Basidž.
Portparol za arapsko govorno područje Avičaj Adrae naveo je da su mete uključivale: štabove Basidža, raketne lansirne položaje, sisteme protivvazdušne odbrane, direkciju za snabdevanje i logistiku kopnenih snaga
Izraelska vojska tvrdi i da je borbeni avion F-35 „Adir“ iznad Teherana oborio iranski YAK-130 — što, prema njihovim rečima, predstavlja prvi put da je avion sa posadom oboren od strane F-35. Iranske vlasti zasad nisu komentarisale ove navode.
Izraelski ministar odbrane Israel Katz zapretio je da će svaki budući vrhovni vođa Irana biti „meta za eliminaciju“ ukoliko nastavi politiku neprijateljstva prema Izraelu i SAD.
Ambasadorka Izraela u Beogradu Avivit Bar-Ilan izjavila je da će Izrael i SAD nastaviti operacije protiv Irana „koliko god bude potrebno“.
Iran: Rakete ka američkim i izraelskim ciljevima
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je lansirala oko 40 raketa u okviru 17. talasa operacije „Iskreno obećanje 4“, usmerenih ka američkim i „cionističkim“ ciljevima.
IRGC je takođe saopštila da ima „potpunu kontrolu“ nad Ormuskim moreuzom, strateški ključnim moreuzom za globalni transport nafte i gasa, uz upozorenje da svaki brod koji pokuša da prođe rizikuje oštećenja od raketa ili dronova.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči optužio je američkog predsednika Donalda Trampa da je „uništio pregovore bombardovanjem“ i da je nuklearne razgovore tretirao kao „posao s nekretninama“.
Sahrana Hamneija i politička neizvesnost u Iranu
U Teheranu danas počinje trodnevna komemoracija za vrhovnog vođu Ali Hamenija
Iranski ambasador u Srbiji Mohamed Sadek Fazli izjavio je da novi vrhovni vođa još nije izabran i da zemljom trenutno upravlja privremeni savet, u skladu sa ustavom. Negirao je medijske navode da je Modžtaba Hamneji već izabran.
Izraelski zvaničnici, međutim, poručuju da će svaka nova figura na čelu Irana biti legitimna meta ukoliko nastavi dosadašnju politiku.
Liban: Nastavak borbi i civilne žrtve
Izraelski napad na četvorospratnu stambenu zgradu u Balbeku usmrtio je najmanje četiri osobe, dok je šest ranjeno. Spasilačke ekipe pokušavaju da izvuku zatrpane porodice iz ruševina.
Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da je od početka najnovije eskalacije poginulo najmanje 50 ljudi, dok je 335 ranjeno.
Snažne eksplozije odjekivale su i u Bejrutu. Pogođen je hotel u naselju Hazmieh, van tradicionalnih uporišta Hezbolaha u južnim predgrađima.
Sukob je eskalirao nakon što je Hezbolah lansirao dronove i rakete ka Izraelu. Od tada Izrael izvodi talase vazdušnih udara širom Libana i raspoređuje trupe na jugu zemlje, dok hiljade stanovnika napušta pogranična područja nakon naređenja za evakuaciju.
Saudijska Arabija i region: Presretanja raketa i dronova
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su presretnute dve krstareće rakete južno od Rijada, kao i devet dronova. Nije navedeno odakle su lansirani.
Francuska je rasporedila borbene avione Rafale iznad vazdušnog prostora Ujedinjenih Arapskih Emirata radi zaštite svojih vojnih baza.
Evakuacije stranih državljana
Evakuacije državljana evropskih zemalja se intenziviraju.
Francuska organizuje više letova iz UAE i Egipta radi evakuacije svojih državljana iz Izraela. U regionu se nalazi oko 400.000 Francuza.
Velika Britanija organizovala je komercijalni let iz Omana za evakuaciju svojih građana, dok britanske vlasti navode da se u zemljama Persijskog zaliva nalazi oko 300.000 britanskih državljana.
Srbija je organizovala evakuacione letove: Avion Er Srbije sa 67 putnika iz Šarm el Šeika sleteo je noćas u Beograd. Jutros je sleteo i avion Flaj Dubaija sa 166 putnika, uglavnom srpskih državljana, koji su prethodno čekali 12 sati na aerodromu u Dubaiju.
Kosovske vlasti navode da su speme za evakuaciju.
Na jednom od letova bili su i državljani BiH, Severne Makedonije, Hrvatske i Crne Gore.
Španija protiv uključivanja u rat
Španski premijer Pedro Sánchez poručio je da je stav njegove vlade „ne ratu“, odbijajući pritiske Vašingtona u vezi sa korišćenjem zajedničkih vojnih baza za napade na Iran.
On je reagovao na kritike predsednika SAD Donalda Trampa, koji je Madrid nazvao „lošim saveznikom“ i zapretio prekidom trgovinskih odnosa.
„Nećemo biti saučesnici u nečemu što je štetno za svet i suprotno našim vrednostima“, poručio je Sančez.
Masovno zatvaranje američkih ambasada juče
Tokom jučerašnjeg dana sukob Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom dodatno je eskalirao, uz intenzivne vojne operacije, diplomatska povlačenja bez presedana i rastuću humanitarnu krizu širom Bliskog istoka.
Stejt department je zatvorio ili ispraznio veliki broj američkih ambasada na Bliskom istoku, što predstavlja najveće diplomatsko povlačenje Vašingtona od rata u Iraku 2003. godine.
Samo u toku jučerašnjeg dana zatvoreno je više ambasada i najmanje jedan konzulat. Naređen je odlazak osoblja i porodica iz najmanje šest zemalja. Amerikanci u 14 zemalja pozvani su da odmah napuste region. Ambasade u Jordanu, Kuvajtu, Libanu i Saudijskoj Arabiji zatvorene su za javnost. Konzulat u Karačiju potpuno je obustavio rad. Američka ambasada u Rijadu napadnuta je dronom i pretrpela je oštećenja, ali nije bilo povređenih.
Uprkos zatvaranjima i masovnim otkazivanjima letova, više od 9.000 Amerikanaca vratilo se u SAD od vikenda. Evakuacije su organizovane čarter letovima iz Jordana, Saudijske Arabije i UAE, kao i kopnenim rutama.
Vanredno smanjenje broja osoblja otežalo je pružanje konzularne pomoći i diplomatske kontakte sa partnerima poput Bahreina, Jordana, Kuvajta, Libana, Pakistana, Katara i Saudijske Arabije.
U nastavku dajemo pregled jučerašnjih dešavanja
Intenzivirani vazduši udari na Iran
Izraelske odbrambene snage saopštile su da su izvele istovremene precizne udare na vojne ciljeve u Teheranu i Bejrutu. Napadnut je i kompleks Skupštine eksperata u Komu – telo nadležno za izbor novog vrhovnog vođe Irana.
Prema navodima američke Centralne komande (CENTCOM), od početka operacije pogođeno je više od 1.700 ciljeva, uključujući komandne objekte Korpus islamske revolucionarne garde, sisteme protivvazdušne odbrane, lansirne položaje i vojne aerodrome.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je SAD i Izrael za ratne zločine, tvrdeći da je gađana civilna infrastruktura, uključujući školu u kojoj je, prema njihovim tvrdnjama, poginulo više od 160 učenica, kao i bolnica u Teheranu.
Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da je nuklearni objekat Natanc oštećen, ali da se ne očekuju radiološke posledice.
Borbe se šire na Liban i Irak
Izrael je upozorio stanovnike južnog Libana na hitnu evakuaciju, navodeći da će gađati infrastrukturu Hezbolaha. Prema podacima UNHCR-a, najmanje 30.000 ljudi je raseljeno.
Libanska vojska povukla se sa više položaja na jugu zemlje.
Iranska Revolucionarna garda izvela je napade na, kako je navela, „kontra-revolucionarne grupe“ u Kurdistanu u Iraku.
Napadi dronovima u regionu
Američki konzulat u Dubaiju pogođen je dronom, što je izazvalo požar koji je kasnije ugašen bez povređenih.
Dron je pogodio i rezervoar za gorivo u luci Dukm u Omanu.
U Saudijskoj Arabiji izdato je upozorenje o neposrednim raketnim i napadima dronovima u Dahranu, dok su UAE saopštile da su od subote presrele 172 rakete i 755 dronova, uz tri poginule osobe i 68 lakše povređenih.
Ruski tanker za tečni prirodni gas „Arktik Metagaz“, koji je pod sankcijama SAD i Velike Britanije, zapalio se u Sredozemnom moru u blizini Malte. Sumnja se da je pogođen dronom, ali za sada nema zvanične potvrde.
Političke poruke i pretnje
Donald Tramp poručio je da je „prekasno“ za pregovore sa Iranom i zapretio prekidom trgovine sa Španijom, ocenjujući da je ta zemlja „užasan saveznik“.
Kina je pozvala na hitan prekid sukoba, dok je Francuska poručila da je spremna da brani svoje partnere u regionu.
Stručnjaci za međunarodno pravo ocenjuju da je opravdanje napada na Iran po osnovu „neposredne pretnje“ pravno sporno.
Novi vođa?
Nakon ubistva Ali Hamnei, mediji su preneli da je za novog vrhovnog vođu kandidovan njegov sin, Modžtaba Hamnei.
Iranska Skupština eksperata sastajala se virtuelno, nakon što su njeni objekti pogođeni u napadima.
Iran je zatražio hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i zabranio izvoz hrane i poljoprivrednih proizvoda kako bi obezbedio snabdevanje stanovništva.
