Pomen je služio paroh orahovački jerej Milan Stanojević, u prisustvu učenika, nastavnika, direktora i drugih radnika OŠ “Dositej Obradović” i Gimnazije Orahovac, kao i meštana Orahovca.
Sveštenik je po završetku pomena održao besedu u kojoj je zamolio nastavnike i učitelje da današnji dan posvete priči o sećanju na Martovski pogrom.
“Zamolio bih učitelje, nastavnike, profesore, da današnji dan posvete predavanju, govoru i priči, šta se desilo na današnji dan. Većina ove dece nije bila rođena tad, pa neka se prenese na njih, što od roditelja, što od profesora i nastavnika. Da naša deca ne zaborave”, poručio je otac Milan u besedi.
On je govorio o žrtvi koju su preci podnosili zarad opstanka na svojim ognjištima, setivši se i žrtava orahovačkog kraja iz poslednjeg rata, kao i o ponovnom ustajanju nakon stradanja, zahvaljujući Majci Božijoj i samom Gospodu.
“Ali opet smo ustali. Ustali smo uz pomoć Majke Božije i Gospoda Isusa Hrista. Da se ne predamo. Da uzmemo krst svoj i pođemo za Hristom. Pozvani smo da stradamo. Pozvani smo da svedočimo Hrista Živog. To su radili naši preci, to su radili i naši preminuli i mučno ubijeni na današnji dan. To su radili i naši Orahovčani, Zočištani, ljudi iz Opteruše, iz Retimlja. Da ne zaboravimo njih, da su svedočili živoga Boga. Da li ćemo i mi biti spremni, to sami Gospod zna i Majka Božija. Neka im bude večni spomen, da ih Gospod smesti u naselja pravednih, tamo gde je večno blaženstvo. Bog dušu da im oprosti!”, kazao je paroh orahovački.
17. mart u Orahovcu
17. marta 2004. u Orahovcu je cela jedna ulica od dvadesetak kuća, koja je razdvajala gornji i donji deo grada, demolirana. Prebijen je bračni par Grković koji nije hteo da napusti svoj dom. Takođe je zapaljen konak u dvorištu crkve svete Nedelje u Brnjači kod Orahovca. Na svu sreću niko nije poginuo ali su traume ostale prisutne i dan danas među meštanima gornjeg dela Orahovca.
