Američki ministar odbrane Pete Hegset naredio je povlačenje oko 5.000 američkih vojnika iz Nemačke. Očekuje se da će povlačenje biti završeno u narednih šest do dvanaest meseci, saopštio je portparol Pentagona, preneo je danas Dojče vele.
Ova odluka, kako je još saopšteno, dolazi nakon temeljite revizije prisustva američkih trupa u Evropi. U njoj su, pojašnjeno je, uzeti u obzir zahtevi u području razmeštaja, kao i lokalni uslovi.
Donald Tramp je pak nedavno najavio da razmatra odgovarajući korak u tom smeru. Pre toga je uputio oštre kritike na račun nemačkog kancelara Fridriha Merza zbog njegovih kritičkih komentara o američkoj ofanzivi protiv Irana.
Trenutno u Nemačkoj stacionirano oko 39.000 američkih vojnika
Već decenijama u Evropi postoje desetine velikih američkih vojnih baza. One su od ogromnog značaja u globalnim operacijama SAD-a – na primer, na Bliskom istoku: u njima su stacionirane trupe, oružje, brodovi i avioni.
Iz tih baza se upravlja dronovima i u njima se zbrinjavaju ranjeni vojnici. U Nemačkoj je smeštena i Američka komanda za Evropu (EUCOM) u Štutgartu i vazdušna baza Ramštajn u Rajnland-Pfalcu, koja služi kao čvorište američkih vazdušnih snaga.
Prema podacima američke vojske od sredine aprila, u Evropi je trenutno stacionirano oko 86.000 vojnika – od kojih je otprilike 39.000 u Nemačkoj. Ovaj broj se redovno menja, delom zbog rotacija i vojnih vežbi.
Tramp i ranije pretio povlačenjem američkih trupa
Krajem prošle godine, američki Kongres je usvojio sigurnosni mehanizam: Ukupan broj trupa trajno stacioniranih vojnika pod jurisdikcijom Evropske komande ne sme pasti ispod 76.000 duže od 45 dana. Nakon toga, morale bi uslediti određene procedure kako bi se pokrenulo smanjenje.
Tramp je još tokom svog prvog mandata (2017.- 2021.) pretio smanjenjem kontingenta trupa u Nemačkoj. U to vreme, nekoliko meseci pre odlaska iz Bele kuće, najavio je svoju nameru da povuče 12.000 od otprilike 35.000 američkih vojnika koji su tada bili stacionirani u Nemačkoj. Nekoliko hiljada njih trebalo je biti premešteno unutar Evrope, dok su se drugi trebali vratiti u SAD.
Tramp je u to vreme opisao plan kao kaznenu meru za ono što je smatrao nedovoljnim nemačkim izdvajanjima za vojsku. Njegov naslednik, Džo Bajden, zaustavio je te planove nakon preuzimanja predsedničke dužnosti.
Tokom svog drugog mandata, Tramp je u početku Nemačkoj ulivao nadu da će broj američkih vojnika stacioniranih tamo ostati na dosadašnjem nivou. Tokom posete Merza Vašingtonu prošlog leta, on je na pitanje novinarke odgovorio da ako Nemačka želi američke vojnike tamo, on je spreman to dozvoliti. „Da, učinićemo to. To nije problem“, izjavio je tada Tramp.
Tek u martu, prema rečima nemačkog kancelara, Tramp ga je uverio tokom još jedne posete Vašingtonu da SAD nameravaju da zadrže prisustvo svojih vojnika u Nemačkoj. „To su dobre vesti, ali nisam očekivao da će biti drugačije“, rekao je predsednik CDU-a nakon sastanka s Trampom.
Pogoršan odnos između Trampa i Merza
Kancelar i američki predsednik su mesecima održavali prilično dobar odnos – ali u vezi s ratom u Iranu, Merz je nedavno javno zauzeo kritički ton. Tokom diskusije sa studentima u regiji Zauerland početkom ove nedelje, rekao je da SAD ne mogu brzo okončati rat, „jer su Iranci očigledno jači nego što se mislilo, a Amerikanci očigledno nemaju dovoljno uverljivu strategiju u pregovorima.“
Tramp je nakon toga lično napao Merza: „On nema pojma o čemu priča!“, napisao je u utorak na svom profilu na mreži Truth Social.
„Nije ni čudo“, kako je još napisao, što „Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski tako i u drugim aspektima!“ Optužio je Merza da je saglasan sa iranskim posedovanjem nuklearnog oružja.
Kancelar je u sredu negirao da je njegov odnos s Trampom dostigao novi minimum: „Lični odnos između američkog predsednika i mene je – bar iz moje perspektive – nepromenjen i dobar“, rekao je. „Još uvek vodimo dobre razgovore jedan s drugim.“
