Kako navode mladi uzrasta od 16 do 28 godina, poslovi koji se zasnivaju na praktičnim veštinama i stručnosti teže mogu biti zamenjeni, dok su digitalne profesije izloženije promenama.
Istovremeno, više od polovine ispitanika izražava zabrinutost da bi veštačka inteligencija mogla negativno uticati na ljude – učiniti ih manje inteligentnim, izolovanijim i sličnijim jedni drugima. Kao najveći rizik, osim gubitka radnih mesta, navodi se i „propadanje ljudskog bića“, odnosno slabljenje kritičkog razmišljanja, kreativnosti i individualnosti.
U Srbiji, prema rezultatima istraživanja, gotovo 80 odsto mladih koristi AI kao deo svakodnevice, dok je skoro polovina koristi svakodnevno. Ipak, poverenje u informacije koje pružaju AI alati ostaje ograničeno – samo trećina ispitanika im u potpunosti veruje, dok ostali informacije dodatno proveravaju.
Podaci pokazuju i da je u Srbiji izraženija zabrinutost zbog posledica razvoja veštačke inteligencije u odnosu na region. Čak 58 odsto ispitanika brine zbog zamagljene granice između stvarnog i AI-generisanog sadržaja, dok 51 odsto strahuje od gubitka radnih mesta.
Među čestim brigama su i smanjenje ljudskog kontakta i empatije, kao i potencijalni negativni efekti na mentalno zdravlje.
Istraživanje „Alat, igračka ili trojanski konj? Pogled Generacije Z na AI“ sproveli su McCann Beograd i UM Beograd, a obuhvatilo je sedam tržišta u regionu.
