Ustavni sud Kosova ocenio je da presuda protiv Zorana Đokića nije u suprotnosti sa Ustavom Kosova – saopšteno je iz ovog suda.
Sud je utvrdio da presuda Vrhovnog suda od 5. februara 2022. godine, Apelacionog suda od 12. oktobra 2021. godine i presuda Osnovnog suda od 11. februara 2021. godine, nisu u suprotnosti sa stavovima 1, 2. i 4. člana 31. (Pravo na pravično i nepristrasno suđenje) Ustava Kosova i članom 6 (3) (a), (b) i (d) (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima – navodi se u saopštenju suda.
Podsetimo, Zoran Đokić iz Peći, uhapšen je 2019. godine, na prelazu Jarinje, a na teret su mu stavljene optužbe za ratni zločin. Osuđen je na 12 godina zatvora.
Nakon što ga je Osnovni sud u Prištini proglasio krivim, usledila je žalba Apelacionom sudu protiv ove presude, a zbog „bitnih povreda odredaba krivičnog postupka“, „pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja“ i „povrede krivičnog zakona i odluke o kazni“.
Žalba se ticala i proširenja optužnice i svedoka, uz zahtev da Đokić bude oslobođen optužbe.
Apelacioni i Vrhovni sud su, međutim, potvrdili presudu Osnovnog suda.
Iz Ustavnog suda preciziraju i na šta se Đokić žalio ovom sudu.
On je naveo da je došlo do povrede člana na pravično i nepristrasno suđenje Ustava, navodeći da mu tužilaštvo i redovni sudovi nisu dali mogućnost da se izjasni o izmenjenoj i proširenoj optužnici protiv njega; da su istražne radnje, odnosno saslušanje svedoka, oštećenih strana i identifikacija podnosioca zahteva, sprovedene bez prisustva branioca; da se predlog koji se odnosi na nove svedoke može prihvatiti samo ako predloženi svedoci nisu bili poznati u vreme drugog početnog saslušanja i da redovni sudovi nisu saslušali svedoke koji bi svedočili u korist podnosioca zahteva ili bi njihov iskaz u najmanju ruku bio neutralan“.
Ustavni sud je, međutim, ocenio da je tužilac „blagovremeno“ obavestio branioca podnosioca zahteva o proširenju optužnice.
Tvrde iz ovog suda i da proširenjem optužnice nije izmenjena kvalifikacija krivičnog dela i uloga podnosioca zahteva u izvršenju krivičnog dela, te da su redovni sudovi, kako dalje navode – „objasnili da su se svedoci suočili sa podnosiocem zahteva i/ili njegovom odbranom i da su identifikovali da je isti bio prisutan u određenim situacijama kada su počinjena krivična dela“.
Iz Ustavnog suda dalje tvrde i da redovni sudovi „nisu podnosiocu zahteva uskratili pravo na predlaganje novih svedoka“, da su saslušali i svedoke u korist podnosioca zahteva, dok „težina koja se daje iskazima tih svedoka predstavlja stvar nadležnosti i delokruga rada redovnih sudova“.
