Politički analitičar Ognjen Gogić smatra da je od Briselskog sporazuma, koji je pre 10 godina viđen kao prekretnica u srpsko-albanskim odnosima, ostala samo ljuštura. Mišljenja je, da će se pokazati da nikada nije postojala stvarna namera da se ostvari formiranje Zajednice srpskih opština.
U aprilu ove godine navršeno je punih 10 godine od potpisivanja Briselskog sporazuma koji je zaključen u Briselu pod pokroviteljstvom Evropske unije. Pregovore su vodili tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Kosova Hašim Tači uz posredovanje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton.
Politički analitičar Ognjen Gogić kaže da je mišljenja da je o Briselskom sporazumu iz 2013. godine sada verovatno prevaziđeno i govoriti.
„U vreme kada je prihvaćen, on jeste predstavljao prekretnicu u srpsko-albanskim odnosima i to ne samo zbog toga što je bio prihvaćen, već i u velikoj meri sproveden. Međutim, tokom poslednje dve godine na severu Kosova je nastupila nova realnost koja je poništila sve tekovine Briselskog sporazuma, tako da se iz današnje perspektive može govoriti samo o tome šta je on nekada predstavljao”, smatra Gogić.
Napominje da je srž Briselskog sporazuma bila integracija severa Kosova u jedinstven kosovski administrativni sistem, kao i da su pre Briselskog sporazuma, na severu Kosova delovale srpske opštine, policija, civilna zaštita i pravosuđe.
„Prihvatanjem i primenom sporazuma, ove strukture su bile rasformirane, a Srbi na severu Kosova su ušli u kosovski sistem kroz nove opštine koje su bile formirane, kao i kroz uključivanje u kosovsku policiju i pravosuđe. Integracija severa je trebalo da bude olakšana formiranjem Zajednice srpskih opština koje je trebalo da omogući da se Srbi na severu povežu sa Srbima južno od Ibra. Taj deo nikada nije bio ostvaren. Dok je sporazumom, aranžman postignut Briselskih sporazumom obezbedio je stabilnost na severu Kosova i generalno dao podsticaj razvijanju saradnje između Srba i Albanaca u različitim sferama, ističe u razgovoru za Radio Goraždevac Ognjen Gogić.
Prema rečima sagovornika, sprovođenje Briselskog sporazuma bilo je prilično odmaklo u delovima koji su se odnosili na integraciju opština, policije i pravosuđa, kao i na telekomunikaciju, a da je napredak u oblasti energetike u manjoj meri bio ostvaren.
“Kada je reč o Zajednici srpskih opština, nikada nisu učinjeni ni početni koraci ka njenom formiranju. Međutim, stvar se drastično promenila tokom poslednje dve godine. Od Briselskog sporazuma je ostala samo ljuštura. Tehnički posmatrano, sve te institucije koje je Briselski sporazum utemeljio i dalje postoje, samo što Srbi više ne učestvuju u njihovom radu”, ističe on.
Formiranje Zajednice, smatra Gogić bilo je dogovoreno Briselskim sporazum “ali, kako će se pokazati, nikada nije postojala stvarna namera da se to ostvari. Za formiranje Zajednice nikada nisu iskreno bili zainteresovani ni Beograd ni Priština”.
“Beograd je pristao da se srpske institucije rasformiraju na severu, a u zamenu je dobijena Zajednica. Kasnije tokom pregovora, Beograd je koristio pitanje Zajednice da bi odbacivao nove sporazume. Pozicija Beograda je bila da se nijedan novi sporazum ne može prihvatiti dok se ne ispune sve prethodno preuzete obaveze, što se prvenstveno odnosilo na Zajednicu. U suštini, Beograd nije zainteresovan da se formira Zajednica iz dva razloga. Kada bi se formirala Zajednica od Beograda bi se tražilo da ugasi srpske zdravstvene i obrazovne ustanove koje postoje na Kosovu i da prihvati da se one integrišu u kosovski sistem. Osim toga, povećao bi se pritisak na Beograd da prizna Kosovo budući da bi formiranjem Zajednice bio ispunjen glavni zahtev srpske strane”, smatra Gogić.
Sa druge strane, politički analitičar smatra da Priština ne želi da formira Zajednicu jer to vidi kao veliki ustupak koji bi osnažio politički položaj srpske zajednice na Kosovu.
“Ako bi na to i pristala, Priština bi to učinila jedino u zamenu sa eksplicitno priznanje Kosova od strane Srbije. Priština ne želi da odigra tu kartu prerano jer onda ne bi imala drugi adut da ponudi Beogradu u zamenu za priznanje”, ističe Gogić.
Početkom decembra je iz Evropske unije, koja posreduje dijalogom Beograda i Prištine saopšteno da su Elektrosever i KEDS potpisali komercijalni ugovor o energetici. Gogić potpisivanje ovog ugovora vidi kao jedan od koraka predviđenih Mapom puta za primenu sporazuma o energetici iz juna 2022. godine.
“On znači da je otkočena primena te Mape puta. Da li se odgovorilo na pitanje šta odredbe ugovora konkretno znače, posebno za potrošače, bilo bi potrebno analizirati sam dokument. Međutim, na širem planu, to je znak da se konačno nastavlja sa primenom Energetskih sporazuma koji su postignuti još 2013. i 2015. godine. Koliko će to brzo dovesti do naplate struje na severu Kosova, za šta je javnost najviše zainteresovana, ostaje da se vidi u mesecima koji dolaze”, zaključuje politički analitičar Ognjen Gogić.
