„Crkva je ustanovila ovaj post od davnih vremena i nazvala ga Petrovskim ili Apostolskim postom, jer je u periodu pred Petrovdan. On je promenljive dužine pošto zavisi od samog Vaskrsa, kada je bio Vaskrs, i onda se period posta proteže nekad i šest sedmica, a nekada i samo par dana,“ započeo je razgovor iguman Stefan.
Iako ovaj post važi za blaži, ipak ima svoju duhovnu težinu i smisao.
„U principu ovog posta je sreda i petak na vodi, a ostalo se dozvoljava i na ulju i riba. Smatra se u blage postove sa ublaženjem kao i Božićni post. Crkva Božija ustanovila ga je u slavu i čast Svetih Apostola, vremenom, iako on nije samog početaka Crkve, kada je Gospod u svom četrdesetodnevnom postu u pustinji postio i uveo nama. Ali institucija posta postoji, kao što svaki pravoslavni hrišćanin zna da imamo četiri velika posta i naravno sredu i petak koje držimo i postimo, “ istakao je otac Stefan.
Prema njegovim rečima, post nikada ne sme biti samo dijeta, već prvenstveno duhovni podvig.
„Koliko ovaj post treba da bude strog, opet zavisi od sveštenika, duhovnika i stanja svakog čoveka. Da li je početnik, da li je godinama u postu, bolestan, koliko je iskusan u postu pa neka svako konsultuje svog sveštenika ili duhovnika“, rekao je on.
Kada je reč o pričešću, otac Stefan podseća da se ono ne vezuje isključivo za početak i kraj posta.
„Narod je običavao da posti prvu sedmicu na vodi, pa se posle pričešćivao posle prve sedmice i možda na kraju. Ali mi smatramo da ljudi treba češće da se pričešćuju, pogotovo kada već poste hranom. Ipak, potrebno je da se ljudi više spremaju da poste i duhovno, jer post i molitva su nerazdvojivi u našem životu i u rukama našim kao pravoslavno oružje protiv svakog iskušenja, muke i nevolje i mi moramo da ustanemo na sebe i postom i molitvom jer se rod zlih duhova izgoni samo postom i molitvom, što Gospod i svedoči u Svetom pismu“ naglasio je iguman.
Posebno upozorava da nije dovoljno samo da čovek kaže za sebe da je dobar i da zbog toga nalazi razlog da ne posti.
„Onaj koji ne posti, smatra da to nije bitno, seče sebi jedno krilo. Kaže: ‘Ja se molim, ne moram da postim, dobar sam čovek’. To neka rasudi njegov sveštenik i duhovnik kad bude otišao na ispovest – da li se kaje, da li je i koliko je grešan,“ poručio je otac Stefan.
O svetom pričešću on kaže da ono treba da bude rezultat duhovne pripreme a ne samo formalnog posta.
„Sada se ljudi češće pričešćiju, neki svake sedmice, praznikom, neki malo ređe, a opet zavisi od duhovnog stanja i pripreme. Najvažnije je da se pripremamo u duhu za pričest. Da smo predani u kućnim molitvama svojim, koje ili sami čitajući, ili tražeći blagoslov od svog sveštenika ili duhovnika koju količinu čitamo i kako se pripremamo, koliko često se ispovedamo, koliko se kajemo… to je i najvažnije a ne samo koliko dana smo postili na vodi a ostalo ništa nismo držali“, kazao je on i dodao:
„I od dužine posta zavisi da li imamo prilike da se pričestimo više puta. Evo u ovom postu na primer, prva sedmica, pa ide Ivanjdan, pa Vidovdan, pa Petrovdan i kako ko bude imao mogućnosti, revnosti i želje i ljubavi da se žrtvuje za Hrista i svoje bližnje,“ zaključio je iguman Stefan deo razgovora o postu.
Iguman je u razgovoru sa Oliverom govorio još i o značaju Vidovdana za srpski narod, o manastiru Zočište, čudima svetih Vrača Kozme i Damjana i slavi manastira koja se približava (14. jul).
Druge delove razgovora kao i ceo intervju sa igumanom manastira Zočište moći ćete da pročitate na našem portalu u narednim danima.
