Po dolasku u Veliku Hoču iskoristili smo priliku da sa Boškom Milovanovićem razgovaramo o muzičko-poetskim nastupima, o njegovom stavu prema ovom inovativnom tipu performansa, poeziji, muzici i duhovnosti.
Na početku je kazao da se ovde oseća kao u svojoj kući:
„Ja sam u svojoj kući danas. Kosovo i Metohija je neotuđivi deo moga bića. Vrlo često kada gostujem u nekim emisijama ja govorim da sam rođenjem Kraljevčanin ali sam opredeljenjem Kosovac odnosno više sam Metohijac. Ja ovde prepoznajem pretke, prepoznajem kulturu, tradiciju, veru, duhovnost moga naroda, iskonski i uvek se identifikujem sa Metohijom”, ističe Boško.
Pošto je redovni profesor na Učiteljskom fakultetu u Leposaviću, a sa suprugom i dve ćerke živi u Kraljevu, Boško je rekao da živi na relaciji Kraljevo, cela Srbija i Evropa.
„Ja živim na relaciji, Kraljevo, cela Srbija i Evropa. Ja sam osam godina intenzivno nastupao sa ovim svojim programom. U pitanju je muzičko poetsko veče. Ljudi me često zovu i da govorim besede, držim predavanja po pozivu i vrlo se ado odazivam, zato što moj život ne ispunjava nikakav drugi sadržaj“.
Njegova ljubav su poezija, književnost, duhovnost, crkva i porodica.
„Sve ostalo zauzima neko drugo mesto i onda u tom primatu ja se srećem sa velikim brojem ljudi. Kroz ovaj format muzičko poetske večeri, govorimo poeziju uz te svetske klasike džeza, filmske muzike, domaćeg melosa, melosa Metohije, stare Srbije, pevamo pesme evrgrina. Govorimo poeziju na najlepše teme. Teme ljubavi, porodice, crkve, Boga, običaja, rađanja, o hidronimima, rekama. Naš program je toliko bogat da mogu mnogi da dođu različitog uzrasta i da uživaju“, ispričao je.
Boško je rekao da je ključna intencija svakog čoveka duhovnost, a smisao oboženje:
„Ključna intencija svakog čoveka je duhovnost, sve drugo je nižeg reda u našem životu. Emocije su podređene duhovnosti. Ako nam je duhovnost na prvom mestu nama je smisao oboženje. To oboženje je dato kroz razne ciljeve i ne pucamo svi na istu metu, ali idući ka Bogu, Bog je dao različite puteve svakom čoveku pa kroz te darove koje nosi. Neko kroz književnost, neko kroz duborez, neko kroz ikonografiju. Prosto čovek po svom afinitetu može da radi sve druge poslove ali uvek treba da bude usmereno sve na oboženje. To je smisao. A šta će književnost da da čoveku nego lepotu, radost”, kazao je umetnik i dodao
“Likove koje sretnete kod Puškina, kod Tolstoja, kod Janka Veselinovića, kod Laze Lazarevića vi sretnete u svakodnevnom životu, nastupajući, posle tog nastupa, posle izvedenog koncerta. Dođu, kažu svoje doživljaje, svoje sudbine. Mi smo negde i sakupljači ljudskih sudbina”, poručio je.
U okviru turneje koju je organizovala Kancelarija za KiM po Kosovu, Boško i Adem su nastupali u Ranilugu i Pasjanu, a posle Velike Hoče priredili su nastup publici u Štrpcu. Boško se posebno zahvalio Mileni Parlić, koja ga je poslala u Hoču.
„Kada sam planirao nastupe na Kosovu i Metohiji, Milena mi je rekla ‘Molim te da ideš u Veliku Hoču, volela bih da taj narod tamo čuje to što ti radiš’. Pošto je Milena zadužena za kulturu nije mogla ništa lepše da mi učini nego da me pošalje u Veliku Hoču. Ja sam ovde zaista kao u svojoj kući“.
I Adem Mehmedović nije krio radost što je u Velikoj Hoči a to je njegov, kako je rekao drugi dolazak na Kosovo.
„Sa Boškom sam nastupao pre dve nedelje u Pasjanu i Ranilugu. Ovo mi je drugi put na Kosovu a prvi put u Velikoj Hoči gde mi se mnogo sviđa. Ovde mi se pogotovo sviđa priroda. Ja sam konektovan sa prirodom, sa životinjama, video sam par preslatkih kuca i krenuo sam da ih mazim. A što se tiče prirode vazduh je čist i meni to prija, a drugo osećam da je produhovljeno i sva ova mesta koja smo bili“, započeo je priču Adam.
„Volim ovakva mesta, ja koji sam proputovao svet i iz nekih urbanih sredina gde je samo beton i smog i zagađenost ovde kad dođem se osećam predivno i moje izvođenje na klaviru klasične muzike, džeza ili ovih pesama koje ja i Boško radimo su na nekom višem nivou jer sam konektovan sa okruženjem gde nastupam i vrlo rado ću opet doći“, istakao je Mehmedović.
Adem je u Novom Pazaru završio dve godine srednje škole, a onda nastavio u Kragujevcu pa je ubrzo pozvan na Novosadsku akademiju gde je završio osnovne i master studije i radio kao asistent na Katedri za klavir kao najmlađi u istoriji te ustanove. Nakon toga je otišao u Salczburg u Austriju gde je završio jedan master, nakon toga u Kinu na još jedan master, i onda je bio primljen na američki Berkli koledž i onda je otišo i završio tamo.
On je otkrio svoju želju da radi u nekoj muzičkoj školi na Kosovu, možda u Stanišoru.
„To bi me jako oplemenilo i dalo bi mi i slobodu i neku bazu da nastavim dalje sa svojom karijerom a i da prenesem znanje na decu. D ih uputim na neki put i kao mlade umetnike i kao pijaniste i kompozitore“.
O programu sa Boškom, kaže da je specifičan i da to ne može svako da radi.
„U repertoaru je prisutan i Šopen i Šestakovič, i Prokofjev i List, i Stravinski, i džez i džez standard i sevdah i Čolić, i Arsen Dedić i Oliver Dragojević i poezija. Sve nekako isceđeni biseri iz svih tih žanrova. Mi oćemo da gradimo takav neki stil jer znam da sve naše generacije, i moje i starije i mlađe vole tu muziku i baš uživaju u našim nastupima i radujem se svakom sledećem susretu“, istakao je.
Ovaj događaj je samo jedan u nizu kulturno-umetničkih koji se organizuju u Velikoj Hoči ovog leta, a svi umetnici koji se pojave pred meštanima ovog mesta ističu da im je posebna čast i zadovoljstvo da nastupaju baš u ovom selu.
