Američki diplomata Kovi, koji je 1999-2000 bio zamenik šefa Unmika, juče je tvrdio da Tači nije imao komandu i kontrolu nad OVK, te da su zločini nad Srbima i drugim manjinama na Kosovu bili “individualni” i akti “osvete” u “bezakonju”, a ne posledica “politike” albanskog vođstva.
U današnjem unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Vega Iodiče predočila je Koviju da je i sam, u svojoj knjizi objavljenoj 2005, napisao da je u vreme dolaska Kfora na Kosovo, u junu 1999, bilo “ubijano skoro 100 osoba nedeljno, većinom Srba, kao i onih koji su proglašeni za kolaboracioniste”.
Kako je tužiteljka citirala, Kovi je tada napisao i da “ekstremisti iz OVK žele da proteraju Srbe primenjujući teror”.
“To je bio sveopšti utisak, o tome smo videli izveštaje”, kazao je svedok u sudnici.
Kovi je “opštepoznatim” nazvao i nalaz iz izveštaja Stejt departmenta da su 1998. “elementi iz OVK” ubijali, otimali, pritvarali i mučili “policajce, civile i Albance koji su bili lojalni srpskim vlastima”.
Osvrćući se na Kovijevu tvrdnju da Tači “nije bio borac” i da je njegov odnos sa OVK bio “krhak”, tužiteljka Jodiče pitala je svedoka da li su mu poznati “propisi i naređenja” OVK i zna li ko su bili osnivači te paravojske, a svedok je odgovorio da to ne zna.
Isti odgovor, Kovi je dao i na pitanje da li zna da je Tači, zajedno sa drugooptuženim Kadrijem Veseljijem, na Kosovo doneo “sedam ručnih bacača” za napad OVK na više policijskih stanica na Kosovu u septembru 1997.
Svedok je rekao da nije znao ni da je OVK u leto 1998. zauzela površinski kop Belaćevac kod Obilića i da je Tači bio na licu mesta, što se videlo i na snimku prikazanom u sudnici.
Po optužnici, OVK je tada otela 10 srpskih radnika koje više niko nije video žive.
Kovi je izjavio i da nije imao podrobnija saznanja da je OVK zauzela Orahovac u julu 1998.
U optužnici piše da je OVK tada otela desetine srpskih civila od kojih je većinu ubila, a da je Tači, tokom napada, bio viđen u okolini.
Zastupnica optužbe predočila je Koviju i da je on sam u svojoj knjizi, objavljenoj 2005, Tačija ubrojio u “ključne ličnosti u OVK”, a svedok je to potvrdio, napominjući, medjutim, da “nije opisao njegovu ulogu”.
Tači i druge “ključne ličnosti” u OVK smatrale su dotadašnjeg vođu kosovskih Albanaca Ibrahima Rugovu “kolaboracionistom” sa srpskim vlastima, potvrdio je Kovi ono što je napisao u knjizi.
Prema optužnici protiv Tačija, žrtve zločina bili su Albanci i Romi koje je vrh OVK proglasio za saradnike srpskih vlasti, uključujući Rugovine pristalice.
Tačijevu presudnu ulogu u pregovorima o demilitarizaciji OVK, u junu 1999, zastupnica optužbe dokazivala je opisom iz knjige tadašnjeg komandanta Kfora Majka Džeksona.
Britanski general Džekson napisao je da je Tači tada na njega vikao da “niko ne može da se igra sa OVK” i da komandant Kfora “greši ako misli da može da nam naređuje i da će zažaliti”.
“To je novo za mene, nisam pročitao Džeksonovu knjigu. Tači je bio jedan od glasova u tim pregovorima”, prokomentarisao je Kovi.
Kovi nastavlja iskaz na suđenju Tačiju i saoptuženima Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za “kolaboracioniste”, Srbima i Romima u 42 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala “protivnicima”.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Sudjenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod medjunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.