„Ne bih rekao da nije uspeo izbor novog predsednika, već bih rekao da je istekao mandat starom predsedniku. Bar onako kako to tumače pravnici kada je u pitanju ono što piše u Ustavu, vezano za član 86“, rekao je Rašić za Radio Goraždevac, analizirajući situaciju koja je nastala nakon što Skupština nije izabrala novog predsednika Kosova.
Rašić otkriva da su pravne dileme oko ovog procesa duboke i da se njima bavio do kasno u noć, pokušavajući da odgonetne da li su ispunjeni uslovi za raspuštanje parlamenta.
„Pitanje je, pre svega, da li sada već bivša predsednica Osmani ima pravo da uradi tako nešto, odnosno da raspusti Skupštinu“, ističe on, dodajući da se prema proceduri od momenta isteka mandata ostavlja rok od 60 dana za izbor novog predsednika, nakon čega bi raspuštanje bilo automatsko.
Na pitanje ko će doneti konačni sud o tome da li je odluka predsednice bila legitimna, Rašić kaže da je to Ustavni sud.
„Mislim da je jedini instrument koji se uvek pokazao kao merodavan, a koji svi političari ne samo da treba nego i moraju da poštuju, odluka Ustavnog suda. Do sada ste i sami svedoci da je bilo različitih mišljenja i kritika, ali svaka odluka kada je doneta bila je ispoštovana, kao što će biti i ova“.
Iako su građani zasićeni stalnim izbornim procesima i vladama u tehničkom mandatu, Rašić poručuje da su on i njegova partija spremni za rad na terenu, bez obzira na umor. „Sinoć sam u glavi prolazio kroz razne ljude koje ponovo treba posetiti, videti i razgovarati sa njima. To je jednostavno tako – ako do izbora dođe, morate ponovo da izađete na njih“, naveo je on u intervjuu za Radio Goraždevac.
Ministar ipak ostavlja prostora za preokret, smatrajući da bi odluka suda mogla da poništi trenutni scenario.
„Moje skromno mišljenje je da ćemo se možda vratiti na početnu poziciju, tamo gde je inicijativa za izbor novog predsednika pokrenuta, ali nije završena, i da će se proces nastaviti“, zaključio je Rašić, napominjući da se politikom bavi punih 20 godina i da je uvek spreman da narodu predstavi praktične rezultate umesto praznih floskula.
Zakon o strancima: „Neće biti deportacija, ali moramo izaći iz pravnog vakuuma“
Jedna od tema koja je izazvala najviše uznemirenja među Srbima na Kosovu jeste primena Zakona o strancima. Činjenica da se ljudi rođeni na ovim prostorima suočavaju sa administracijom koja ih tretira kao strane državljane, za mnoge je signal za uzbunu.
Ministar Nenad Rašić, međutim, u intervjuu za Radio Goraždevac navodi da sam zakon nije diskriminatorski, već da je problem u njegovoj nagloj implementaciji.
„To je apsolutno sličan ili isti zakon kao zakoni koji se primenjuju u mnogim državama Evrope. Ono što je sporno jeste metodologija implementacije ili vremenski period njegove primene“, izjavio je Rašić, dodajući da je upravo on insistirao na odlaganju primene kako bi se izbeglo naglo nezadovoljstvo građana.
Na direktno pitanje o strahu naroda, ministar je bio kategoričan:
„Ne, neće biti deportacija. Razgovarao sam o tome i sa ambasadorom Evropske unije i ponudio svoju pomoć“.
Poseban problem, prema njegovim rečima predstavlja „institucionalni vakuum“ u kojem se nalaze prosveta i zdravstvo. Rašić objašnjava da službenici u kosovskoj administraciji često ne smeju da prihvate dokumenta na kojima piše „Republika Srbija“, jer bi time prekršili sopstvene zakone, što dovodi do apsurdnih situacija kod ostvarivanja osnovnih prava.
„Službenik ne sme da uzme tu dokumentaciju jer bi time prekršio zakon po kojem radi. Mi smo, na primer, za dečji dodatak pronašli model preko opštinskih potvrda, što je sličan princip kao kod verifikacije diploma. Ako odete samo sa diplomom, sistem je jednostavno ne vidi“, objasnio je ministar u intervjuu za Radio Goraždevac.
Govoreći o budućnosti srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema, Rašić je istakao da se o integraciji više ne postavlja pitanje „da li“, već „kada“, ali naglašava da još uvek ima vremena za kvalitetnu pripremu koja bi zaštitila radnike i korisnike tih usluga.
„Moje mišljenje je da moramo razmišljati unapred. Pre otprilike godinu i po dana, rečeno je da moramo biti spremni na određene promene jer druga strana trenutno ne prepoznaje te institucije. Naša uloga je da, dok još imamo vremena, pronađemo način da ih zaštitimo. Dobra priprema je pola obavljenog posla“, poručio je Rašić, uz napomenu da bi Srbi trebali „napamet da nauče“ Statut Zajednice srpskih opština jer je on predviđen da funkcioniše unutar kosovskog pravnog okvira.
Ministar je zaključio ovaj deo razgovora kritikom na račun političke trgovine između Beograda i Prištine, tvrdeći da se lokalni Srbi često bave samo posledicama tuđih dogovora.
„Nažalost, vrlo nas je malo normalnih srpskih domaćina u kosovskim institucijama koji pokušavaju da zaštite svoje ljude. Kada oni naprave još jednu ‘pobedu demokratije’, mi smo ti koji se posle bavimo posledicama tih dogovora“, rekao je Rašić za Radio Goraždevac.
O našoj sudbini odlučuju u Briselu, a nas niko ništa ne pita
Dok se u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, kroje sporazumi koji direktno menjaju svakodnevicu na terenu, pitanje autentičnog predstavljanja kosovskih Srba ostaje jedno od najbolnijih. Ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić u intervjuu za Radio Goraždevac ocenjuje da je trenutni format dijaloga nalik „političkom Bermudskom trouglu“ u kojem interesi naroda često nestaju bez traga.
„Imate Brisel, Beograd i Prištinu – to je taj trougao, a mi smo negde u sredini. Niko nas, pobogu, ne pita za mišljenje. Ne uključuju nas u procese koji su ključni za naše živote, a svi govore u naše ime. Nigde u svetu nisam video takav model – da neko stalno tvrdi da zastupa vaše interese, a svaki put kada se postigne sporazum, nama bude sve gore“, rekao je Rašić za Radio Goraždevac.
Ministar je otkrio da je prilikom stupanja na dužnost tražio direktno učešće u pregovaračkom procesu, ali da je taj predlog naišao na zid u Beogradu.
„Iz Beograda je stigao odgovor da nema potrebe za novim ljudima, da njima ide sasvim dobro. Drugim rečima – šta će im jedan kosovski Srbin tamo da komplikuje stvari“, ističe Rašić, dodajući da se Ohridski sporazum već uveliko primjenjuje „tiho“ i u praksi, uprkos zvaničnim retorikama.
Oštra kritika Srpske liste: „Ucene, pritisci i kalupi“
Govoreći o političkoj dominaciji Srpske liste i njihovih devet mandata, Rašić ne štedi reči kritike, optužujući ovu partiju za brutalne pritiske na sopstveni narod. Prema njegovim rečima, iza „jedinstva“ se kriju ucene najranjivijih kategorija društva.
„Do tih mandata su došli brutalnim pritiscima i ucenama. Video sam strašne stvari – da se ljudima ukida socijalna pomoć, da se deci sa posebnim potrebama uskraćuju primanja samo da bi se element ucene pojačao. To je taj njihov ‘kalup’. Ako mu odgovarate, deo ste strukture; ako ne, postajete neprijatelj broj jedan“, izjavio je Rašić u intervjuu za Radio Goraždevac.
Na optužbe da je „Kurtijev Srbin“, koje često stižu iz krugova bliskih Srpskoj listi i zvaničnom Beogradu, ministar odgovara podsećanjem na njihovu prošlu saradnju sa kosovskim institucijama.
„Kada su oni bili u vlasti sa Haradinajem ili Tačijem, tada nisu sebe nazivali njihovim Srbima. Tada je to bila ‘zaštita nacionalnih interesa’. Istina je da su oni svojim nečinjenjem napravili ogromnu štetu. Vojska Kosova je formirana jer je Srpska lista dala kvorum, a nisu se žalili Ustavnom sudu iako su mogli. Pitanje je samo koliko su bili plaćeni za to nečinjenje“, kategoričan je Rašić.
Hapšenja i institucionalna zaštita: Potreba za „našim ljudima“ u sistemu
Komentarišući nedavna hapšenja Srba za ratne zločine i osećaj nesigurnosti koji se širi zajednicom, Rašić naglašava da je jedini put ka zaštiti naroda veće prisustvo Srba unutar samih kosovskih institucija, ali ne kao političkih figura, već kao profesionalaca u administraciji.
„Da imamo više ljudi u institucijama, pristup bi bio drugačiji. Procene su da u celoj javnoj upravi nedostaje između 2.500 i 3.000 Srba i drugih nealbanaca. Kada bismo imali naše pravnike u Ministarstvu pravde ili policajce u MUP-u koji poznaju zakon i procedure, oni bi bili najbolja brana i pomoć svojim sugrađanima. Tako se gradi sistem, a ne floskulama i izolacijom“, zaključio je Nenad Rašić u razgovoru za Radio Goraždevac.
Pitanje procesiranja Srba za ratne zločine, decenijama nakon sukoba, ministar Rašić ocenjuje kao izuzetno delikatno i opasno polje u kojem svaki pogrešan politički korak može naneti „medveđu uslugu“ optuženima. Iako naglašava da niko nema pravo da se meša u rad pravosuđa, Rašić za Radio Goraždevac ističe da sistem mora obezbediti transparentnost i pravo na efikasnu odbranu, posebno za ljude koji sve ove godine nisu napuštali Kosovo.
„Ja nemam pravo da utičem na sudske procese i to bi bilo protivzakonito. Ali ono na šta možemo da utičemo jeste pomoć u odbrani tih ljudi. Mi moramo polaziti od pretpostavke nevinosti, posebno kada govorimo o sugrađanima koji su sve vreme živeli ovde. Da su se osećali krivim, verovatno danas ne bi ni bili na Kosovu“, rekao je Rašić u intervjuu za Radio Goraždevac.
Ministar smatra da bi o procesiranju ovih slučajeva moralo da se raspravlja i u skupštinskom odboru za pravna pitanja, ali priznaje da je trenutna politička snaga Srba u parlamentu ograničena. „Imamo samo jednog poslanika, pa bismo morali da zamolimo nekog drugog da tu temu pokrene kao aktuelnu. Moja ideja je da kroz komunikaciju sa premijerom i ministarkom pravde Aljbulenom Hadžiju pronađemo način za pravovremeno informisanje, kako bi građani u takvim situacijama znali šta da rade i kome da se obrate“, objasnio je Rašić.
Ključ dugoročne zaštite zajednice Rašić ponovo vidi u „dubinskoj“ integraciji Srba u kosovsku administraciju, a ne samo na protokolarnim funkcijama. On naglašava da popunjavanje mesta u javnoj upravi ljudima iz nevećinskih zajednica nije samo pitanje zapošljavanja, već stvaranja mehanizma odbrane unutar samog sistema.
„Kada govorim o nedostatku od 2.500 ljudi u administraciji, ne mislim da oni treba da budu samo portiri. Ti ljudi moraju biti direktori departmana i šefovi divizija. Tada imate mehanizme da branite interese svoje zajednice – ne da sudite, već da obezbedite najbolju moguću pravnu odbranu za one koji su optuženi. To je način na koji se gradi poverenje u sistem koji trenutno mnogi naši sugrađani doživljavaju kao pretnju“, zaključio je Nenad Rašić za Radio Goraždevac.
Odnos sa Kurtijem: „Rekao mi je – uradićemo ovo zbog tebe“
U političkim krugovima, ali i široj javnosti, često se spekuliše o tome koliki uticaj Nenad Rašić zapravo ima unutar kabineta Aljbina Kurtija. Kritičari ga neretko nazivaju „poslušnikom“, dok on sam tvrdi da je njegov odnos sa premijerom zasnovan na institucionalnoj borbi, koja nekada rezultira neslaganjem, a nekada istorijskim odlukama.
„Bilo je situacija kada sam se otvoreno suprotstavio njegovim odlukama. Na primer, nedavno kada je doneta odluka o imenovanju novih tužilaca za ratne zločine – usprotivio sam se tome. Nisam uspeo da promenim odluku, ali sam jasno izneo svoje protivljenje“, rekao je Rašić u intervjuu za Radio Goraždevac.
Ipak, ministar ističe da je upravo njegovo uporno insistiranje dovelo do sprovođenja jedne od najznačajnijih odluka za srpsku zajednicu i SPC na Kosovu – vraćanja zemlje manastiru Visoki Dečani.
„Reći ću, možda i neskromno, ali to se dogodilo zahvaljujući mom upornom insistiranju. Godinama sam objašnjavao zašto je to važno. Na kraju me je premijer pozvao pre sednice Vlade i rekao: ‘Razmišljao sam mnogo o tome. Uradićemo to, ali da znaš – zbog tebe’“, otkriva Rašić za Radio Goraždevac. On dodaje da, iako je to bila stara sudska obaveza koju niko ranije nije sproveo, činjenica da je to uradio Aljbin Kurti na njegov nagovor, ima posebnu težinu: „To je bila velika stvar koja nije materijalne prirode, već nešto mnogo važnije. Smatram da to treba ceniti“, izjavio je Rašić.
Više od 1.000 projekata i nova arhitektonska rešenja za povratničke kuće
Kritike da je Ministarstvo za zajednice i povratak samo „politička fasada“ aktuelne vlasti, Nenad Rašić u intervjuu za Radio Goraždevac demantuje konkretnim brojkama. Prema njegovim rečima, u poslednje dve i po godine fokus je bio na tome da se sredstva izvuku iz „crne rupe“ netransparentnosti i usmere direktno porodicama kojima je pomoć najpotrebnija.
„Samo u poslednjih godinu i po dana izgradili smo 139 kuća. Prekinuli smo praksu da povratničke kuće izgledaju kao tipizirane kocke bez duše koje se grade već 20 godina – promenili smo dizajn da to liči na pravi dom“, rekao je Rašić za Radio Goraždevac. On ističe da je kroz različite programe ekonomske održivosti i individualnih subvencija realizovano preko 1.000 projekata, u ukupnoj vrednosti od preko 17 miliona evra.
Ministar naglašava da povratnici imaju apsolutni prioritet, ali da pomoć dolazi uz jasnu odgovornost. „Dajemo sredstva za opremu onome ko želi da radi, ali ako se novac zloupotrebi, tražimo povraćaj sa kamatom. Naš cilj je da ljudi budu uspešni privrednici, a ne socijalni slučajevi. Ko se pokaže kao radan, ima pravo da svake druge godine aplicira za dodatno povećanje kapaciteta“, objasnio je Rašić.
Program stažiranja i učenje jezika kao potreba
Poseban ponos ministra Rašića je program stažiranja za mlade, koji je iz pilot projekta sa 345 učesnika prerastao u strateški cilj za narednu godinu. Plan je da 1.000 mladih ljudi prođe kroz dvogodišnji program koji uključuje plaćenu obuku i rad kod poslodavca.
„To je ozbiljna stvar koja će nas koštati sedam miliona evra godišnje. Stažisti prve godine prolaze kroz treninge i dobijaju mesečnu naknadu od 500 evra. Insistirao sam da u program budu uključeni i kursevi engleskog i albanskog jezika. To nije luksuz, već osnovna potreba da bismo srušili psihološke barijere i mogli normalno da komuniciramo“, naveo je Rašić u intervjuu za Radio Goraždevac.
Rašić veruje da će ovakve „uspešne priče“ privući još više međunarodnih donatora. „Donatori žele da budu deo nečeg što funkcioniše. Ako znamo šta želimo i to jasno kažemo, uvek ćemo imati podršku. Naš cilj je da Ministarstvo bude adresa na kojoj građani dobijaju rešenja, a ne samo uputstva na kom šalteru da čekaju“, zaključio je Nenad Rašić u razgovoru za Radio Goraždevac.
