Vaskrs se proslavlja uz posebne liturgije u hramovima, koje su počele u ponoć, kada vernici uz zvonjavu crkvenih zvona i tradicionalni pozdrav „Hristos vaskrse“ obeležavaju trenutak Hristovog vaskrsenja. Vernici se tom prilikom pozdravljaju rečima „Vaistinu vaskrse“, čime se potvrđuje vera u ovaj temeljni događaj hrišćanstva.
Nakon višenedeljnog Vaskršnjeg posta, praznik se obeležava i u porodičnom okruženju, uz bogatu trpezu i tradicionalne običaje.
Jedan od najprepoznatljivijih simbola Vaskrsa su farbana jaja, koja predstavljaju novi život i obnovu. Prvo obojeno jaje, takozvano „čuvarkuća“, čuva se tokom cele godine kao simbol zaštite doma i porodice. Običaj tucanja jajima takođe je nezaobilazan deo proslave, a veruje se da onaj čije jaje ostane celo imaće više sreće i uspeha u godini koja dolazi.
Vaskrs se smatra praznikom nade, zajedništva i praštanja, te vernici ovaj dan koriste da provedu sa najbližima, u miru i radosti, uz poruke ljubavi i međusobnog poštovanja.
Obeležavanje Vaskrsa nastavlja se i narednih dana, koji se u narodu nazivaju Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak, kada se nastavljaju druženja, posete rodbini i prijateljima, kao i negovanje bogate tradicije i običaja.
