Episkop je nakon što je juče prisustvovao večernjem Bogosluženju i održao predavanje o molitvi u crkvenoj sali u Orahovcu, jutros služio Svetu Liturgiju u prisustvu vernog naroda.
Njemu je sasluživalo više sveštenika i đakon, a liturgiju su dodatno svojim pojanjem ukrasili Prizrenski Bogoslovi.
Vladika je održao besedu u kojoj je prisutne vernike pozdravio najvećim Hrišćanskim pozdravom “Hristos Vaskrse”, a zatim je govorio o značaju Hristovog Vaskrsenja.
“Evo, i ove nedelje nastavljamo naše divljenje prazniku, pomerenoj ploči ispred grobnice i kako je to bilo i ovde u Svetom Božijem hramu, kako je zatečena grobnica prazna. Kada su došli apostoli Petar i Jovan, po preporuci i svedočenju mironosica da pogledaju grobnicu, oni su ustanovili ono što su i videle mironosice – da je grobnica, koja je trebalo da u sebi ima mrtvo telo Gospoda Isusa Hrista, bila prazna. Umesto toga, oni su sreli anđela koji im je rekao: Ne bojte se, nije ovde, nego kažite braći njegovoj da je otišao u Galileju. Tako su se Petar i Jovan divili kako je odjednom ono što je bilo simbol mraka postalo simbol svetlosti. I ono što je bilo simbol smrti postalo je simbol života. I ono što je bilo simbol straha postalo je simbol radosti. Tako i sveta liturgija uvek je jedno ponavljanje života Gospoda Isusa Hrista, njegovog stradanja i vaskrsenja. Tako da ovaj oltar i ovaj ulazak podsećaju uvek na grobnicu, i da su u toj grobnici došli da vide Petar i Jovan. Kada su pogledali, videli su da je sve tako kao što su mironosice rekle”, kazao je vladika u besedi, dodavši da Vaskrsenje Hristovo i dan danas traje.
On se zahvalio narodu koji je došao na Svetu liturgiju, naglasivši da je to znak vere i smisla koji ima za put i život Gospoda Isusa Hrista.
“Nije to mala stvar da Gospod Hristos 40 dana još posle vaskrsenja boravi da bi organizovao svoj odlazak. Ne ide on odmah, nego kaže: Ja ću ići Ocu svome, ali ne odmah. Prvo ću s vama još da vidim kako ćemo se organizovati i kako moja nauka može da ide u ceo svet. Tako je on poučio apostole i rekao: Treba ovo, treba ono, i tako su apostoli posle uradili. Ali su morali čekati još 10 dana dok nije bila Pedesetnica i dok nije došao Duh Sveti. To je Sveta Trojica, draga braćo i sestre. Sveta Trojica se javlja Ocem u Starom zavetu, Sinom u Novom zavetu i Duhom Svetim u istoriji Crkve, koja traje upravo u ovom trenutku. Možemo našu istoriju ljudskog roda veoma lako podeliti na tri perioda: na period do Hrista, na period u Hristu i na period posle Hrista u Duhu Svetome, koji je sada”, istakao je vladika Andrej i dodao da ne postoji lepše mesto gde bi danas mogao da bude.
Besedu je nastavio isticanjem važnosti Blaženopočivšeg patrijarha Pavla i njegovih molitava u najtežim vremenima za srpski narod
“Ja ne bih znao danas gde bih bio na lepšem mestu nego u ovom Svetom Božijem hramu. Zamislite, u ovom Svetom Božijem hramu nekada je propovedao i služio, i naš narod pozdravljao, blaženopočivši patrijarh srpski Pavle, koji je 33 godine bio episkop raško-prizrenski i kao raško-prizrenski episkop izabran, na iznenađenje svih, za patrijarha srpskog u najteža vremena. I ko je bio za vreme rata tamo na zapadnim delovima naše krajine, ko je bio patrijarh? Pavle, bivši episkop raško-prizrenski. I ko je bio kada je bilo NATO bombardovanje, ko je bio patrijarh? Isto Pavle. Velika je čast pripadati Eparhiji raško-prizrenskoj, zato što je na njenom čelu stajao tako jedan veliki čovek, koji je doživeo dva suštinska i najgora momenta našeg naroda, a to je bio raspad naše nekadašnje velike države, koja se podelila na male države, i sve to na grbači našeg naroda. A onda posle, vrh svega toga, sam Beograd i Kosovo pre svega, i Metohija bombardovani su sa svih strana. Ali, molim lepo, u to vreme bio je patrijarh Pavle. Mislite da je on to samo primio k znanju? Sigurno da se on molio Bogu: O Gospode, ovu žrtvu, ovo maltretiranje primi našem narodu za dobro, jer naša narodna duša je dobra. Primi sve one žrtve koje naš narod ima na njihov duhovni napredak”.
Vladika je u besedi uporedio Orahovac, gde po njegovim rečima narod i dalje sluša poziv Božiji, sa drugim krajevima gde se crkve prodaju i pretvaraju u supermarkete.
„Ima krajeva u ovom svetu gde se obnavlja hrišćanska vera, a ima krajeva u ovom svetu gde se prodaju crkve. Nedavno sam bio u centru grada Londona, glavnog grada Engleske, i gleda kako je moguće da je supermarket, a vidim gore nema krsta. Ljudi su bukvalno crkvu prodali i napravili od toga supermarket.Nažalost, i to su tokovi razvoja u svetu u kome živimo. Da li je to dobro? Pa nije. Pa kuda će narod da ide ako se crkva prodaje i pretvara u supermarket, i gde će njihove duše? Pa oni su zalutali. Za razliku od Orahovca, gde ovde naš narod, hvala Bogu, sluša priziv Božiji da dođe na službu Božiju, da se okuplja ovde, da se moli Bogu i posle službe zajedno da se druži u tom duhu. Patrijarh Pavle sve to prati. Ni on nije mrtav. I on je vaskrsao. On je prisutan. Da vidite samo one milione koji su njega ispratili, ali i one koji su ga se posle setili. Oni kažu da nema veće utehe od toga”, kazao je.
Prisetio se svog nedavnog boravka u Orahovcu sa sveštenicima iz eparhije švajcarske, i reči paroha orahovačkog jereja Milana “Nemojte da idete i da više ne dođete-dođite opet”.
“Ja sam neobično blagodaran kada sam bio ovde u februaru sa našim sveštenicima iz eparhije švajcarske. Posetili smo ovaj Sveti Božiji hram, došli smo u Orahovac da vidimo kako živite ovde, kako su vaši potomci, vaša deca i unuci. Nama je bilo zaista mnogo drago, ali ono što nismo očekivali jeste da će vaš sveštenik, otac Milan, uputiti jednu nedvosmislenu pozivnicu: Nemojte da idete i da više ne dođete – dođite opet. I uputio je i meni poziv, rekavši: Molim da dođete. Tako smo se dogovorili otac Milan i ja da pronađemo jednu subotu i nedelju da ja ne budem u svojoj eparhiji, nego da dođem ovde u Sveti Božiji hram. I zaista se uopšte ne kajem, nego se radujem, kao što sam i sinoć ovde na večernjoj službi rekao, radujem se što mogu da vas vidim, da vas pozdravim, da vas upoznam, a isto vremeno da se zajedno ohrabrimo da je život pred nama, a ne iza nas. Nego da organizujemo, kako znamo i umemo, što lepše i svečanije naše bitisanje ovde na zemlji. Ja sam zahvalan vašem svešteniku, ali i prisutnim saslužiteljima danas, da možemo ovako lepo jednu svečanu, svetoarhijerejsku liturgiju u ovom Svetom Božijem hramu da služimo”, istakao je episkop.
Na kraju besede uporedio je orahovačku crkvu sa svetinjama Svete Gore, pozvavši vernike da još više ukrase i ulepšaju svoj hram.
“Kad gledamo malo ove stubove i sve ovo, to je kao u Svetoj Gori. Ko od vas može da poseti Hilandar, videće – ne znam ko je ovo konstruisao, ali ovaj hram podseća na Svetu Goru. I u starim hramovima Stare Srbije, na ovim prostorima Južne Srbije, tamo malo istočnije, i u čitavoj Jeladi, u Grčkoj, ovakvi su lepi hramovi. Šta ćete uraditi? Pa sigurno da se dogovorite međusobno da što više ukrasite ovaj hram, da vam bude prijatan i da ponekad, kada idete da gledate druge hramove, uporedite šta su drugi radili od svojih hramova i kako ste vi bili u stanju da još više ukrasite i usavršite ovaj Sveti Božiji hram. U tome vam želim blagoslov Božiji, uspeh u vašem radu, napredak u vašem životu. Još jedanput vas sve pozdravljam našim starodrevnim, tradicionalnim, sveradosnim vaskršnjim pozdravom: Hristos Vaskrse!”.
Vladika Andrej: Ne može da se dođe na Kosovo a da se ne poseti Orahovac
