U regionu obeleženom krhkim institucijama i neriješenim sporovima, takav pristup nosi određene rizike, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Saradnica Američkog preduzetničkog instituta (AEI) Heder Konli izdvaja Bosnu i Hercegovinu i Kosovo kao najranjivije zemlje – prvu zbog fragmentisane državne strukture i etničkih podela, a drugu zbog stalnih nesuglasica sa Srbijom i zavisnosti od međunarodne zajednice kada je u pitanju bezbednost.
Prema njenim rečima, prebacivanje odgovornosti na lokalne aktere bez jasnog liderstva i detaljne strategije moglo bi produbiti postojeće blokade i ojačati nacionalističke i korumpirane političke strukture.
Ipak, smatra da je vreme za nove pristupe.
„Smatram da rešenja moraju doći i biti podržana od samih zemalja, jer je to najbolji način za napredak. Napori spoljnih transatlantskih sila da nametnu rešenja nisu bili uspešni, uprkos tome što su isprobani kako na jednoj, tako i na drugoj strani. Kosovo i Srbija su, na primer, iskoristili sporazume za (jačanje) nacionalizma s obe strane“, ističe Konli za RSE.
Američki Stejt dipartment objavio je krajem maja novi izveštaj o politici SAD na Zapadnom Balkanu, kao odgovor na zahtev američkog Kongresa.
U dokumentu se naglašava da je završena era izgradnje država pod američkim vodstvom. Umesto toga, fokus će biti na stabilnosti i partnerstvima od obostrane koristi, a manje na direktnim intervencijama radi obnove ili „spašavanja“ regiona.
RSE se obratio aktuelnoj Vladi Kosova i Veću ministara Bosne i Hercegovine za komentar o američkom dokumentu, ali odgovor nije stigao ni iz jedne institucije.
Takav američki pristup predstavlja značajan zaokret u odnosu devedesete godine, kada su SAD imale ulogu kontinuiranog „pokrovitelja“ za izgradnju država i institucija na Balkanu, podržavajući vladavinu prava, ekonomski razvoj i posebno bezbednost.
RSE se obratio i američkom Stejt dipartment s pitanjima o novom pristupu regionu Zapadnog Balkana i njegovim uticajima, ali odgovor nije dobio.
Konli, koja je početkom 2000-ih služila kao zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, ocenjuje da taj dokument ne predstavlja potpunu strategiju, već pokušaj oslikavanja trenutnih prioriteta američke administracije.
Ono što upada u oči, prema njenom mišljenju, jeste i nedostatak jednog tradicionalnog elementa američke politike: evropske perspektive.
U ranijim američkim dokumentima o Zapadnom Balkanu, integracija u EU bila je centralni cilj. U ovom slučaju, Evropa je gotovo nevidljiva.
Za Marka Montgomerija iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratija (FDD), EU ne može zameniti SAD na Balkanu, jer joj nedostaju i kredibilna vojna sposobnost i političko jedinstvo.
On ističe da sam Zapadni Balkan još nije spreman za novi američki pristup, budući da je bezbednosni balans, posebno u odnosima između Kosova i Srbije, i dalje krhak.
„Mislim da bi smanjenje američkih snaga u KFORu bilo u velikoj meri destabilizujuće. To bi značilo da Sjedinjene Države više nisu potpuno angažovane u upravljanju konfliktom između Srbije i Kosova, koji smatram najopasnijom tačkom tenzija na Balkanu. To bi poslalo i signal Rusiji i Srbiji na to da se SAD povlače iz važne bezbednosne uloge u regionu“, kaže Montgomeri za RSE.
Sam NATO je upozorio 12. juna da će smanjiti prisustvo na Kosovu, postepeno tokom sledeće godine, zbog poboljšanja bezbednosne situacije, ali još nije poznato koji bi kontingent mogao ili trebao biti povučen.
