Za rezoluciju je glasalo 89 predstavnika PSSE, 13 je bilo protiv, a četvoro uzdržano.
Nacrt rezolucije predstavili su izvestioci Monitoring komiteta PSSE Viktorija Tiblom i Junus Emre, koji su u martu posetili Beograd i razgovarali sa zvaničnicima Vlade, sudske vlasti i tužilaštva, kao i sa civilnim društvom.
Tiblom je ocenila da političku scenu Srbije karakterišu izražena polarizacija i dugotrajne tenzije između vlasti, predvođene predsednikom države Aleksandrom Vučićem i Srpskom naprednom strankom, s jedne, i opozicije, studentskog pokreta i organizacija civilnog društva, s druge strane.
U izveštaju se navodi da bi naredni parlamentarni i predsednički izbori trebalo da budu održani 2027. godine, uz napomenu da mogućnost prevremenih izbora nije isključena.
Govoreći o izbornom okviru, izvestioci su ocenili da deo ranijih preporuka međunarodnih tela ostaje nerealizovan, posebno u oblastima sprečavanja zloupotrebe javnih resursa i unapređenja biračkih spiskova.
PSSE je izrazila zabrinutost i zbog navoda o nepravilnostima i incidentima tokom lokalnih izbora održanih 29. marta ove godine.
Protesti otvorili pitanje odgovornosti
Poseban deo izveštaja odnosi se na posledice tragedije u Novom Sadu iz 2024. godine, nakon koje su usledili masovni protesti. U dokumentu se navodi da su protesti, koje su predvodili studenti i organizacije civilnog društva, otvorili pitanja odgovornosti, transparentnosti i borbe protiv korupcije.
Izvestioci su naveli da su tokom protesta zabeleženi navodi o prekomernoj upotrebi sile, privođenjima i pritiscima na učesnike demonstracija.
Junus Emre ukazao je i na navode o upotrebi zvučnog uređaja tokom protesta u Beogradu 15. marta 2025. godine i ukazao da se tim slučajem bavi Evropski sud za ljudska prava, dodavši da vlast negira upotrebu takvog sredstva.
„Štaviše, 19. juna je Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo od policije da identifikuje i ispita svaku osobu koja je javno govorila o upotrebi zvučnog oružja, u okviru istrage o podsticanju na nasilno rušenje ustavnog poretka“, rekao je Emre.
Kada je reč o pravosuđu, u izveštaju je navedeno da je Srbija prethodnih godina sprovela važne reformske korake, uključujući ustavne izmene i donošenje zakona usmerenih na jačanje nezavisnosti pravosuđa, ali da su pojedina kasnija zakonska rešenja izazvala kritike i dodatne preporuke Venecijanske komisije.
Zabrinutost i zbog REM-a
PSSE je izrazila zabrinutost i zbog stanja slobode izražavanja, položaja nezavisnih medija, rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i zbog navoda o pritiscima na organizacije civilnog društva i aktiviste.
„Sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije u potpunosti obnovljen od novembra 2024. godine i sada je potpuno blokiran“, kazao je Emre.
On je izrazio zabrinutost i zbog odmazde i drugih mera zastrašivanja protiv nevladinih organizacija, aktivista civilnog društva i branitelja ljudskih prava, kao i zbog nekih zakonodavnih inicijativa usmerenih na ograničavanje slobode udruživanja.
„Brinu nas i otkrića o nadzoru srpskih novinara i aktivista, koje su objavili Amnesti internešenel i Balkanska istraživačka mreža“, naveo je Emre.
U zaključku rezolucije navodi se da srpske vlasti treba da ulože dodatne napore radi ispunjavanja obaveza koje proizlaze iz članstva u Savetu Evrope, uz ocenu da Parlamentarna skupština treba da nastavi da prati stanje u Srbiji.
U dokumentu se navodi i da je u vezi sa tragedijom u Novom Sadu više osoba bilo pritvoreno neposredno nakon događaja, uključujući bivšeg ministra saobraćaja, dok su pojedini osumnjičeni u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode.
