Agon Sinanaj/BIRN
Turskom investitoru „Li-Kos“ 2010. godine dato je 10 licenci i dozvola potrebnih za početak proizvodnje cigle u selu Fortesa kod Orahovca. Planirana je investicija od 19 miliona evra i zapošljavanje 120 radnika u fabrici cigle, koja bi za sirovinu koristila zemljište iskopano u blizini sela Fortesa.
Turski ulagač pripremio je mlinove, transportne trake i očekivala se samo izgradnja fabrike.
„Kada je došlo do izgradnje fabrike, neki od meštana su nas napali fizički u prisustvu policije, a kasnije nam niko nije priskočio u pomoć”, prisetio se još tada Džemil Ljuma, direktor kompanije „Li-Kos”.
Fabrika nikada nije izgrađena, a pored dozvola i licenci, Ljuma pred sobom takođe ima policijski izveštaj o napadu i tužbu koju je podneo na sudu kako bi ostvario pravo na nadoknadu načinjenih investicija.
U vreme kada se očekivalo ulaganje, uvoz cigle iz Srbije na Kosovo dostizao je preko 11 miliona evra.
Ljuma kaže da nije video volju policije i opštine da pomognu tim investitorima. On veruje da su stanovnici koji su se protivili izgradnji fabrike bili izmanipulisani.
„Kada smo počeli sa radom, fizički sam napadnut i dobio sam pretnje smrću od navodno nekih stanovnika sela Fortesa. Svi su bili organizovani, po svemu sudeći “, kaže on.
Predsednik veća sela Fortesa, Besnik Popaj, kaže da su neki meštani protestovali protiv turskog investitora, uz opravdanje da projekat može da ugrozi zdravlje stanovništva.
„Tačno je da je ovaj projekat prošao u Skupštini opštine Orahovac, ali stanovnici se plaše potencijalnog zagađenja koje izgradnja ove fabrike može izazvati. Kada su stigli na lice mesta, Ministarstvo životne sredine nam je reklo da će se kao gorivo koristiti mazut i da će investitor koristiti filtere. Ali ni to nije ubedilo stanovnike “, objasnio je Popaj.
On je rekao da su meštani podeljeni oko projekta, neki su za a neki od njih protiv. Takođe je potvrdio da su predstavnika investitora, Džemila Ljumu, pretukli neki stanovnici tokom protesta u selu.
Čak su i u opštini Orahovac rekli BIRN-u da su sa stanovišta opštine, turskim investitorima date sve dozvole, ali su problem prema rečima službenika za informisanje Haziza Krasnićija bili stanovnici sela Fortesa.
„Mi, kao opštinske institucije, sarađujemo sa stanovnicima sela Fortesa, takođe se sastajemo da ih ubedimo da dozvole početak izgradnje fabrike na toj lokaciji”.
Turska kompanija putem tužbe traži pravo na nadoknadu za načinjena ulaganja, koja prema Ljumi iznose gotovo pola miliona evra.
Trenutno je predmet pred Apelacionim sudom i uprkos činjenici da su prošle godine, još nije dobio konačni epilog.
Arbr Jašari, službenik za informisanje ovog suda, kaže da je predmet podnet Apelacionom sudu krajem 2017. godine, ali da još nije došao na red. On nije precizirao kada će se ovaj predmet rešiti, jer Privredno odeljenje Apelacionog suda zapošljava samo jednog sudiju, što je dovelo do nagomilavanja predmeta.
„Trenutno radimo na oko 450 privrednih predmeta, od kojih je oko 100 iz 2017. godine. Svakako, Apelacioni sud intenzivno radi na smanjenju broja zaostalih predmeta, dajući prednost starim predmetima (kao što je predmet u pitanju) i onim za koje je zakon predvideo ubrzane postupke”, rekao je Jašari.
Jednocifren broj stranih kompanija u rudarskom sektoru
Istraživanje BIRN-a otkrilo je da se kompanije zainteresovane za ulaganja u eksploataciju podzemnih resursa suočavaju sa brojnim problemima, koji ih sprečavaju da ulažu i otvaraju nova radna mesta.
Postoje 43 strane kompanije koje su počele da ulažu na Kosovo, ali samo četiri od njih imaju licencu za korišćenje mineralnih sirovina: „SharrCem” i „Ferronikeli”, koje koriste industrijske minerale, kao i kompanije „A-Z group” i „Esha Materials”. Sve ostale kompanije (39) su još uvek u fazi istraživanja.
Postoje i kompanije koje su na Kosovu od 2008. sprovele istraživanja, ali nemaju mogućnost dobijanja dozvola i licenci za eksploataciju podzemnih resursa. Jedna od njih je kompanija „Peshter Mining ad” sa vlasnicima iz Kanade i Australije, koja je do sada za ispitivanje olova, cinka i srebra rekla da je uložila 8 miliona evra.
Kosovski predstavnik ove kompanije, Gani Malići, po profesiji geolog, naveo je odluku Ministarstva energetike i rudnika iz 2008. godine o objavljivanju oblasti od posebnog interesa, kao glavni problem.
„11 oblasti je od tada blokirano i posledično niko nije mogao da uloži”, rekao je Malići, koji je takođe naveo kratke rokove licenci koje izdaje NKRM.
Do sada je Nezavisna komisija za rudnike i minerale (NKRM) izdala 39 licenci za eksploataciju mineralnih resursa, većinu za kamenolome, 57 za istraživanja i 88 za posebne aktivnosti.
S druge strane, nedostatak ulaganja u ovaj sektor ukazuje na neuspeh vlade da sprovede Strategiju rudarstva 2010-2025. Prema ovoj strategiji, koju je Vlada usvojila 2010. godine, predviđa se da će eksploatacija svih mineralnih resursa u periodu od 25 godina biti veća od 7.6 milijardi evra i istovremeno omogućiti otvaranje 20 hiljada radnih mesta.
Država je blokirala investicije
Glavni problem predstavlja nepovoljno zakonodavstvo. Osnovni zakon o rudnicima i mineralima i odluka Vlade Kosova iz 2008. da se proglase područja od posebnog interesa za rudarski sektor, prema Ramizu Krasnićiju, direktoru NKRM-a, sprečavaju investicije.
NKRM je odgovoran za izdavanje licenci za istraživanje i eksploataciju mineralnih resursa, ali Krasnići kaže da sadašnji zakon daje direktna ovlašćenja Vladi Kosova da da dozvolu jednom stranom ulagaču.
Kosovo ima dva zakona koji uređuju rudarski sektor: Zakon o rudnicima i mineralima i Zakon o strateškim investicijama. Isti omogućava investitorima koji su se kvalifikovali kao „strateški“ da ulože u rudarski sektor kroz pojednostavljene postupke.
Član 18 Zakona o rudnicima i mineralima kaže da „bilo koja licеncа zа istrаživаnjа ili zа rudаrstvo koja se odnosi za jedan Energetski Mineral ili za jedan mineral koji se nalazi unutar oblasti/područja koja je određena od strane Ministra kao “Oblast od Posebnog Značaja/Interesa” u skladu sa stavom 2 ovog člana će biti dodeljena i doneta jedino nakon vođenja otvorenog, transparentnog i konkurentnog tenderskog postupka”.
Stoga se ulaganja u ove oblasti od interesa mogu dogoditi nakon tendera koji će raspisati vlada Kosova. Prema istom članu, „Konkurentni proces tendera, realizovaće se od strane tenderske komisije, koju čine: ministar za energiju i rudnike, danas Ministarstvo ekonomskog razvoja, Ministarstvo privrede i finansija, Ministarstvo trgovine i industrije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstvo rada i socijalne zaštite”.
Ovaj član zakona postaje prepreka za ulaganja u rudarski sektor kada se zna da je kosovska vlada proglasila 11 lokaliteta „oblastima od posebnog interesa za investicije”. Ovu odluku je 2008. godine donelo Ministarstvo energetike i rudarstva, sada Ministarstvo ekonomskog razvoja.
Oblasti od posebnog interesa u kojima može biti ulaganja tek nakon otvorenog tendera od strane vlade su: Vlahinje-Zijača bogato olovom/cinkom; Gumnište– olovo/cink; Karacë – olovo/cink; Boks – Nikl; Trstenik – Nikl; Bušince – Boljovce bogato olovom i cinkom; Bresaljce – olovo/cink; Žegovac – olovo/cink; Deve- hrom.
Ova područja su proglašena oblastima od posebnog interesa nakon pretpostavki zasnovanih na ranijim činjenicama i istraživanjima oko njihovih rudarskih potencijala. Sve zajedno, ove oblasti obuhvataju gotovo sav rudarski potencijal zemlje. Stoga, svako ulaganje u njih trebalo bi da dobije odobrenje Vlade Kosova, kako je navedeno u članu 18 Osnovnog zakona o rudnicima i mineralima.
BIRN je obezbedio ekskluzivne dokumente koji dokazuju nedostatak političke volje za otvaranje ovih oblasti za investicije. Dokumenti koji uključuju prepisku između Kancelarije premijera i Ministarstva za ekonomski razvoj (MER) pokazuju da je početkom 2018. godine ministar MER Valjdrin Luka pokušao kod svog šefa vlade, premijera Ramuša Haradinaja, koji je neke od ovih oblasti otvorio za ulaganja.
U svom predlogu odluke od 23. februara 2018. godine Luka je pozvao premijera Haradinaja da odblokira najmanje četiri od 11 zaštićenih oblasti.
„Da bi se otvorio konkursni postupak, oblasti od posebnog interesa: objavljene odlukom Vlade Republike Kosovo od 27.02.2008. za sledeće oblasti: 1. Oblast od posebnog rudarskog interesa Vlahinje-Zijača (Pb-Zn) Mitrovica; 2. Oblast od posebnog rudarskog interesa Gumnište (Pb-Zn) Vučitrn; 3. Oblast od posebnog rudarskog interesa Karaqë (Mn-Pb-Zn) Vučitrn; 4. Oblast od posebnog rudarskog interesa Bresaljce (Mn-Pb-Zn) Gnjilane”, kaže se u ovom dokumentu.
Pet dana kasnije, 28. 02. 2018, na dnevni red sastanka Vlade unet je predlog ministra Luke pod nazivom „Razmatranje nacrta odluke o otvaranju konkursnih postupaka za„ oblasti od posebnog interesa” (MER)”.
Ali, prema zapisniku sa ovog sastanka, koji je dostavio BIRN, premijer Haradinaj je zatražio da se ta tačka odloži za glasanje na sledećem sastanku.
Premijer je odložio ovu važnu tačku dnevnog reda sa obrazloženjem da treba da ima podršku celog kabineta.
„Stigli smo do tačke 15 dnevnog reda, ali pre nego što je razmotrimo, imam dva zahteva da odložim ovu tačku za sledeći sastanak. Poštovani zameniče ministra Zarići, ministar nije ovde. Ali smatram da je neophodno odložiti ovu tačku za sledeći sastanak. Predlažem da imamo saglasnost svih, odnosno kabineta “, kaže Haradinaj ovom prilikom.
Međutim, ovaj predlog ministra za ekonomski razvoj Valjdrina Luke iz stranke Bedžeta Pacolija nikada više nije bio na dnevnom redu sastanka vlade koji je vodio Ramuš Haradinaj.
BIRN je pitao Kabinet premijera zašto predlog ministra Luke nije prošao. Donjeta Gaši, portparolka Vlade, samo je preporučila da se uputimo na zvaničan odgovor koji je premijer dao na sastanku vlade.
Trepča i uspavani rudnici Kosova
U međuvremenu, BIRN je našao da je kosovska vlada neke od oblasti od interesa učinila delom Trepče.
„Trepča” je po zakonu postala akcionarsko društvo, 80 posto akcija ostalo je u vlasništvu Vlade a 20 procenata je pripalo zaposlenima. U međuvremenu, usvojen je statut Trepče u kojem ovo preduzeće upravlja nekim od ovih oblasti od interesa. Prema statutu, akcionarskom preduzeću „Trepča” se ubuduće mogu pridružiti i drugi rudnici.
„Na osnovu studije izvodljivosti, mogu se osnovati i druge poslovne jedinice za preradu metala, drugih proizvoda i usluga”, stoji u članu 6 Statuta, tačka 5.
Takođe, statut zahteva da Nezavisna komisija za rudnike i minerale (NKRM) ne izdaje nikakve licence privrednim subjektima u rudnicima Trepča.
Trepča, potencijal i prepreka za investicije
Prema rečima poznavalaca rudarskog sektora, problem Trepče blokira investicije u drugim delovima Kosova, gde postoje podzemni resursi.
Gani Malići, geolog i profesor na Fakultetu geoloških nauka u Mitrovici, kaže da je do sada podzemno bogatstvo Kosova bilo uspavano. On posebno ističe Trepču, koja upravlja oblastima sa najvećim rudarskim potencijalom u zemlji.
„Rudarski sektor će morati da reši problem Trepče, koja je okosnica rudarstva na Kosovu, u pogledu proizvodnje, kako bi ostvario uspeh. Ako rudarski resursi ne služe privredi, oni su u stanju mirovanja “, kaže Malići.
Uprkos tome što je pitanje vlasništva rešeno, „Trepča” i dalje prolazi kroz težak finansijski period. „Trepča” od posleratnog perioda nikada nije preživljavala proizvodnjom koju je realizovala. Od 2007. godine kompanija svake godine dobija subvencije Vlade Kosova, 8 miliona evra samo za rudnik Stari Trg. U međuvremenu, pošto preduzeće nije uložilo u rudnike i flotacije, oni su amortizovani i nose dodatne troškove proizvodnje.
Ugalj, olovo, srebro i zlato
Kosovska rudarska strategija 2010-2025. pružila je neke podatke o podzemnom bogatstvu Kosova. Procenjeni resursi uglja na celom Kosovu iznose 12.5 milijardi tona, od čega su 8.6 milijardi tona eksploatacione rezerve.
Baseni Kosova, Metohije i Drenice, najvažniji su baseni uglja i veoma su potrebni. Trenutno, KEK koristi ugalj za proizvodnju električne energije u dve termocentrale: Kosovo A i B. A na nekim mestima građani i dalje ilegalno vade ugalj, a zatim ga prodaju za grejanje.
Jedan od ostalih izvora koji se spominju u Strategiji rudarstva su nafta i gas, na osnovu istraživanja koje je 1963. godine sproveo novosadski Nafta-gas. Isti je utvrdio postojanje šest tektonsko-facijalnih jedinica, sa potencijalom za javljanje ugljovodonika. Prema Strategiji, posebno je izdvojena jedinica severnog dela metohijskog sliva, gde je konstatovano da bi trebalo nastaviti istraživanje na temu prisustva nafte i gasa na Kosovu.
Sa druge strane, kada su u pitanju metalni minerali, najvažnija nalazišta olova i cinka nalaze se u takozvanom „metalogenom pojasu Trepče”. Među njima su rudnici Trepča, u Starom Trgu, Badovac, Kišnica, Novo Brdo, Belo Brdo i Crnaci. „Rudnik Stari Trg sa okolnim naseljima ima zalihe rude od 1.542.990 tona olova, 1.248.672 tona cinka i 2.634.294 kg srebra.
Takođe, rudarski kompleks Novo Brdo – Ajvalija karakteriše visok sastav plemenitih metala zlata i srebra.
Sadržaj zlata je najveći u rudniku Novo Brdo, i ovaj rudnik je poznat kao nalazište sa najvećom sadržinom zlata na Kosovu. „Procenjuje se da zlato u rudniku Novo Brdo dostiže 2,700 kg”, kaže se u strategiji.
Nula investicija Zakonom o strateškim investicijama
Geolog Mentor Demi, koji je član Federacije evropskih geologa, kaže da je pravna struktura sektora u principu dobra, ali kaže da je problem u njihovom međusobnom nepoštovanju i preprekama koje zakoni nameću jedni drugima.
„Kada govorimo o nepoštovanju zakona, posebno imamo u vidu Zakon o oblastima od interesa. Od 2007. do 2008. godine, 11 naprednih oblasti blokirano je ovim zakonom, ali sa ciljem da budu raspisane tenderom grupno ili pojedinačno. Nijedna od ovih 11 oblasti, još od 2007-2008. godine, nije raspisana na ovom tenderu”, rekao je Demi za BIRN.
Novi problem koji je pridodat ovom sektoru, prema Demiju je Zakon o strateškim investicijama. Iako bi ovaj zakon mogao da izbegne postojeće zakonodavstvo i prokrči put za investicije u ovaj sektor, Demi kaže da zakon ima svojih nedostataka i posledično nijedan ulagač još nije bio u prilici da se kvalifikuje kao „strateški’.
Ovim zakonom se zahteva da svaki investitor u rudarskom sektoru ima maksimalnu bankarsku garanciju od 10 procenata ukupnog iznosa investicije, oko koje pregovara sa vladom.
„Ovo ostavlja prostora i za manipulacije”, ocenjuje Demi i dodaje da će isti zakon od investitora tražiti da ulože najmanje 30 miliona evra za pet godina, za šta je rekao da je nepotreban uslov.
Po svemu sudeći su ovakvi kriterijumi obeshrabrili potencijalne ulagače. Podaci Ministarstva trgovine i industrije pokazuju da se do sada prijavilo ukupno 26 kompanija da se kvalifikuju kao strateški investitori. Od njih, u rudarskom sektoru ih je ostalo samo četiri.
„Status strateškog ulaganja ili strateški investicioni projekat koji je podneo zahtev za dobijanje statusa strateškog ulagača u rudarskom sektoru čine četiri (4) subjekta”, poručuju iz Kancelarije za informisanje MTI, ali nisu precizirali da li je neko od njih stekao ovaj status, uprkos insistiranju na tome da to razjasne.
Da bi dovela ozbiljne ulagače, delegacija NKRM-a svake godine putuje u Toronto, Kanadu i London kako bi prisustvovala međunarodnim konferencijama. BIRN je pitao direktora NKRM-a koliko ulagača su doveli na Kosovo kao rezultat prisustva na ovim konferencijama. On je pomenuo ime samo jedne kompanije.
„Posle ovih konferencija imali smo posete kompanija zainteresovanih za investicije na Kosovu (vidi takođe internet stranicu NKRM-a). Postoje kompanije koje su sprovele i i dalje sprovode istraživanja. Licencu za korišćenje u ovom trenutku ima „New Co Ferronikeli”, rekao je Krasnići.
‘Svojevoljni’ kriterijumi Agencije za šume Kosova
Kada investitor pribavi licencu NKRM-a, mora takođe dobiti dozvolu Kosovske agencije za šume. BIRN je otkrio da dva zakona koje sprovode NKRM i AŠK sadrže velika nepoklapanja u pogledu površine i trajanja dozvola koje izdaju.
Prema izvornom zakonu o rudnicima i mineralima, licence za eksploataciju energetskih minerala mogu se izdavati na period od 30 godina sa mogućnošću produžetka na još 15 godina, dok za sve ostale minerale imaju trajanje od 25 godina i mogu se produžiti na period od 25 godina.
Ali, BIRN je našao da Agencija za šume Kosova primenjuje druge kriterijume. Prema administrativnom uputstvu, ova institucija je, za razliku od NKRM-a, ograničila trajanje dozvole na samo 5 godina. Takođe, ulagaču se izdaje dozvola samo za površinu od 5 hektara.
Prema direktoru NKRM-a Ramizu Krasnićiju, ovo pitanje stvara mnogo problema investitorima, jer kako kaže, rudnik ne može da se razvije na površini od 5 hektara.
„Mnoge kompanije su primorane da otvaraju nova preduzeća samo zato što im nije dozvoljeno da površina subjekta – preduzeća bude veća od 5 hektara kada zemljom upravlja AŠK”, kaže on.
Besim Zogu, direktor Centralne uprave inspekcije u ovoj Agenciji, priznao je da je ovo ograničenje dozvole na samo 5 hektara nepovoljno za investitore, ali je obrazložio da Agencija samo sprovodi zakon.
„Ograničenje davanja ugovora na najviše pet godina i za koje smo uvereni da možda neće biti povoljni za investitore proizlazi iz Zakona o poljoprivrednom zemljištu”, rekao je on.
Ovo pitanje je u nekoliko navrata pokrenula Privredna komora Kosova (PKK), konstatujući da se oštećuju lokalne kompanije koje su uložile u rudarski sektor.
Iz Privredne komore su dostavili BIRN-u svu dokumentaciju koju su poslali institucijama u vezi sa ovim problemom. Pored razlike u kriterijumima, u dokumentima ove institucije stoji da su lokalna preduzeća predstavila i niz drugih problema.
Svakom rudniku je potrebno najmanje 20 do 25 hektara, a preduzeća moraju plaćati 40.000 do 100.000 evra godišnje za zakupninu.
„S obzirom na to da ta preduzeća ne koriste ovaj prostor kako bi ga obrađivale, već da vade razne minerale i za to plaćaju NKRM na osnovu resursa koje izvade, smatramo da je zakupnina nepotrebna i izuzetno visoka”, piše u dopisu ove komore od dana 21. 06. 2019, upućenom državnim institucijama.
“Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Agon Sinanaj i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a I UNK-a”