Pomen za sve postradale u Martovskom pogromu 2004. godine, ali i za sve ubijene i kidnapovane na Kosovu i Metohiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Orahovcu služio je paroh orahovački jerej Milan Stanojević.

Pomenu su prisustvovali đaci i nastavnici OŠ Dositej Obradović i meštani Orahovca. Po odsluženom pomenu svi prisutni su se poslužili žitom za pokoj duše svih za koje su se pomolili.

Otac Milan je u besedi rekao kako je važno da se sećamo mučenika kosovsko- metohijskih jer su mnogi od njih bili i srodnici prisutnih na pomenu i da se stradanje na KiM dešava jer su KiM drugi srpski Jerusalim i da se naš narod od Kosovskog boja do današnjeg dana borio da očuva  krst časni i slobodu zlatnu:

„Bog nas opominje da se moramo uzdati u Njega. Ovde su dali živote naši očevi, naše majke, naši stričevi, naši preci… Mi ne trebamo prestati da pričamo šta se sve dešavalo našem narodu i  naša dužnost kao sveštenika i roditelja, a i dužnost vas učitelja i prosvetitelja je da učimo decu istini. I kao što je rečeno ne treba da se bojimo onih koji uzimaju telo, a dušu ne mogu uzeti, već da se bojimo samo onih koji mogu dušu uzeti“, jekao je otac Milan u besedi.

Srbi u Orahovcu se sećaju  tog 17. marta kada su iz donjeg dela grada dopirali uzvici mase ,,UĆK, UĆK!,

Masa Albanaca se približavala gornjem delu grada u kojem su živeli, i danas žive Srbi, i uz povike demolirala petnaestak kuća u ulici koja je bila na liniji razdvajanja dva dela grada.

Demolirane su kuće braće Tihomira i Mladena Dedića, Spasoja Milićevića, Angeline Grković, Stanoja Filijovića, Miketa Filijovića čiji su se ukućani povukli u unutrašnjost srpskog dela Orahovca kad su čuli približavanje mase.

Bračni par Grković Staniša i Radmila su ostali u svojoj kući koja je prvo kamenovana, a posle je grupa Albanaca upala u njihovu kuću i isprebijala ih.

Posle višečasovnog divljanja masa Albanaca se povukla i tako je zaustavljeno njihivo nadiranje ka unutrašnjosti srpskog dela Orahovca.

Dan kasnije, 18. marta je zapaljen i konak crkve Svete Nedelje u selu Brnjača blizu Orahovca, a vrata na crkvi su razvaljena i ikone pobacane po podu.

Danas u kućama u ulici koja je napadnuta tog 17. marta Srba više nema, a neke od kuća su i prodate.