Na navode Hajrule Čekua da Kosovo ima jedan od najnaprednijih modela u svetu za zaštitu, kako je kazao, „pravoslavnog kulturnog nasleđa“, reagovao je Petar Petković, porukom i fotografijama da je na Kosovu posle rata porušeno preko 135 svetinja uključujući i one na Uneskovoj listi svetskih kulturnih baština.
U dugačkom intervjuu za Gazeta Express juče, kosovski ministar kulture Hajrula Čeku (Hajrulla Çeku) odgovarao je i na pitanja o zaustavljenoj restauraciji kuće Džafera Deve, kao i o tretmanu srpskih pravoslavnih crkava na Kosovu kao bogatstvu svih građana.
Čeku je na potonje pitanje, izbegao da upotrebi termin „srpske“, već samo „pravoslavne crkve“, naglašavajući da Kosovo ima veoma bogato kulturno nasleđe, na šta mu je takođe odgovorio direktor Kancelarije za KiM.
„Ulažemo sve svoje kapacitete da sačuvamo naše kulturno nasleđe, stavljajući ga u službu socio-ekonomskog blagostanja zajednice. Dajemo sve od sebe da naše bogato kulturno nasleđe pretvorimo u platformu za komunikaciju i saradnju između različitih zajednica, izbegavajući jednodimenzionalna tumačenja. Uostalom, i međunarodne konvencije promovišu ovaj pristup, odnosno univerzalnost kulturnog nasleđa“, rekao je Čeku.
„Pravoslavne Crkve na Kosovu su izuzetno kulturno blago svih građana Kosova, kao i čitavog čovečanstva. Imamo jedan od najnaprednijih modela u svetu za zaštitu pravoslavnog kulturnog nasleđa i redovno se obavezujemo da pravoslavne crkve, sveštenstvo u tim hramovima i svi vernici neometano uživaju ova prava koja proizilaze iz zakonskog okvira. Kosovo je tokom godina učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava“, takođe je kazao.
U vezi sa zaustavljenom obnovom kuće nacističkog kolaboracioniste Džafera Deve, koja je trebalo da postane spomen muzej, Čeku sada nije negirao navode o njegovoj ulozi, naglasivši da ne znači nužno da će obnovljena kuća zadržati to ime, a da se akcenat stavlja na njenoj estetskoj i javnoj vrednosti i ulozi.
„Obnova spomenika se vrši da bi služila zajednici, a ne radi istorijskog revizionizma ili rehabilitacije ličnosti. Predmetni spomenik je javno vlasništvo, ima velike estetske vrednosti i po tipologiji gradnje je jedan od prvih primera na Kosovu prelaska na modernu evropsku arhitekturu. Deo je kolektivnog sećanja žitelja Mitrovice i odnedavno simbol građanskog otpora betoniranju. Izgrađena je 1930. godine i na Listi kulturnog nasleđa se pojavljuje kao „Kuća Džafera Deva“ iako je uglavnom korišćena u javne svrhe, uključujući i kao dom zdravlja. Zato se ne kaže da po svaku cenu treba da zadrži ovo ime. Naziv spomenika je najneznačajniji pokazatelj u odnosu na javne funkcije i vrednosti koje ovaj objekat predstavlja za grad i njegove građane. Objekat je 2011. godine dobio status dobra kulturnog nasleđa pod zaštitom zakona. Stoga smo posvećeni da obezbedimo sve neophodne uslove za nastavak ovog procesa restauracije“.
„Istina je da je vaše kulturno nasleđe kuća nacističkog saradnika Džafera Deve, a UN i EU su se povukli iz restauracije iste. Svetinje SPC na KiM su srpske i sa vama imaju toliko koliko ste porušili preko 135 njih, uključujući i one na Uneskovoj listi“, sada mu je poručio Petković, dodajući i:
„’Najnapredniji model zaštite pravoslavne baštine’?! Po tome, Hram Hrista Spasitelja u Prištini je u grafitima, Samodreža je pretvorena u toalet i zabranili ste obnovu Arhangela. O vraćanju zemlje Dečanima da i ne govorimo“.
Inače, Čeku je najavio mogućnost apliciranja Kosova za Unesko naredne godine, istovremeno dok je u toku i aktuelni proces prijavljivanja Kosova u SE.