Visoki Dečani: Nasleđe SPC na Kosovu zahteva dugoročnu zaštitu

Visoki Dečani (Foto: Radio Goraždevac)

Bratstvo manastira Vioki Dečani podseća da je svetinjama Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu potrebna dugoročna zaštita jer su to “vitalni delovi u mozaiku različitih kulturnih i verskih tradicija na Balkanu”.

“Nasleđe SPC na Kosovu nije samo poglavlje istorije; to je hronika vere, otpornosti i nepopustljivog duha naroda.Vekovima je ovo nasleđe svedočilo o nepokolebljivoj privrženosti srpskog naroda, obeležavajući Kosovo kao svetinju duhovnog i kulturnog identiteta. Uprkos plimama i osekama imperija, ratova i istorijskih izazova, ovo versko nasleđe je napredovalo, slično vekovnom drvetu koje stoji visoko uprkos vremenskim olujama”, navodi se na nalogu manastira Visoki Dečani na društvenoj mreži “X”.

Kako se dodaje, srpske pravoslavne svetinje na Kosovu nisu samo kulturna i civilizacijska obeležja već su i živahni liturgijski prostori u kojima monasi SPC, monahinje, lokalni kosovski Srbi, hodočasnici iz inostranstva i brojni turisti iz celog sveta nalaze utehu za molitvu i duhovna razmišljanja.

“Među brojnim verskim objektima širom Kosova izdvajaju se četiri spomenika SPC, ne samo po verskom značaju za Srbe, već kao značajni spomenici regiona i univerzalni simboli kulturnog nasleđa. Ova četiri lokaliteta, upisana na Uneskovu listu svetske baštine, nisu samo srpsko blago, već pripadaju celom čovečanstvu, označeni kao međunarodni svetionici umetnosti, arhitekture i duhovnosti”, navode iz Manastira.

Oni ističu da su to Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške.

Pećka patrijaršija je kompleksu sa četiri crkve iz 13. i 14. veka i spoj vizantijske i srpske srednjovekovne umetnosti.

“Kao istorijsko sedište Srpske pravoslavne crkve od 13. veka, ona je nemi svedok značajnih crkvenih sabora i u njoj se nalaze grobovi srednjovekovnih arhijereja i patrijaraha, što predstavlja ključne momente srpske verske istorije”, dodaje se u ovoj objavi.

Za Visoke Dečane navode da je ovaj manastir čudo iz 14. veka koje predstavlja oličenje srednjovekovne srpske arhitekture i umetnosti.

“Njegove freske, živopisni prikazi biblijskih priča, spadaju među najvrednije u evropskoj srednjovekovnoj umetnosti”, navodi se citat sa Vikipedije.

Za manastir Gračanica ističu da predstavlja dragulj u kruni srpske srednjovekovne hrišćanske tradicije, dok se za Crkvu Bogorodice Ljeviške kažu da je iz 14. veka i da je bila drevni centar prizrenskih pravoslavnih episkopa.

Iz manastrira poručuju da su ove lokacije više od cigle i maltera i da su sama duša srpskog pravoslavnog naroda, riznice priča, molitava, vekovnih predanja.

“One su takođe ponos za sve ljude na Kosovu koji neguju umetnost i lepotu i poštuju različite tradicije. U svetu koji često zaboravlja svoju prošlost, nasleđe Srpske pravoslavne crkve na Kosovu služi kao svetionik koji nas podseća na trajnu snagu vere, svetost kulture i vanvremenske mostove koji mogu da ujedine različite narode. Ovo neprocenjivo nasleđe zahteva dugoročnu zaštitu, jer predstavlja vitalni deo u mozaiku različitih kulturnih i verskih tradicija na Balkanu”, navodi se u objavi na društvenoj mreži “X”.