Mapa puta za borbu protiv korupcije i povećanje transparentnosti u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu, koju je izradila NVO Aktiv u saradnji sa Centrom za zastupanje demokratske kulture (ACDC), predstavljena je u Prištini pripadnicima međunarodnih organizacija, diplomatama, civilnom društvu i medijima.
Prema studiji UNDP-a „Puls javnosti o korupciji“ iz 2019. godine, žitelji Kosova smatraju da je korupcija drugi najveći izazov sa kojim se suočavaju – posle nezaposlenosti, a pre siromaštva. Srpske NVO su pripremile detaljnu mapu puta za borbu protiv ovog fenomena starog koliko i ljudsko društvo, sa fokusom na lokalne samouprave. Predstavljajući dokumet, Siniša Kostić je kazao da je suština svega da opština sačini lokalni akcioni plan.
„Time vlasti iskazuju volju da žele da se uhvate u koštac sa ovom negativnom društvenom pojavom. Da pomenemo da je u prošlosti u tom pravcu određene korake napravila samo Opština Priština koja je usvojila kratkoročni Plan integriteta 2014-2016“, rekao je moderator današnjeg skupa.
Podsećajući da većina građana čak oko 90 odsto svojih potreba zadovoljava u direktnoj interakciji sa lokalnom samoupravom, Aleksandar Rapajić iz ACDC je naveo da uspešna borba protiv korupcije podrazumeva široki front.
„Važno je da se uključe institucije, važno je da se uključe građani, važno je da se uključi civilni sektor. Teško je da bilo koji od ova tri dela može da uradi nešto sam, bez saradnje sa drugima“, kazao je on.
Šon Vadups iz Međunarodnog biroa za narkotike i sproveđenje zakona (Bureau of International Narcotics and Law Enforcement Affairs – INL) je podsetio na premisu predsednika SAD Džozefa Bajdena da korupcija predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, ne samo SAD, već svakog demokratskog društva.
„Pričali smo puno sa liderima centralne vlasti, ali mislim da je jedna od najboljih stvari u vezi sa ovim dokumentom činjenica da kada govorite o normalnom životu građana, ljudi koje oni svakodnevno sreću nisu neophodno premijer ili predsednik. Oni imaju puno posla sa zvaničnicima, ali to su zvaničnici na lokalnom nivou. Ako ljudi osećaju da su usluge koje od njih dobijaju fer, transparentne i nemaju koruptivni karakter, to će zaista uticati na njihovo poverenje u čitavu vlast, na njihovo poverenje u Kosovo“, rekao je američki zvaničnik.
Prema dokumentu koji je predstavljen u Prištini, više od dve trećine ispitanika (68%) koji su iz opština Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Gračanica i Štrpce učestvovali u istraživanju (njih 18, intervjui) na osnovu koga je rađena Mapa puta je izjavilo da smatra da je korupcija prisutna u njihovoj zajednici. Ipak, neće je mnogo njih prijaviti nadležnima zbog straha od viktimizacije, kazala je zamenica kosovskog ombudsmana Marija Radulović.
„Mi živimo u maloj sredini. Ako bi nekad neko prijavio korupciju ili zloupotrebu službenog položaja, zbog ćerke, sinova ili bilo koga ko će možda imati neke posledice, na to se ne usuđuju. To su neke pojave, rekla bih negativni društveni fenomeni kojih smo svi ovde svesni“, navela je ona.
Da bi lokalne samouprave napredovale u borbi protiv korupcije i poboljšale transparentnost, srpskom civilnom društvu i medijima je neophodna snažna pomoć predstavnika međunarodne zajednice, kao i politička volja ljudi u institucijama, kazao je izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević.
„Bez jake podrške međunarodne zajednice nikada nećemo dobaciti do nivoa da vidimo ne samo ovaj, već ni slične izveštaje u drugim oblastima, da vidimo njihovu praktičnu primenu. Na institucijama je puna odgovornost da dosledno primenjuju zakon i da sankcionišu na valjani način tamo gde za to postoji osnova, kako bismo zaista mogli da vidimo neki napredak u društvu“, zaključio je on.
Podsetimo, Vlada Kosova je na sastanku krajem decembra 2020. usvojila Strategiju za borbu protiv korupcije 2021-2023. i akcioni plan za njenu primenu. Tom sastanku nisu prisustvovali predstavnici Srpske liste. U dokumetu se na uopšten način govori o korupciji, ali on ne sadrži konkretne smernice za opštine po tom pitanju.
