“Dogovor!?”: Kome će trebati ZSO kada se srpski narod iseli?

Momčilo Trajković, Milija Biševac i Aleksandar Rapajić u studiju sa Zoricom Vorgučić (Foto: Kim, Bojan Ćirković)

“Moramo reći da je ZSO deo sistema Republike Kosovo, a zalaganje Vučića da se formira ZSO je u stvari puštanje niz vodu kosovskih Srba”, kazao je u emisiji “Dogovor!?” Momčilo Trajković iz SNF-a. Aleksandar Rapajić, predstavnik civilnog društva sa severa ističe da ukoliko buduća ZSO ne bude funkcionalna, odnosno ne zaštiti Srbe od centralnih institucija u Prištini, onda ne treba ni da bude formirana. Milija Biševac ističe da građani ni posle deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma ne znaju šta je ZSO.

Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković je mišljenja da je Zajednica srpskih opština “kamen temeljac u nezavisnom Kosovu” s obzirom da će biti formirana u skladu sa Ustavom Kosova. “Ako je u okviru Republike Kosovo onda je to kompenzacija za ono što Vučić treba da uradi, da na neki način izađe iz čitave situacije u kojoj se našao”, kaže Trajković.

Vučić je, kaže, doveden pred svršeni čin, ali i dalje nastoji da manipuliše, što pokazuje sednica Skupštine Srbije. “Na kraju će biti pritisnut da uradi ono što je obećao. Da li će uraditi ili pobeći sa bojišta to ćemo videti. Obećao je da će dovesti Kosovo do nezavisne države. Kada je doveden na vlast zajedno sa Tomom Nikolićem to je i bio cilj”, kaže Trajković.

Milija Biševac iz Građanske inicijative Zubin Potok podseća da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine bilo važno integrisati Srbe sa severa u kosovski sistem, te da se na Zajednici srpskih opština nije insistiralo tako glasno tih deset godina.

“Deset godina smo sedeli u mestu po pitanju formiranja ZSO. Ta tema jeste predstavljena građanima ali ubeđen sam da i dan danas, iako je najaktuelnija ta tema, ubeđen sam da građani ne znaju šta ona predstavlja. Danas imamo dosta planova koji dolaze iz Amerike, Nemačke, iz raznih drugih zemalja i organizacija, ali ubeđen sam kao političar i kao neko ko se bavi istraživačkim radom ni ja nisam siguran šta znači uopšte Zajednica srpskih opština”, kaže Biševac.

Ističe da poruke koje se čuju od predstavnika međunarodne zajednice i samog premijera Kosova, da će buduća “ZSO biti formirana u okviru Ustava Republike Kosovo” kod građana na severu izaziva nelagodu i zabrinutost.

“Možda neki ljudi na severu u ZSO vide nadu, ali moram da naglasim da svakodnevno sve više ljudi napušta moju opštinu jer smatra da ukoliko to bude formirano u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova i neće imati izvršna ovlašćenja kako je obećavano, onda kome će i trebati ta Zajednica kad se narod odseli”, kaže Biševac.

Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture kaže da nije poenta samo formirati ZSO, već da to treba biti funkcionalno telo koje će štititi srpski narod na Kosovu od negativnog delovanja prištinskih institucija.

“Ako ta Zajednica to ne radi, onda nema svrhe ni da je osnivamo. Ako ćemo je osnivati samo kao neki NVO onda apsolutno možemo da nastavimo i bez toga. Ako ona bude ovako postavljena da sve bude u okvirima zakona Kosova, onda mi nećemo dobiti funkcionalnu ZSO. Mislim da određeni zakoni na Kosovu moraju da se promene i prilagode da bi mogla da bude osnovana”, kaže Rapajić.

Rapajić ističe da 24 godine nakon rata srpski narod na Kosovu i dalje treba zaštitu od centralnih institucija. “Da su centralne institucije toliko dobre prema srpskom narodu na Kosovu mi ne bi ni pričali o Zajednici srpskih opština. Ali mi vidimo i danas, delovanje centralnih institucija je često utiče na nešto što je direktno upereno protiv srpskog naroda, ako ništa bar da ga isprovocira”.

Ono što je poznato, kaže Biševac, je da će se Zajednicom uređivati školstvo, zdravstvo, privredni razvoj, te da će se na neki način sačuvati institucije Republike Srbije. Međutim, u obraćanju pred Skupštinom Kosova u jednoj od šest tačaka premijer Aljbin Kurti je naveo da će upravo ukidanje “nelegalnih stuktura Srbije” biti uslov za formiranje ZSO.

“Zajednica srpskih opština će poslužiti kao most prelaska tih glavnih delatnosti, mislim na zdravstvo i obrazovanje, to što je ostalo sada u okviru Srbije da polako ali sigurno pređe u kosovske institucije. Dakle, to je neminovno. Zato me prosto čudi da niko ne razume ili ne želi da shvati zalaganje Beograda za Zajednicu srpskih opština. Šta će ako znamo da će to biti u okviru Republike Kosovo? Drugačije ne može biti. Ako znamo onda i ove insituticije i ove delatnosti prelaze u nadležnosti ZSO. Šta to govori? Govori da nas Vučićeva politika polako ali sigurno pušta niz vodu”, kaže Momčilo Trajković.

Ako ZSO bude formirana u okviru Ustava Kosova, ona će, kaže Trajković, biti interesantna samo za one koji žele da žive u Republici Kosovo. “Ja ne znam koliko će ostati, ali nažalost sve nas je manje i manje. Što više ljudi saznaju o čemu se radi sve više traže alternativu”, kaže Trajković.

Na iseljavanje stanovništva, a pre svega mladih sa Kosova, upozorila su i ostala dvojica sagovornika “Dogovora!?”.

U emisiji smo se osvrnuli i na potencijalne krize, na trošenje novca koje država Srbija izdvaja za Kosovo, o potrebi za promenom i pojavom nekih mladih političara, ali i potrbom za razgovorom predstavnika SPC, političkih partija, intelektualaca, predtavnika civilnog društva o položaju Srba na Kosovu. Više pogledajte u videu.