Albanski premijer Edi Rama je za vikend, sa porodicom, bio u Prizrenu, a na društvenim mrežama je objavio da se oseća lepo u tom gradu, gde mu sve miriše, kako je napisao, na albansku istoriju. Proveravali smo šta to čini albansku istoriju u Prizrenu, u kome je do 1999. godine živelo preko 10.000 Srba, a sada ih ima tridesetak.
Da li je albanski premijer osetio još uvek jak miris gareži i dima iz Bogorodice Ljeviške i ostalih srpskih svetinja i kuća, da li je čuo poslednju molitvu oca Haritona, pre nego što su mu krvnici 1999. godine odsekli glavu?
Samo Edi Rama može da odgovori na ovo pitanje, dok je nauka na ostala odavno odgovorila. Prizren se prvi put pominje 1019. godine, kao vizantijska episkopija, a od 1275. pripada srpskoj srednjovekovnoj državi.
“To je mesto gde je osnovana Prizrenska bogoslovija, institucija koja je uradila mnogo u 19. veku na očuvanju nacionalnog identiteta Srba. Tu svaki kamen, deo grada, podseća na srpsko prisustvo na tim prostorima, kao i osmansko. Tu gotovo i da nema albanskih spomenika, osim Begovske kule u okolini Prizrena koje su jedino albansko nasleđe u okolini”, istakao je istoričar Aleksandar Gudžić.
Preživeo je carski grad i najezdu Osmanlija, preboleo je pretvaranje crkvi u džamije, izdržao divljaštvo 1999. i 2004., ali većina onih koji su ga voleli, nažalost, proterani su, međutim, nisu zatrti njihovi tragovi.
“Prizren su manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila, carski mauzolej, crkva Svetog Đorđa, crkva Svetog Marka, crkva Svete Nedelje i na kraju grad koji na svakom koraku odiše srpskim prisustvom”, dodao je Gudžić.
Ono što jedino može Ediju Rami da miriše na albansku istoriju, jeste zgrada u kojoj je 1878. godine osnovana Prizrenska liga.
“Prizrenska liga je događaj koji je oblikovao albanski nacionalizam, formulisao zahteve albanske polufeudalne i feudalne elite, verovatno je na to mislio”, prtpostavlja Gudžić.
Da ne nagađamo na šta je mislio, slušajući zvona iz žicom opasane delimično obnovljene Bogorodice Ljeviške, podsećamo na istorijske izvore.
“Ukoliko želimo da odemo dalje u okolinu Prizrena, videćemo ostatke carskog mauzoleja, manastir Svetih Arhangela Mihajla i Gavrila kod Prizrena. Ukoliko odemo malo dalje, doći ćemo do još jednog vladarskog mauzoleja, Visokih Dečana. Ukoliko odemo preko granice Kosova u Albaniju, doći ćemo do Skadra, koji je u nekom periodu bio prestonica Jelene Anžujske, najumnije srpske vladarke”, istakao je Gudžić.
Sve ono što ne žele da znaju i da pamte ljudi, pamti Bistrica pored koje se i danas širi miris tamjana iz Hrama Svetog Đorđa i odjekuje pesma prizrenskih bogoslovaca, onih starih uz koje se plače, ali i onih novih, uz koje se rađa nada.
