Iako su Zakonom o nasleđivanju muški i ženski naslednici porodične imovine izjednačeni neke žene, nažalost, to i dalje ne znaju.
“Bilo je žena koje su dolazile na ostavinsku raspravu i pitale: ’Zašto sam došla, ja sam žensko, zašto ste me mučili da dolazim?’ Dok im se ne objasni da i one imaju pravo na nasledstvo, ali onda tu budu komentari: ’Daleko bilo, ja da uzmem od brata’. Ima, naravno, i žena koje traže jednaka prava”, kazala je Filipovićeva.
Ona se tokom advokatske prakse češće susretala sa ženama koje su se odricale svog dela nasledstva u korist brata nego sa onima koje su prihvatale ono što im pripada.
“Čak i kada postoje dve sestre i brat, sestra koja se odriče nasledstva, odriče se u korist brata, a ne sestre koja bi prihvatila pravo na nasledstvo”, navela je advokatica.
Ipak, dodala je da u poslednje vreme okolina uglavnom opravdava odluku žena da prihvate svoj deo porodične imovine.
“Naročito od strane drugih žena to bude za pohvalu i (doživljava se kao) pozitivan iskorak ka pravu na jednakost. Ali, ima i druge strane, kažu: ’Odlično što je ona tako postupila, ali ja nikada ne bi bratu uzela’”, rekla je Filipovićeva.
Međutim, ima i slučajeva da se brat odrekao porodičnog nasledstva u korist sestre.
“To se dešava kada postoji dogovor između brata i sestre, ukoliko sestra može brže da sredi papire, uknjiži se kao vlasnik ili ukoliko brat nije u mogućnosti da dođe na Kosovo jer živi u inostranstvu, pa će sestra to lakše da sprovede. Uglavnom se to, nažalost, dešava pred prodaju imovine”, kazala je ona.