Ansambl i zaposleni u Narodnom pozorištu Priština sa privremenim sedištem u Gračanici uputili su saopštenje povodom teksta prištinskog dramaturga Jetona Neziraja za portal „Sbunker“ pod nazivom „Pozorište kao mašinerija političke propagande“. „Mislimo da karakterisanje našeg pozorišta kao `propagandnog oružja Vlade Republike Srbije u njenom pokazivanju vlasništva nad Kosovom, kao i devedesetih godina`, ne zaslužuje nikakav komentar i obrazlaganje, osim napomene da i bezbednosno i na sve druge načine ugrožava rad našeg pozorišta i njegovih zaposlenih“, navode iz NPP-a.
Iz Narodnog pozorišta Priština sa privremenim sedištem u Gračanici osvrnuli su se na period nakon 1999. godine.
„Nakon proterivanja iz grada čije ime još čuvamo u nazivu našeg pozorišta, iz naše zgrade i sa naše matične scene kojoj nemamo pristupa, obnovili smo svoj rad 2004. godine“.
Od tada su se, kako navode, sa svojim „privremenim sedištima“ selili od privatnog stana u Leposaviću, kuće u predgrađu Kosovske Mitrovice dok na kraju nisu svoju novu matičnu scenu pronašli u Domu kulture u Gračanici.
„Tokom tog perioda u našem pozorištu igrali smo domaće i strane klasike, a predstave su nam režirali najpoznatiji srpski reditelji. Izvodili smo ih u svim mogućim uslovima na Kosovu i Metohiji: od domova kulture, u portama manastira, školskim učionicama, dvorištima seoskih kuća… Svuda gde ima naše publike, želje i potrebe da nas vide i da nastupimo. Nastojimo pritom da gostujemo i u pozorištima u drugim delovima Srbije, regionu i inostranstvu, da prikažemo što šire svoj rad“, navode iz NPP-a.
Za sve to vreme, kako tvrde, privremene vlasti na Kosovu i Metohiji proglašavaju ih za „ilegalnu instituciju koja nema pravo da postoji na Kosovu i Metohiji“.
„Pristup nam jedino nije dozvoljen našoj zgradi u Prištini, gradu koji je u međuvremenu postao etnički najčistiji „glavni grad“ u Evropi i gde smo ostali ne samo bez naše kuće već i bez naših gledalaca“, podsećaju iz NPP-a.
Najpre je, kako navode, bivša predsednica Kosova Jatifete Jahjaga pre nekoliko godina sa skupštinske govornice navela da je prištinsko pozorište potrebno ugasiti, da bi nedavno napad stigao i sa najmanje očekivane strane, od dramaturga Jetona Neziraja.
„Donedavnog umetničkog direktora Nacionalnog teatra Kosova (smeštenog u onoj istoj zgradi odakle smo proterani i kojoj nemamamo pristupa), a sada direktora privatnog pozorišta i nevladine organizacije, koji je, kao prijatelj naše kuće, bio pozivan i prisutan na više naših premijera u Gračanici, tako i nedavno na „Onoj koja raspušta vojske“ rađenoj po motivima „Lisistrate“ u režiji Slobodana Skerlića“, ističu iz NPP-a i dodaju:
„Mislimo da karakterisanje našeg pozorišta kao „propagandnog oružja Vlade Republike Srbije u njenom pokazivanju vlasništva nad Kosovom, kao i devedesetih godina“, ne zaslužuje nikakav komentar i obrazlaganje, osim napomene da i bezbednosno i na sve druge načine ugrožava rad našeg pozorišta i njegovih zaposlenih“.
Ansambl i zaposleni u NPP-u ističu da se nadaju podršci kolega i udruženja „u borbi na naše pravo na rad i slobodno i bezbedno postojanje“.
Saopštenje završavaju rečima Borke Pavićević, čijim citatom gospodin Neziraj započinje svoj tekst, koje je izrekla 2017. godine na TV debati u televizijskoj emisiji „Sprorazum“ gde je gostovala upravo sa Jetonom Nezirajem i umetničkim direktorom NPP-a Nenadom Todorovićem: „Ne mislim da je pozorište u Gračanici slučajno tu. Pored spoljnih okolnosti zbog kojih se tu našlo, ima nečega što se zove duh mesta. U takvoj konstelaciji nastaju velika pozorišta“.
