Sve književne večeri su posebne, ali kada dođete u svoj zavičaj, onda srce malo jače zaigra, rekla je naša književnica i novinarka Brankica Damjanović, predstavljajući svoje književno stvaralaštvo u prepunoj sali Mitrovačkog dvora.
„Drugačije je to. Bilo je toliko književnih večeri i niotkuda nisam dobila toliko poruka kao sa Kosova i Metohije i to je fantastičan osećaj . To samo dokazuje koliko smo mi sa Kosova i Metohije gostoljubivi , znam to jer i ja sam odrasla ovde, ali ono što je zanimljivo je da sam ovim povodom dobila mnogo poruka i iz ostalih krajeva Srbije pa i iz regiona i svi su rekli – pozdravi naš narod tamo“ rekla je na početku večeri autorka knjiga koje su do poslednje rasprodate pre nego što je književno veče uopšte počelo.
Damjanović je govorila o izborima koje pravimo, o našim odlukama, o tome kako da znate da vas neko voli, o ljubavi, inspiraciji, svom novvinarskom radu, o rečima kojima dopire do široke publike, koristeći se društvenim mrežama, o maksimaksimama koje imaju na hiljade pregleda i koje nepogrešivo nalaze ime za sve naše bolove, strahove, nadanja.
„Dobro je“ naziv je jedne od njenih knjiga.
Dobro je – je tako teško reći vama, poručila je književnica.
„Nije lako ići ovako i govoriti ljudima – „Dobro je“.Nije lako ali verujte, ima to sve nekog smisla. A posebno mi je bilo neugodno da dođem na moje Kosovo i Metohiju da ljudima koji su toliko napaćeni, pod tolikim pritiskom, doći ovde, stati ispred vas i reći „Dobro je“… Treba zaista i ludosti i hrabrosti za to. Koliko god da je teško, uvek postoji to nešto u čoveku ta nada, ta vera, ta ljubav i poverenje u život da sve ima smisla i da sve ipak, ma koliko bolelo, dobro je“.
Publika je uživala u tekstovima i kratkim pričama Damjanovićeve, u porukama prepunim optimizma i čiste životne radosti.
“Ljubav je tvrđava u kojoj si, za sve što nije ljubav, neosvojiv”, „Strahovi se obistinjuju. I snovi, jednako.“ „Volim ljude koji mirišu na čisto. Kad progovore.“, samo su neke od njih.
Brankica Damjanović je rođena je u Prištini ali se preselila u Pirot za vreme rata, 1999. godine gde je radila kao novinarka 9 godina. Ovom profesijom se bavila 20 godina. Radila je na RTS-u kao i na pirotskoj lokalnoj televiziji. Napisala je nekoliko priručnika za novinare. Majka je dvoje dece. Prva zbirka kratkih priča Dobro je izašla je u više izdanja, štampana u 10 000 primeraka a knjiga Ne bih ovo mogla bez tebe nagrađena je priznanjem Novosadskog književnog kluba za najbolje prozno ostvarenje u 2015. godini. Kasnije je izdala knjige: Moj sin Jovan (2011), Rukopis moga brata (2016), Rekla mi je volim te (2018), Setilo se majke (2020).
Književno veče je organizovao Kulturni centar „Dragica Žarković“ Kosovska Mitrovica.