Druga epizoda trodelnog dokumentarnog serijala „Ključ“ je posvećena problemima u školstvu i zdravstvu koje funkcionišu po sistemu Republike Srbije na Kosovu.
„Ključ“ je svojevrsna vizuelizacija istoimene analize Kim radija iz aprila 2022, ali i nekih drugih dokumenata koje su u okviru inicijative „Open“, a uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo, (KFOS) srpske nevladine organizacije na Kosovu pripremile tokom poslednjih nekoliko godina.
Školstvo: Skraćeni časovi, švercovanje udžbenika, korupcija i nepotizam
Ustanove osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja koje pohađaju Srbi na Kosovu funkcionišu u kontinuitetu, skoro kao i pre 1999. godine. Najveći deo njih je svoje prostorije za rad bio primoran da potraži u novim, adaptiranim objektima, a južno od Ibra – u obližnjim srpskim selima. Prištinski univerzitet kojim su rukovodili Srbi je tako u celosti „privremeno“ premešten u Severnu Mitrovicu i još neka mesta na severu Kosova.
Zbog velikog broja učenika, a smanjenog broja prostorija, mnoge škole u srpskim sredinama su bile prinuđene da istovremeno ugoste đake osnovnih i srednjih škola, zbog čega je nastava morala da se odvija i u tri smene.
„Bili smo smešteni u zgradi OŠ ’Miladin Mitić’. U početku je bilo znatno teže za rad, kasnije su se i tamo malo poboljšali uslovi, dobili smo neke prostorije, pa smo ih imali dovoljno za izvođenje nastave. A sada je ovo (Srednjoškolski centar u Lapljem Selu – prim. red.) mnogo drugačije, mnogo komfornije, opremljenije i mnogo je lakše za rad“, rekao je za Kim direktor Gimnazije Priština Dejan Denić.
Mnogi đaci srednjih škola su tokom celog školovanja bili primorani da ustaju u pet sati ujutro, da bi organizovanim prevozom stigli na nastavu koja se završavala oko podne. Radi lakše organizacije nastave, skraćeni su školski časovi.
„Časovi u školama u kojima sam ja radio traju 40 minuta. Zašto časovi ne traju 45 minuta kao u Srbiji, o tome bi, najverovatnije, bolji odgovor imao direktor škole“, rekao je nastavnik fizike Lazar Milenković.
Srpski đaci na Kosovu su zbog toga uskraćeni za oko sto školskih časova godišnje, što predstavlja fond od mesec dana nastave na nivou jednog razreda.
Udžbenici i nastavna sredstva za srpske škole, kao i pre sukoba, stižu iz Srbije. Imajući u vidu da Prištinu najviše zabrinjavaju geografija i interpretacija istorije Kosova u srpskim udžbenicima, ne čudi da se sprečava svaki pokušaj legalnog uvoza udžbenika, pa čak i slanja knjiga srpskih izdavača poštom.
„Problem je počeo 2016. godine kada je Vlada Republike Srbije sprečila da se uvezu školske knjige sa Kosova na teritoriju Bujanovca i Preševa. Problem je bio u knjigama istorije i geografije koje su sadržale neke različite podatke od onoga što se u Srbiji smatra zvaničnim podacima. Kontra mera na to kosovske vlade je bila da spreči bilo kakav uvoz. Zvanično, nikada nije donešena nikakva odluka, ali u praksi da spreči uvoz knjiga iz Srbije“, kazao je Aleksandar Rapajić iz Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC).
Osim poteškoća sa vremenom, prostorom i udžbenicima, škole su neposredno nakon 1999. imale i problem sa stručnim kadrom, pošto se dobar deo odselio ili bio primoran da napusti Kosovo. Radnici u prosveti, kao i u zdravstvu, primaju kosovski dodatak od 50% na platu, neki i vaučere iz Prištine, a dele i sudbinu po pitanju pritisaka koje trpe od strane lokalnih moćnika ili partije na vlasti.
„Ugovor o radu u OŠ ’Staja Marković’ u Štrpcu sam dobio 31.1.2023. godine, dok sam 23.2.2023. izbačen po pozivu direktora škole, gde mi je on rekao: ’Lazo, moramo te skinuti jer je naređenje došlo sa vrha’“, rekao je za Kim master fizičar Lazar Marković.
Na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, osim sa Kosova, studira i veliki broj studenata iz Srbije i Crne Gore. Rezultati više istraživanja organizacija civilnog društva tokom proteklih sedam godina su pokazali da je podložan koruptivnim aktivnostima.
„Ako se korupcija dopušta na nivou Univerziteta, koji bi trebalo da bude najviša akademska institucija, ako se tu dopušta ta vrsta korupcije, šta možemo očekivati od institucija koje su niže po obrazovnom sistemu? Šta očekivati od ljudi koji su skloni da primaju mito zarad unapređivanja broja studenata koji će završiti studije na Univerzitetu u Prištini“, kazao je Igor Marković iz NVO Aktiv.
Spisku raznih društvenih anomalija unutar zajednice Srba na Kosovu svakako valja dodati i nepotizam, politički i rođački, o čemu svedoči primer iz Akademije strukovnih studija kosovsko metohijske u Leposaviću.
Iako nikada nije održao nijedno predavanje na Akademiji u Leposaviću, predsednik Srpske liste Goran Rakić, prema nekim navodima, ima ugovor o angažovanju na poziciji asistenta. Potpredsednik Saveta Akademije strukovnih studija kosovsko metohijske je drugi visoki funkcioner Srpske liste – Igor Simić. Prema navodima ljudi iz te obrazovne institucije kojoj je nezakonito promenjen i statut, on je u vreme njenog ustanovljavanja bio poslanik u kosovskom parlamentu, ali i:
„Direktor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Kosovskoj Mitrovici, predavač na Ekonomskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, predsednik nadzornog odbora JP ’Mreža Most’, član saveta Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i za sve to je primao određena novčana sredstva. To je prevršilo svaku meru“, rekao je za Kim direktor RTV Mir i nekadašnji odbornik u SO Leposavić Nenad Radosavljević.
Zdravstvo: Vaučeri za odabrane, dvonedeljne smene i otežani uslovi za rad
Prema podacima OEBS-a iz 2018. godine, na Kosovu funkcionišu ukupno 92 zdravstvene ustanove po srpskom sistemu. U taj broj ulaze veći kliničko-bolnički centri u Gračanici i Severnoj Mitrovici, domovi zdravlja, ali i mnoštvo manjih i većih ambulanti u skoro svim selima. Zdravstvene ustanove su nakon 1999, u nekim slučajevima, a naročito na severu Kosova, nastavile svoj rad u već postojećim objektima, dok je većem delu bilo potrebno obezbediti infrastrukturu, prostorije i uslove za rad u mestima u koja su kosovski Srbi izbegli i koncentrisali se.
„Naravno da postoje želje i nadanja da dobijemo što bolje aparate, da imamo što veći prostor za nas i za naše pacijente, ali nadamo se da će se jednog dana to pretvoriti u stvarnost“, kazala je za Kim specijalista fizikalne medicine u Domu zdravlja Gračanica dr Sonja Ilić Odalović.
Desetak hiljada zaposlenih zdravstvenih radnika i osoblja, uz osnovnu platu koja je propisana na nivou Srbije, do 2008. je primalo i takozvani kosovski dodatak u iznosu od sto odsto, nakon čega je vlada Vojislava Koštunice taj procenat smanjila na polovinu od osnove. Osim ovih primanja, deo medicinskog osoblja prima i, baš kao i njihove kolege iz prosvete, mesečnu naknadu – takozvane „vaučere“ – od kosovskog ministarstva zdravlja.
„Kada se radi o zdravstvenim radnicima koji primaju plate i u kosovskom sistemu, to su uglavnom oni koji su politički podobni i poslušni prema Srpskoj list i to treba otvoreno reći. Pravi se podela u tim kolektivima na bahat i bezobrazan način, gde vi dajete plate i iz kosovskog sistema po principu podobnosti i bliskosti sa nekim unutar Srpske liste, dok većina zaposlenih ostaje izvan tog platnog razvoja i nemaju plate iz sistema Kosova koje im po zakonu sleduju“, naveo je Aleksandar Jablanović iz Partije kosovskih Srba.
Na broj prisutnih lekara se još 2015. godine „žalio“ Marko Đurić, koji je u to vreme bio glavni zaduženi za Kosovo ispred Vlade Srbije. On je naveo da postoji problem velikog broja zdravstvenih radnika koji po spisku primaju uvećane plate, ali ne žive i ne rade na Kosovu, dok pacijentima u nekim sredinama nema ko da pruži zdravstvenu zaštitu.
„Odavno sa profesorom Vekićem u razgovorima u Ministarstvu zdravlja, kada sam pominjao zdravstvo bar na severu Kosova, ako ne pričamo i o enklavama, uvek sam dobijao odgovor: ’A kakve to veze ima sa nama’. Porazan odgovor, nažalost, pa pretpostavljam da je sama situacija jako loša. Kolege su mi se žalile na velike nestašice materijala i lekova svojevremeno, a i značajno otežane uslove za rad“, kazao je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Rade Panić.
Veliki broj lekara i medicinskog osoblja na Kosovu je svoj model rada pronašao u dvonedeljnim smenama, koje u tom periodu izvršavaju neprekidno – dan i noć. Nakon toga, naredne dve sedmice provode u svojim mestima prebivališta u Srbiji. Posebno u opštinama južno od Ibra srpski lekari često zbog nepostojanja uslova, nedostataka opreme i/ili materijala, pacijente upućuju na razna snimanja, magnetnu rezonancu ili analize krvi u privatne klinike kosovskih Albanaca, pa se skoro svaki peti ispitanik u anketi rađenoj za potrebe analize „Ključ“ Kim radija već lečio u zdravstvenim ustanovama svojih komšija.
„Uvek je bilo saradnje i uvek je bilo nečega što je podrazumevalo saradnju na ličnom nivou. Ukoliko se lekari poznaju međusobno, ukoliko pozovu jedan drugoga, onda smo činili ustupke u smislu nečega što je pomoć bolesnim ljudima“, rekla je bivša direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković
U zdravstvu Srba na Kosovu, kao i u drugim oblastima rada, znatno je izražen nepotizam, ali posebne vrste.
„Danas morate da imate vezu u političkoj partiji da bi mogli da se zaposlite. Kolege su strašno iskorišćene, volontiraju godinama, obećavaju im se poslovi, u predizbornim kampanjama moraju da sakupljaju sigurne glasove, a potom ne dobiju posao koji im je obećan“, dodao je dr Panić.
Veza između zdravstva i ličnih dokumenata se naročito ogleda u slučajevima većih zdravstvenih komplikacija korisnika srpske zdravstvene zaštite na Kosovu. Za obavljanje dobrog dela težih medicinskih intervencija na Kosovu nema uslova, pa se takvi slučajevi upućuju u zdravstvene centre u Srbiji. Na tom putu, Srbi sa Kosova se susreću sa integrisanim prelazima gde je neophodno pokazati adekvatne dokumente i potrošiti neko vreme na preuzimanje i postavljanje nalepnica preko registarskih tablica. Velike gužve na prelazima su uobičajene u vreme godišnjih odmora i praznika, a same procedure prelaska se često menjaju, pa je u vezi toga neophodno biti stalno upućen u razvoj situacije.
Treća epizoda dokumentarnog serijala „Ključ“ biće dostupna za gledanje u subotu 22. aprila na Jutjub kanalu RTV Kim, a posvećena je lokalnoj administraciji i Zajednici srpskih opština.
